Spektakl na noćnom nebu truje vazduh i zemlju
31. decembar 2020.
Razvijen u Kini pre više od hiljadu godina, vatromet je postao sastavni deo proslava širom sveta. Od novogodišnjih svečanosti, do Dana nezavisnosti u SAD i Divalija u Indiji, mnogi događaji postali su gotovo nezamislivi bez spektakla – malih eksplozija koje osvetljavaju noćno nebo.
Ali kako raste svest o klimatskim i ekološkim temama, sve više je u fokusu štetnost ovih pirotehničkih doživljaja. S obzirom da su rakete i petarde napravljene od štetne plastike i hemijskih jedinjenja, vatromet ne samo da izaziva zagađenje tla, već može ozbiljno uticati na kvalitet vazduha koji udišemo.
Pravi uticaj vatrometa
Zabrinutost zbog prekomernog zagađenja vazduha tokom pandemije podstakla je u novembru nekoliko indijskih država i glavni grad Nju Delhi – koji ima jedan od najvećih problema sa smogom na svetu – da zabrane vatromet na ovogodišnjem festivalu Divali, poznatom kao festival svetlosti. To je najveći praznik hindusa, džainaca i sika, traje pet dana i završava se velikim vatrometom.
Mnogi su prkosili zabrani. Tako je poslednjeg dana festivala indijski indeks kvaliteta vazduha (AKI) u glavnom gradu registrovao „ozbiljan“ nivo sitnih čvrstih čestica (PM2,5) od 481 na skali gde maksimum iznosi 500.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji „PM2,5 mogu da prodre kroz plućnu barijeru i uđu u krvni sistem. Hronična izloženost česticama doprinosi riziku od razvoja kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, kao i karcinoma pluća.“
Poslednji izveštaj Savezne agencije za životnu sredinu u Nemačkoj kaže da se u ovoj zemlji vatrometom svake godine u atmosferu doda preko 2.000 tona čestica – tri četvrtine od toga baš u novogodišnjoj noći.
Ne radi se samo o zagađenju vazduha
Jirgen Reš, šef nemačke ekološke grupe Dojče umvelthilfe, već dugo vodi kampanju za pooštravanje zakona o vatrometima. „U Nemačkoj svake godine imamo 10.000 tona plastike i opasnog otpada izazvanog novogodišnjim vatrometom“, rekao je on.
Georg Alef iz firme Veko, vodećeg nemačkog proizvođača raketa i petardi, ističe da ne vatromet ne može bti klimatski neutralan, ali da je moderna tehnologija promenila njihov uticaj na životnu sredinu – i da njegova kompanija radi na tome da svoje proizvode učini ekološki prihvatljivijim.
„Kod vatrometa se dešava sagorevanje i kao i kod svakog sagorevanja nešto se emituje u vazduh. I naši proizvodi imaju te sitne čestice. Ali tu je pitanje upotrebe teških metala ili jedinjenja teških metala kao što su olovo, živa, hrom i tako dalje. Sve su to prirodne komponente, koje su se možda još uvek koristile u prošlom veku. Ali danas je to zabranjeno“, kaže Alef.
On tvrdi da je njegova firma naprednija od mnogih drugih proizvođača raketa i petardi: u raketama isprobavaju vlakna koja se mogu kompostirati i koriste baterije koje su delimično napravljene od biljnih materijala. Nadaju se da će do sledeće Nove godine plastične poklopce raketa moći da zamene verzijom napravljenom od recikliranog papira.
Neke kompanije proizvode i vatromete na bazi azota, a ne na bazi ugljenika.
Georg Alef kaže da napredak usporava to što su biorazgradivi materijali skuplji od uobičajenih i još uvek nisu široko dostupni. A tu je i pitanje bezbednosti, pa mogu proći godine dok se ne odobri novi tip raketa.
„Ne možemo da koristimo bilo koju komponentu, posebno kada je reč o bezbednosnim pitanjima. A ako želite da imate potpuno nultu emisiju, jedini način je da se u potpunosti odreknete vatrometa“, rekao je Alef.
Umesto vatrometa – dronovi i laseri
„Zašto moramo da proslavljamo događaje na ovaj primitivan način, eksplozijama, ispaljujući rakete?“, pita se Jirgen Reš.
Postoje i alternative. U Južnoj Koreji, gde je upotreba vatrometa uglavnom ograničena na zvanične događaje, poslednjih godina su se dobro pokazali spektakli sa dronovima.
Nemački grad Landshut, u kojem je vatromet u novogodišnjoj noći zabranjen već nekoliko godina, postao je poznat po impresivnim laserskim svetlosnim spektaklima. A u irskoj prestonici Dablinu prethodne godine dočekane su mešavinom tradicionalne pirotehnike i laserskih egzibicija.
I dok Alef veruje da je vatromet važan deo nemačke kulture i „umetnička forma“ koja se mora sačuvati, Reš se nada da će zemljama koje vole vatromet pandemija pružiti priliku da prihvate ekološkije alternative.