Smrt jedne ikone

Fidel Castro je umro. Ta vest za mnoge ljude u Latinskoj Americi znači isto što bi u Nemačkoj značila vest o smrti Helmuta Kola. Koliko god te dve istorijske ličnosti bile različite, koliko god bile teško uporedive njihove politike, toliko imaju pak nešto zajedničko: njihovo simbolično značenje za jednu fazu za koju je još uvek najbolji naziv "posleratno doba". Sa Fidelom Kastrom su odrasle cele generacije - s obe strane Atlantskog okeana. Kuba i Kastro - to su pojmovi za pomorsku blokadu od strane SAD-a i krizu izazvanu raketama, za vrhunac Hladnog rata u vrlo opasno doba, koje pak u usporedbi s današnjicom djeluje skoro ugodno.

"Maksimo lider" je decenijama bio pojam komunizma kojeg su jedni obožavali, a drugi mrzeli. Nakon rane smrti daleko harizmatičnijeg Čegevare, Kastro je nasledio ulogu simbola kubanske revolucije. Pa čak i ako nikada nije dospeo na majice evropskih i američkih romantičara, ipak je uvek prenosio najpozitivniju sliku komunizma. 70-ih i 80-ih godina prošlog veka kubanska je diktatura odisala čarom tropske opuštenosti, koja je bila vrlo privlačna. A tu je bio i imidž Davida protiv Golijata - malo ostrvo u ogromnom okeanu protiv američkog imperijalizma.

Kuba - simpatični komunizam

Komunizmu na Zapadu ništa nije donelo tako velike simpatije kao Kuba. I baš zato je "socialismo tropical" bio takav trn u oku svim njegovim protivnicima. A za obožavaoce je Fidel bio razlog više da ga vole - u Latinskoj Americi pre svega je bio i razlog za ponos. Ne treba biti komunista da bi se osetilo malo potajne zluradosti zbog toga što je mala ostrvska država skoro bacila na kolena velesilu sa severa.

No, Kastro je imao veliko značenje za one koji su gajili iskrene nade u kubansku revoluciju, za koje su socijalizam i komunizam bili povezani s predstavom o boljem životu. To su bili i jesu mnogi u Latinskoj Americi, na kontinentu socijalne nejednakosti. A na Kubi nije bilo sve loše: njeno zdravstvo se i dan danas smatra jednim od najboljih u Latinskoj Americi, a čak i u lošim razdobljima, Kubancima je bilo bolje nego Haićanima na susednom otoku. Ipak, većini stvarnost nije bila poznata: da je bolji svet na Kubi bio ostvaren samo delimično i to samo pomoću subvencija realno postojećeg Sovjetskog saveza te da je cena za to bila sloboda.

Ideali revolucije su odavno nestali

Još i danas je teško izveštavanje o Kubi i iz nje, a ono što se za vreme Hladnog rata nazivalo propagandom, danas se zove "lažljivim medijima". Tako je mit o Fidelu mogao zadržati svoju magiju i tako će širom sveta za njim žaliti mnogi ljudi kao za uspravnim herojem u borbi za siromašne. Pritom ne igra nikakvu ulogu da su ideali revolucije nestali, davno pre njega i da i njegova zemlja već odavno ide jednim potpuno drugim putem.

Kastrov komunizam je potonuo sa Sovjetskim savezom. Varijanta novog veka zove se "bolivarska revolucija", a novi mecena po imenu Venezuela upravo je bankrotirao. Zato se Kuba već okrenula kapitalističkijem putu, sada se želi približiti SAD. No ni u tom najnovijem modelu za Kubu još uvek nema govora o slobodi.

Smrt Fidela Kastra neće ništa promeniti u razvoju Kube. Čovek koji je još za života postao ikona, i godinama nije imao ništa da kaže. Nekako će mi ipak nedostajati, bradati muškarac u uniformi s cigarom koji me je pratio još od moje mladosti.