Sporazum o kome se i dalje ne zna ništa

Predsednik nemačkog parlamenta Norbert Lamert je stao na stranu kritičara sporazuma TTIP. On je rekao da smatra „isključenom“ mogućnost „da Bundestag ratifikuje trgovinski sporazum između EU i SAD čije nastajanje nije propratio, niti je mogao da utiče na njega alternativnim opcijama“. Lamert je zatražio veću transparentnost. On – baš kao i vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel – smatra da je loše to što nemačka vlada i parlament imaju samo ograničen uvid u tekst sporazuma.

Predsednik Bundestaga je rekao i da će insistirati na tome da dokumenta koja su relevantna za pregovore moraju biti dostupna vladama i parlamentima svih zemalja EU. Time se on direktno usprotivio kancelarki Angeli Merkel koja želi da „izgura“ TTIP po svaku cenu, i to u tajnim pregovorima sa američkom stranom.

I zaista, nijedan od poslanika Bundestaga, kada je reč o ovom sporazumu, ne zna za šta bi glasao. Izvodi iz teksta se mogu pročitati samo u američkoj ambasadi u Berlinu, u čitaonici koja je za tu priliku otvorena dvaput nedeljno na po dva sata i to za maksimalno dve osobe. dozvolu za to ima 140 registrovanih nemačkih funkcionera – ali je nema nijedan poslanik Bundestaga. Inače, dozvolu za pristup čitaonici izdaje isključivo američka ambasada.

„Mešoviti“ sporazum?

Što se tiče Evropske komisije, ona ionako smatra da su zemlje EU svoj mandat za pregovaranje o TTIP prepustile Briselu. Nacionalni parlamenti predstavljaju smetnju. Zato je magazin Špigel još u aprilu 2014. napisao da „Evropska komisija nema nameru da pusti zemlje EU da po završetku pregovora 2015. glasaju o Sporazumu koji žestoko napadaju organizacije za zaštitu potrošača, ekolozi i protivnici globalizacije“.

Danas još uvek nije jasno da li parlamenti država EU smeju da glasaju o TTIP ili ne. Jedan portparol Nemačkog ministarstva privrede je listu Nojes dojčland rekao da Sporazum, ukoliko zađe u regulativne nadležnosti federacije ili nemačkih saveznih pokrajina, postaje tzv. mešoviti sporazum, a kao takav mora biti predmet glasanja u Bundestagu. „Teško je zamisliti da TTIP neće biti mešoviti sporazum“, rekao je taj portparol. „Teško“, znači, ali ne i „nemoguće“.

Demonstracije o kojima se malo piše

Vašington tvrdi da bi stavljanje dokumentacije na raspolaganje većem broju ljudi moglo dovesti do „curenja“ u javnost informacija koje bi mogle da podriju pregovore pre donošenja konačne verzije teksta Sporazuma.

Norbert Lamert je doneo važnu odluku. To se desilo ubrzo nakon demonstracija protivnika TTIP u Berlinu na kojima se okupilo oko 200.000 ljudi. Nemačka javnost je na tim demonstracijama poslala jasan signal protivljenja donošenju važnih političkih i ekonomskih odluka iza leđa građana. Nemački mediji su registrovali te demonstracije, ali su im posvetili minimalnu pažnju. Poređenja radi, nema novina koje nisu naveliko pisale o demonstracijama Pegide u Drezdenu na koje je izašlo oko 20.000 pripadnika tog pokreta.

„Neviđena transparentnost“ – prazno obećanje

Kancelarka Angela Merkel ne pokazuje nikakvu nameru da obrati pažnju ni na zahteve demonstranata, ni da uvaži zamerke Norberta Lamerta. Kada su je nedavno na skupu koji je organizovao nemački Sindikat radnika u metalskoj industriji upitali za stav o otporu nemačke javnosti prema TTIP, ona je glatko odgovorila: „Ja ću ionako dalje pregovarati“. Nekoliko dana kasnije, kancelarka je čak i najnoviji skandal sa Folksvagenom upotrebila kao argument u korist TTIP rekavši: „Na primeru Folksvagena smo nerado primetili da propisi o izduvnim gasovima u SAD nisu tako loši.“ Tom prilikom je dodala da protivnici Sporazuma ne treba da strahuju da će on doneti smanjenje standarda kada je reč o zaštiti potrošača ili životne sredine.

Veliki broj građana Nemačke ne veruje kancelarki. Ali i u drugim zemljama ima dosta skeptika. Velika anketa Evropske komisije sprovedena između mata 2014. i jula 2015. pokazala je da je 97 odsto upitanih protiv TTIP. Tada je komesarka EU za trgovinu Cecilija Malmstrem najavila da će građani EU biti upoznati sa detaljima TTIP uz još „nikad neviđenu transparentnost“. Od toga do danas nije bilo ništa.