Srbi na Kosovu: Protest i protiv Kurtija i protiv Vučića

Kada su barikade uklonjene krajem godine, mnogi su upozorili da je nova kriza samo odložena. Ali, malo ko je mislio da će ovako brzo.

Na Badnji dan (6. januar) u Štrpcu, na krajnjem jugu Kosova, upucani su 11-godišnji dečak i 21-godišnji mladić srpske nacionalnosti. Oni su bili u grupi koja se vraćala sa badnjim drvetom.

Uhapšen je 33-godišnjak, inače pripadenim Kosovskih snaga bezbednosti (KBS). On se sumnjiči za pokušaj ubistva.

„Da ste pre petka nekome u Štrpcu rekli da ovako nešto može da se desi, svi bi se u život zakleli da je to nemoguće. Mislili smo da je to vreme prošlo“, kaže za DW Jasmina Živković Jovanović, predsednica Udruženja porodica nestalih iz Štrpca.

„Zato verujem da je ovo posledica ponašanja i stava vlasti na Kosovu prema srpskom narodu. Oni za nezadovoljstvo i nedostatak političkih rezultata pokušavaju da okrive srpsku zajednicu i ovo je ishod“, kaže ona.

Veliki broj kosovskih zvaničnika, uključujući i predsednicu Vjosu Osmani i premijera Aljbina Kurtija, osudio je napad u Štrpcu. Živković Jovanović tvrdi ipak da to građane ne ohrabruje. „Većina u narodu veruje da će napadač još biti i nagrađen“, rekla je za ona.

Svega nekoliko sati kasnije takav bizaran predlog zbilja je uputio član Samoopredeljenja u dijaspori, poreklom iz Južne Mitrovice, Fatmir Hasani. On je javno predložiti ministru odbrane da osumnjičenog pripadnika KBS kao „hrabrog Albanca“ unapredi u čin komandanta.

U srpskoj zajednici preovladava uverenje da je motiv pucnjave etničke prirode, ali u početnoj fazi istrage tužilac, koji je zatražio i dobio 30 dana pritvora za osumnjičenog, tereti počinioca za teško ubistvo u pokušaju, izazivanje opšte opasnosti i upotrebu opasnog oružja.

U albanskoj zajednici je nešto drugačije, jedni navode da je osumnjičeni ukaljao uniformu i ugled KBS, dok drugi smatraju da je reagovao u samoodbrani, nakon verbalnog okršaja sa grupom Srba.

Neretko se ističe i da je osumnjičeni sin poginulog borca UČK ili „mučenika UČK“. Poslanik Samoopredeljenja, Haki Abazi, izneo je i tvrdnju da bi „incident u Štrpcu mogao biti izrežiran kako bi se okrivili Albanci“.

Međunarodni predstavnici su takođe osudili „incident“, ali su se svi uzdržali od ocene da se radi o mogućem etnički motivisanom napadu.

Zbog svega toga, Živković Jovanović navodi da se srpski narod u enklavi oseća nemoćno. Ipak uzda se u garancije date građanima koji su se okupili odmah nakon napada i na nekoliko sati blokirali puteve, da će na ulazi i izlazu iz Sirinićke Župe biti pojačano prisustvo Kfora i policije.

Nemoć Srpske liste

Protest u Štrpcu zbog ranjavanja srpskog dečaka i mladića organizovala je Srpska lista (SL) istog dana i u isto vreme kada i ranije najavljeni protest protiv SL i „izdajničke politike“ Aleksandra Vučića u Mitrovici. Mnogi na severu sumnjaju da je to bila slučajnost.

Protest desničarskog opozicionog bloka nije bio jedini iskaz nezadovoljstva. U petak je u Zubinom Potoku sprečen govor direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića kojeg su građani okupljeni oko crkve u tom mestu izviždali, nazvali „izdajnikom“ i izvređali.

