Sporna trgovina „konfliktnim“ sirovinama

Zlato, kalaj, volfram, tantal: nema lap-top računara niti mobilnog telefona koji funkcionišu bez tih metala. Međutim, mnoge od tih sirovina potiču iz područja u južnoj Africi, gde se decenijama vode oružani sukobi. Na istoku Demokratske Republike Kongo, mnogo pobunjeničkih grupa finansira se trgovinom tzv. „konfliktnim sirovinama“. Pristup rudnicima je tokom godina postao ratni cilj, a globalna potražnja za tehničkim uređajima indirektno podržava ubistva, progone i silovanja u zemljama kao što je DR Kongo.

Evropska unija želi da izađe iz tog začaranog kruga. Već godinama se bori za koncept kojim bi se uvela obaveza izveštavanja o konfliktnim sirovinama. Danas, 19. maja, razgovara se o nacrtu odgovarajućeg zakona koji bi narednog dana trebalo da bude i usvojen u parlamentu EU. Predlog Evropske komisije predviđa da firme koje rade sa kalajom, tantalom, volframom i zlatom, moraju da dokažu da sirovine ne dolaze iz rudnika u konfliktnim područjima.

Dobrovoljno ili obavezno?

Majkl Gib smatra da to nije dovoljno. On radi za britansko-američku nevladinu organizaciju „Globalni svedok“ (Global Witness), koja je sebi postavila za cilj da otkrije veze između eksploatacije sirovina i sukoba, i da se protiv toga bori. „Mi želimo se Evropski parlamentu izglasa strožije zakone kojima se reguliše odgovorna, održiva i transparentna nabavka sirovina za sve evropske kompanije“, kaže Gib.

Obaveza bi trebalo da se odnosi ne samo na kompanije koje uvoze sirovine ili rude iz regiona, već i na one koji u EU uvoze proizvode koji sadrži te metale. Prema „Globalnom svedoku“, EU je drugi najveći uvoznik lap-top računara i mobilnih telefona u svetu. Prema nacrtu zakona u Evropskom parlamentu, dokaz o poreklu sirovina koje su ugrađene u elektronske aparate bio bi – na dobrovoljnoj osnovi.

U SAD su sva preduzeća koja ugrađuju te sirovine u svoje uređaje, a koje dolaze iz DR Konga ili susednih zemalja, od 2010. obavezna da daju dokaze o njihovom poreklu. To je regulisano članom 1502 tzv. Zakona Dod-Frenk.

„Iskustvo sa tom zakonom pokazuje da mnoge kompanije nisu u stanju da nabave tražene dokaze. Putevi kojima se dolazi do sirovina su suviše dugi i komplikovani“, kaže Matijas Vehter, šef odeljenja za obezbeđenje i resurse Udruženja nemačkih industrijalaca (BDI). On se zalaže za dobrovoljno dostavljanje dokaza.

U stvari, Zakon je doveo do toga da su mnoge američke kompanije izbegavale robu iz regiona Velikih jezera oko Konga, navodi Andreas Majnhart, istraživač na Institutu za primenjenu ekologiju u Frajburgu i koautor studije koja po nalogu BDI ispituje uticaj Zakona Dod-Frenk.

Bojkot sirovina iz Konga mogao bi u suštini da liši egzistencije hiljade ljudi. Kritičari upozoravaju na opasnost da se nezaposleni mladi ljudi pridruže naoružanim grupama. Ali taj zakon je postigao i mnogo pozitivnih stvari: „U biznisu i politici je u međuvremenu važna tema: odakle dolaze naši sirovine i uslovi pod kojima se proizvode. To je veoma velika zasluga i u ovom trenutku je veoma isplativa širom sveta“, kaže Majnhart.