Smotra „elite“
16. februar 2018.
Osnivači Minhenske konferencije, Nemac Evald fon Klajst (izdavač) i Edvard Teler (naučnik), 1962. godine su došli na ideju da se jednom godišnje sastaju u društvu gostiju iz više zemalja i diskutuju o problemima odbrane. Tako je godinu dana kasnije održano prvo godišnje „Zasedanje o odbrani“ koje je po završetku Hladnog rata preimenovano u „Minhenska konferencija o bezbednosti“. Reč je o privatnoj manifestaciji koja je u međuvremenu poprimila velike razmere i ima veliki odjek u medijima iako nema državni karakter – baš kao ni diskusije koje se tamo vode.
- pročitajte još: Na rubu ponora?
Sastanci se održavaju sa takozvanim „transatlantskim“ predznakom. Pored šefova država i ministara odbrane zapadnih zemalja, tu su i najviši predstavnici organizacija kao što su Američki savet u Nemačkoj, Nemački Maršalov fond, Evropski savet za spoljne odnose, Trilateralna komisija, fondacija Otvoreno društvo, Fondacija Bila i Melinde Gejts, Fond braće Rokfeler, Goldman Zaks, Rotšild i sl. Tu su i predstavnici industrije oružja, ali i – novinari.
Kreatori javnog mnjenja i strani gosti
Novinari koji su učesnici konferencije (ne akreditovani izveštači) pripadaju velikim javnim servisima kao što je ARD ili privatnim medijskim i izdavačkim kućama, poput visokih funkcionera fondacije Bertelsman ili izdavačke kuće Špringer. Jedno istraživanje je pokazalo da nemački mediji u vrlo različitoj meri donose izveštaje o demontracijama koje prate Konferenciju. Tako je, na primer, berlinski Tagescajtung o samoj konferenciji i pratećim protestima u Minhenu 2015. godine izveštavao u odnosu 1:3, a Frankfurter algemajne cajtung u odnosu 1:36. Jedan od urednika frankfurtskog dnevnika je redovan gost Konferencije. Kritičari Minhenske konferencije odavno smatraju da su veliki mediji tamo prisutni kako bi razmotrili načine da u javnost što bolje infiltriraju doktrine i geopolitičke strategije elitnog zapadnog kluba.
Među gostima konferencije su odnedavno i političari van zapadnog geopolitičkog kruga poput gostiju iz Ukrajine ili Kine, čime je stvorena atmosfera globalne razmene mišljenja o tekućim problemima. Godine 2016. je na Konferenciji gostovalo čitavo kolo političara iz jugoistočne Evrope, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, predsednik Slovenije Borut Pahor, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, premijer Crne Gore Milo Đukanović, premijer Kosova Isa Mustafa, ali i premijer Gruzije Georgi Kirikašvili. Ove godine se očekuje više od 500 visokih gostiju iz čitavog sveta.
Zaslužni Kisindžer
Jedan od glavnih ciljeva Konferencije jeste postavljanje i učvršćivanje transatlantskog konsenzusa te njegovo „čišćenje“ od „balasta“ koji predstavljaju nečija odstupanja ili drukčija viđenja problema. Iako mediji opširno izveštavaju o manifestaciji i stavovima njenih učesnika, u pitanju su uglavnom izjave o aktuelnim političkim problemima sa aspekta poznatih stavova njihovih aktera; o glavnim razgovorima, onima koji se vode u četiri oka, javnost ne saznaje ništa.
- pročitajte još: Osam činjenica o Minhenskoj konferenciji
Šef konferencije je nemački pravnik diplomata Volfgang Išinger, bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i nekadašnji ambasador Nemačke u Vašingtonu, ali i član ili funkcioner organizacija kao što su osiguravajuće društvo Alijanc, Fondacija za nauku i politiku, Atlantski most, Trilateralna komisija, Međunarodni institut za strateške studije i drugih. On je kao domaćin Konferencije 2008. nasledio Horsta Telčika. Jedna od političara koji su ideološki bitno obeležili rad ove Konferencije je Henri Kisindžer, bivši ministar spoljnih poslova SAD, republikanski političar koji je bitno obeležio geopolitičku doktrinu te zemlje u poslednjih nekoliko decenija.
Mediji često ne vide prateće proteste
Posebnu ulogu i ove godine imaju predstavnici industrije oružja, među kojima su neki koncerni vodeći sponzori konferencije. Na primer, Kraus Mafaj Vegman. Ali u sponzore spadaju i koncerni kao što su BMW, Alijanc, Dojče telekom, Erbas, Hipo ferajnsbank, Šel, Majkrosoft, Huavej ili Merk, Dojče bank, MBDA raketni sistemi, i mnogi drugi. Najveći sponzor ove privatne konferencije ipak su nemački poreski obveznici – federacija je 2016. godine za nju izdvojila 500.000 evra. To je jedan od razloga zbog kojih protivnici Konferencije protestuju – reč je, podsetimo, o privatnoj manifestaciji.
- pročitajte još: NATO sprema „vojni Šengen“
Konferenciju obično prate i protesti protivnika trgovine oružjem i politike NATO. U najvećim nemačkim medijima i na javnim servisima izveštavanje o protestima je proteklih godina bilo vrlo uzdržano i glasovi i argumenti protivnika Konferencije gotovo se nisu čuli. U „Akcionom savezu protiv Minhenske konferencije o bezbednosti“ nalazi se više od 70 antiratnih i antiglobalističkih organizacija i stranaka. One smatraju da ta konferencija ne služi izbegavanju, već, naprotiv, pripremi ratova.
Nojev komentar
Učesnicima konferencije će kao prevodioci, organizatori, sanitetlije ili na druge načine pomagati i 4000 policajaca i 230 vojnika Bundesvera. Inače za vreme održavanja konferencije drastično su pojačane mere bezbednosti u Minhenu, posebno oko hotela Bajerišer hof u kome se sve dešava, ali do kraja manifestacije važi i zabrana letenja iznad Minhena u pojasu širine pet kilometara – iznad ovog luksuznog objekta.
Prošle godine je ministar odbrane SAD Džejms Matis na Konferenciji izjavio da nijedna zemlja sama za sebe ne može da garantuje bezbednost, te da to može samo tim: „Optimista sam u pogledu jačanja partnerstva i zajedničkog odgovora onima koji ugrožavaju demokratiju i slobodu. Jer, transatlantska veza je najbolja odbrana od nestabilnosti i nasilja“.
Političar nemačke Levičarske stranke Aleksander Noj, 2016. je Konferenciju ovako prokomentarisao: „Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. je na Minhenskoj konferenciji 1999. argumentativno pripremljen, a skeptici su tada ućutkani. Naposletku, radilo se o ’odbrani ljudskih prava’. Rat protiv Avganistana je na Konferenciji 2002. ’prodat’ kao nešto što nema alternativu. Rat protiv Iraka 2003. je takođe argumentativno pripreman na ovoj manifestaciji. Puč u Ukrajini je medijski pripreman na Konferenciji 2014, na kojoj sam prvi put bio lično prisutan (…) Na konferenciji 2015. je tematizovan rat u Ukrajini, a delegitimisana ruska perspektiva tako što je Rusija predstavljena ko agresor – baš kao da je Zapad potpuno nevin kada se radi o sukobu u Ukrajini“.