Solidarnost sa Rusijom izoluje Kinu, ali Si stoji uz Putina

Bez obzira na strahote ukrajinskog rata, Kina u potpunosti stoji iza Rusije, čak i ako se na međunarodnom planu pozicionira po strani. „Bez obzira koliko izdajnička da je međunarodna oluja, Kina i Rusija će zadržati svoju stratešku odlučnost i unaprediti sveobuhvatno kooperativno partnerstvo u novoj eri.“ Tako je ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji u ponedeljak (7.8.) prokomentarisao međunarodne sankcije protiv Rusije. „Prijateljstvo između dva naroda je čvrsto.“

Ministar je iskoristio konferenciju za novinare tokom sednice Narodnog kongresa u Pekingu da uveri Rusiju da i dalje može da računa na Kinu. Njihov odnos je „jedan od najvažnijih bilateralnih odnosa na svetu“, a ta saradnja doprinosi „miru i stabilnosti“, rekao je Vang Ji, kao da ruski agresorski rat u Ukrajini i ne postoji.

-pročitajte još: Nemački stručnjak: „Kineski predesednik sada ima ključnu ulogu“

Jedna od najvećih grešaka Sija Đinpinga?

Neki posmatrači koji su se nadali da će se Kina nekako distancirati od Putina, možda su bili razočarani. Nadaleko hvaljeni Vang Ji pred novinarima je potvrdio „bezgranično“ prijateljstvo koje su šef kineske države i lider partije Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin dogovorili na sastanku u Pekingu 4. februara.

Pod pritiskom SAD i Zapada, i sama Kini teži tom savezu, čak i ako su troškovi zbog invazije neočekivano porasli. „Si Đinping je napravio verovatno jednu od najvećih spoljnopolitičkih grešaka tokom svoja dva mandata time što se, uoči ruske invazije, pridružio Putinu“, ocenjuje stručnjak za Kinu Džud Blanšet iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Peking je u dilemi: ako Si Đinping nije video da se sprema invazija, to ne govori dobro o njegovoj spoljnopolitičkoj veštini. A ako je sumnjao, a pustio da se to dogodi ne preduzevši ništa, onda ni kineski predsednik nije u sjajnoj poziciji. Neke indicije pokazuju da se radi o pogrešnoj proceni, i to ne samo činjenica da je Peking suviše dugo oklevao pre nego što je od svojih oko 6.000 sunarodnika u Ukrajini zatražio da napuste zemlju. Peking je do samog kraja odbacivao američka upozorenja o predstojećoj invaziji ocenjujući da je to „huškanje na rat“.

-pročitajte još: Koliko je Tajvan daleko od Ukrajine?

Indo-pacifička verzija NATO?

Ozbiljnost sankcija, jedinstvo inače podeljenih demokratskih zemalja i izuzetno visoki ekonomski troškovi za Rusiju, možda su iznenadili Peking? Za razliku od ekonomski prilično beznačajne Rusije, Kina, kao druga po veličini svetska ekonomija, zavisi od otvorenog globalnog trgovinskog i finansijskog sistema. Zato su kineske banke među prvima primenile sankcije, kako same ne bi postale meta.

U Savetu bezbednosti UN Kina nije osudila invaziju, ali jeste bila uzdržana. Sjedinjene Države nadale su se promeni kursa: „Svet gleda koje zemlje se zalažu za principe slobode, samoopredeljenja i suvereniteta“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken tokom telefonskog razgovora sa Vangom Jijem ovog vikenda.

„Kina stalno govori o nepovredivosti principa suvereniteta“, izjavio je Blinken kasnije na CNN-u. Sa Rusijom sada, međutim, postoji jedna stalna članica Saveta bezbednosti UN koja krši taj princip. „Zato očekujemo od Kine da se njen glas čuje. Taj glas se računa.“

Ali kinesko rukovodstvo odbija da promeni kurs. To koliko se Kina oseća okruženom pokazuje i izjava američkog državnog sekretara koji ju je optužio da želi da izgradi odbrambeni savez u azijskom regionu: „Pravi cilj indo-pacifičke strategije jeste stvaranje indo-pacifičke verzije NATO.“

Kina kao posrednik?

Propale su očajničke nade Ukrajine, ali i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela, da će Kina iskoristiti svoj uticaj i na bilo koji način intervenisati. Vang Ji obećao je samo da će Kina igrati „konstruktivnu ulogu“.

Mogućnost da Peking posreduje odbacuju i kineski stručnjaci: „Ako Zapad želi da Kina igra veću ulogu, prvo bi trebalo da prekine svoje zlonamerne kampanje protiv Kine“, izjavio je profesor Žu Feng sa Univerziteta Nanking za list „Global tajms“ blizak kineskoj partiji.

Sa Sijem Đinpingom koji tako nepokolebljivo stoji uz Putina, Kina se dalje izoluje. „Kina je sama sebi pucala u nogu“, smatra američki stručnjak za Kinu Blanšet, ukazujući da front protiv Kine raste i u Evropi i u Sjedinjenim Državama.

„Rusi su uspeli da našu kinesku politiku u Evropi potpuno promene“, kaže predsednik Privredne komore EU u Kini Jerg Vutke. On računa sa snažnijom strategijom obuzdavanja od strane SAD, koju Nemci i drugi Evropljani neće moći da izbegnu.

Vang Ji je dobro svestan te opasnosti. Iz predostrožnosti, podsetio je Evropljane da je obim njihove trgovine sa Kinom sada dostigao 800 milijardi američkih dolara godišnje: „Nadamo se da će Evropa razviti nezavisniju i objektivniju percepciju Kine.“ On se nada „pragmatičnoj politici“. Evropljani bi trebalo da odbace „novi hladni rat“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.