Soledar i Bahmut: koliko su važni gradovi na frontu?
12. januar 2023.
Sudeći po poslednjim vestima sa fronta, ruske snage su na pragu da sasvim zauzmu gradić Soledar u Donjeckoj oblasti. Iz Kijeva poručuju da borbe još traju, ali da je stanje „teško“. Soledar bi bio prvi grad u Donbasu koji bi Rusi zauzeli još od prošlog leta.
-pročitajte još: Da li će biti novog talasa mobilizacije u Rusiji?
On se nalazi na samo petnaestak kilometara severoistočno od Bahmuta, koji važi za strateški bitnu raskrsnicu. Oba grada su pod paljbom ud početka ruske invazije. Ruske snage, pre svega plaćenička paravojska Vagner, još od leta pokušavaju da zauzmu Bahmut. Mučne borbe dugo nisu donele ništa, sve do početka januara. Sada bi zauzimanje Soledara moglo Rusima da bitno olakša opsadu Bahmuta i odsecanje od linija snabdevanja.
Bahmutu je 2016. vraćeno to vekovno ime, nakon što se od sovjetskih vremena zvao Artemivsk, po jednom boljševiku. Grad leži na magistrali E40, tačno između metropola Harkova i ruskog Rostova na Donu. Bahmut bi za Ruse mogao da bude važna etapa u pohodu na obližnji Kramatorsk, važan industrijski i upravni centar u Donjeckoj oblasti, koji je još uvek pod kontrolom Kijeva.
-pročitajte još: Leopard za Ukrajinu? Socijaldemokrate pod pritiskom
Više simbolički značaj?
Međutim, na pedeset kilometara koji dele dva grada, ukrajinska armija utvrdila je niz odbrambenih linija. Mnogi stručnjaci stoga veruju da bitka za Bahmut neće dramatično promeniti tok rata.
Međutim, kako kaže austrijski politikolog i poznavalac postsovjetskog prostora Gerhard Mangot, to bi značilo pad prve odbrambene linije ka Kramatorsku i Slovjansku gde je smeštena ukrajinska komanda za Donbas.
„Proboj kod Soledara definitivno ne bi odlučio rat niti bi značio da su ruske trupe ponovo samo u ofanzivi“, rekao je Mangot za portal t-onlajn. „Taj prostor jeste bitan vojno, logistički i simbolički. Rat se odlučuje i tu, ali ne samo tu, jer je linija fronta daleko duža. Ona se proteže na više od hiljadu kilometara od juga do istoka Ukrajine.“
Vojni stručnjak Franc-Štefan Gadi sa londonskog Instituta za međunarodne strateške studije smatra da je Bahmut bitan najviše jer obe strane ponavljaju da je bitan. Rusiji, kaže, pre svega treba pobeda kao pokazatelj da je i dalje u stanju da dobija bitke.
„Bahmut ima malu vojnu važnost. Možda je ruska ideja bila da tom gradu udahne politički značaj i namami Ukrajince u iscrpljujuće borbe tako da ne bude zimske ofanzive Kijeva, ili da mora da odgodi najavljenu prolećnu ofanzivu“, kaže on za portal nemačkog javnog servisa Tagesšau.
„Ako zbilja ne bude veće ofanzive ukrajinske strane, to bi mogla biti indicija velike potrošnje ljudi i materijala“, smatra vojni stručnjak Gadi. „Iz izveštaja različitih obaveštajnih službi, znamo da vlada nestašica municije na obe strane.“
Podzemni grad soli
Soledar je inače mesto gde je u jesen 2014. uspostavljan zajednički kontrolni centar ruske i ukrajinske vojske, kao i OEBS-a. Taj centar je trebalo da nadgleda primirje dogovoreno u Minsku, ali nikad nije sasvim zaživeo. Rusija je povukla svoje ljude 2017. godine.
Gradić je dobio ime po rudnicima soli, koja se tu vadila još od vremena ruskog carstva. Naselje je tek 1965. zvanično proglašeno gradom, isprva nazvano Karl-Libknehtivsk, po osnivaču Komunističke partije Nemačke.
Pre ruske invazije, u Soledaru je živeo desetak hiljada ljudi, a u Bahmutu oko sedam puta više. Oba grada su 2014. zauzeli proruski separatisti, a ukrajinska vojska ih je kasnije oslobodila.
Zbog borbi za Soledar, Ukrajina danas mora da uvozi so – odatle se naime pokrivalo devedeset odsto domaćih potreba. Rudnici su bili i magnet za turiste.
Ispod površine je impozantan sistem jama i tunela, koji se protežu i do 300 metara dubine. Smatra se da je ukupna dužina tunela čak 300 kilometara. Jedan od njih je posebno upečatljiv – trideset metara visine, četrnaest metara širine i kilometar dužine. Ispod zemlje su muzej, crkva, koncertna dvorana, fudbalsko igralište i sanatorijum za plućne bolesnike sa kapacitetom za sto ljudi.
U Bahmutu takođe ima podzemnih tunela. U bivšim rudnicima gipsa se na sedamdeset metara dubine proizvode penušava vina. Pre aneksije Krima, grožđe je stizalo sa tog poluostrva. U Bahmutu je jedan od najvećih proizvođača istočne Evrope punio 25 miliona flaša penušavog vina godišnje. To je sve stalo sa početkom agresije.
rg/nr (t-online/tagesschau)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.