Okidač za verbalni napad na Petkovića bio je prizor policijske pratnje srpskog zvaničnika u neposrednoj blizini crkve.

U Zubinom Potoku izgrađene su od februara prošle godine tri policijske baze ispunjene pripadnicima Specijalnih kosovskih jedinica u kojima ni pre izlaska iz institucija nije bilo kosovskih Srba.

Trajno prisustvo gotovo monoetničke jedinice albanskih specijalaca u većinski srpskim sredinama na severu izvor su duboke frustracije zajednice. Nemoć Srpske liste da godinu dana išta uradi po ovom pitanju – a za potrebu izgradnje baza vršena je i eksproprijacija zemljišta – naizgled je počela da guli moć političke partije koja već deset godina uz podršku Srpske napredne stranke dominira među kosovskim Srbima.

Jedan od glavnih zahteva sa desničarskog protesta u nedelju u Severnoj Mitrovici bio je zapravo ponovljeni zahtev sa barikada koje je organizovala Srpska lista – da se specijalne kosovske jedinice povuku sa Severa. Govorilo se o „kontinuiranoj antisrpskoj represiji režima Aljbina Kurtija“.

Krah politike ustupaka

„Različiti glasovi kosovskih Srba javili su se zbog porasta etničkih napetosti na Kosovu i nezadovoljstva dela političkih lidera Beogradom koji već deset godina vodi politiku ustupaka međunarodnoj zajednici, a onda te ustupke spinuje u velike diplomatske pobede“, kaže za DW Miodrag Miki Marinković, direktor Centra za afirmativne društvene akcije iz Severne Mitrovice.

Krah takve politike, kaže, bio je neminovan jer građani „na svojoj koži osete njene istinske efekte“.

„A oni su daleko od pobeda kojima se pune novinarski stupci kada se postigne dogovor. Zato je nakon poslednje krize na severu Kosova došlo do snažnog nezadovoljstva kosovskih Srba, koje se ne može kontrolisati“, smatra Marinković.

To nezadovoljstvo jedan od organizatora opozicionog protesta, Ivan Miletić, sročio je ovako: „Nećemo da trpimo ROSU snage na Severu Kosova, niti bilo gde da su Srbi. Nemamo ništa protiv albanskog naroda ili ljudi koji imaju dobru volju i dobru nameru. Ali protiv terora imamo. Niko neće više da trpi ovo.“

Do ispunjenja ovih uslova, oko 150 učesnika protesta tražili su i zamrzavanje pregovora sa Prištinom.

Dve vrste Vučićevih kritičara

Marinković smatra da je opozicioni protest u nedelju daleko od istinskog pluralizma. „Ali to jeste vrsta oslobađanja kosovskih Srba od stega zvaničnog Beograda, a posebno njegovih eksponenata na Kosovu, Srpske liste“, objašnjava i navodi da su se u tom procesu profilisale dve struje.

„Jedna koju predvode politički lideri kosovskih Srba južno od Ibra koji su nezadovoljni zapostavljanjem tog dela srpske zajednice od strane Beograda a delom i dominacijom severnih kadrova unutar SL“, nabraja on.

„Sa druge strane oponenti zvaničnog Beograda na severu Kosova su nezadovoljni ustupcima koje Beograd daje Prištini i koji su u poslednjoj krizi na severu videli priliku da se stanje na terenu dovede do tačke u kojoj se neka vrsta podele Kosova konstatuje kao realno stanje na terenu.“

Dve struje imaju dodirne tačke u žustroj kritici prema Beogradu i činjenici da još nemaju dovoljno snage da mu se usprotive, ali tu se sličnost između njih završava, smatra Marinković.

„Politički koncept koji se zastupa na severu poboljšanje uslova života Srba vidi kroz jačanje otpora Prištini i izlazak iz institucija, a onaj na jugu priliku za bolji život Srba vidi kroz institucionalno delovanje i saradnju sa kosovskim Albancima“, zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.