Spas ili katastrofa za životnu sredinu?
30. jul 2018.
Danas uz pomoć pametnih telefona i brojnih aplikacija možemo da olakšamo sebi svakodnevicu. Digitalni asistenti kao što su Amazonov Aleksa i Eplov Siri sposobni su da obave niz korisnih zadataka kod kuće tako i napolju. Omogućene kompleksnim kodiranjem i algoritmima, ove tehnologije utiču na to kako se odnosimo prema uređajima oko nas, ali i jedni prema drugima.
Međutim, stručnjaci za tehniku upozoravaju da iako veštačka inteligencija ima pozitivan uticaj, novi pomak u tehnologiji bi mogao naneti štetu našoj okolini. „Kao i kod svake inovacije, moramo da razmotrimo potencijalne rizike i upravljamo njima“, kaže za DW Džada Svonborou, stručnjak za životnu sredinu pri Svetskom ekonomskom forumu.
Često upozorenje je da potražnja za elektronskim proizvodima sa sobom donosi još intenzivniju upotrebu sirovina. Izvlačenje nikla, kobalta i grafita za litijum-jonske baterije već je narušilo životnu sredinu, posebno u Kini, Indiji i Kanadi gde se proizvodi većina materijala.
Pored toga, još više plastike proizvodi se svake godine za pakovanja i ambalaže, dok elektronski otpad nastavlja da se gomila. Jednostavno rečeno, proizvodnja digitalnih uređaja i druge elektronike – koja ide ruku pod ruku sa razvojem veštačke inteligencije – nastavlja da šteti našoj okolini, uprkos naporima da se to spreči.
„Međutim, veštačka inteligencija bi mogla pomoći u transformaciji same proizvodnje, čak i preokrenuti svoj uticaj na životnu sredinu“, kaže Svonborou. Razvoj novih ekoloških materijala mogao bi da bude jedan od načina.
Štednja struje?
Svetska populacija sve više raste, a sa njom i nezasiti apetit za električnom energijom. Iako udeo obnovljive energije globalno raste, fosilna goriva neće skoro nestati kao izvor energije. Društvu koje se sve više oslanja na računarske tehnologije treba sve više prikupljanja i skladištenja podataka. Sve to zahteva energiju. Centri za obradu podataka u Sjedinjenim Državama već sada imaju udeo od oko dva odsto u ukupnoj potrošnji električne energije.
Kako bi rešio zabrinutost oko svoje potrošnje električne energije, tehnološki gigant Gugl implementirao je veštačku inteligenciju u centrima za skladištenje podataka kako bi optimizovao energetsku efikasnost. „Tako smo 2007. godine došli na pozitivnu nulu u emisiji ugljen-dioksida i to kupovinom obnovljivih izvora energije i investiranjem u programe koji pomažu smanjenju emisije, kao što je sađenje drveća i ulaganje u energiju vetra i Sunca“, kaže Ralf Bremer iz Gugla.
„Sigurni smo da ćemo ove godine stoprocentno funkcionisati na obnovljivim izvorima energije“, dodaje Bremer za DW.
Ovaj uspeh bi trebalo zahvaliti Guglovom programu veštačke inteligencije – DeepMind. Koristeći višegodišnje istorijske podatke – kao što su temperatura, snaga i brzina pumpe – DeepMind-ov samouki sistem smanjio je količinu energije koju serveri koriste kontrolisanjem sistema za hlađenje centara za skladištenje podataka – i to bolje od čoveka.
Program je smanjio potrošnju energije u svojim centrima za skladištenje podataka širom sveta, redukujući oko 40 odsto energije korišćene za hlađenje, ali i 15 odsto ukupne potrošnje, sudeći prema izveštajima kompanije iz 2016. godine.
Zamisao za budućnost?
Takođe, Evropska unija traga za sličnim rešenjima, rekao je Andrus Ansip, estonski potpredsednik Evropske komisije i komesar za digitalno tržište. Komisija radi na inicijativi EU za zajednički pristup veštačkoj inteligenciji.
Mada ne bez svojih aduta na polju veštačke inteligencije, Evropa zaostaje. „Evropski biznis se ne digitalizuje dovoljno brzo, a rat za veštačkom inteligencijom je žestok“, izjavio je Ansip za DW.
„Želimo da razvijemo veštačku inteligenciju na način koji je održiv, koristi ljudima i društvu kao celini i fokusira se na rešavanje važnih izazova kao što su klimatske promene.“
„Kao što su to uradili parni motor i struja u prošlosti, veštačka inteligencija menja naš svet. Ne smemo da propustimo tu priliku“, dodaje Ansip.