Srbija i Kosovo: koga pogađa „reciprocitet“?

Uprkos najavama o uspostavljanju „reciprociteta“ prema registarskim tablicama iz Srbije, kosovska vlada građanima nije saopštila ni kada će se to desiti, ni kakve će procedure biti na snazi. Da će to početi ovog ponedeljka (20.9.) od 8 sati ujutru, saznalo se iz medija, nakon što su na severu Kosova raspoređene teško naoružane snage Specijalnih jedinica kosovske policije.

„Ja sam na Jarinju od devet jutros. Tada je saobraćaj već bio stopiran, a pripadnici Specijalnih jedinica bili su ovde u ranim jutarnjim časovima. Ovde su i građani koji su se jutros okupili da izraze protest, a postavili su i barikade od kamiona i privatnih automobila“, ispričao je sinoć za DW Ivan Mitić, novinar portala „KoSSev“. Njegov automobil zarobljen je u koloni putničkih automobila. Slično je i na prelazu Brnjak u susednom Zubinom Potoku, gde je u toku dana na okupljene građane bačen i suzavac.

I u naseljima opština na Severu bilo je jasno da se nešto dešava. Većina kafića i prodavnica su zatvoreni, a u onima koje su radile, građani su kupovali brašno i ulje. Na ulicama je pojačano prisustvo policijskih patrola koje zagledaju tablice automobila. One sa oznakama iz Srbije, BG, KG, NI, itd, upućuju da idu do najbližeg prelaza i preuzmu privremene RKS registarske oznake. Najavljuju i da će preuzimanje probnih RKS-tablica najverovatnije biti moguće od danas i u Centrima za registraciju vozila.

Neizvesnost

Za građane je najveći problem upravo to – „najverovatnije“, ali ni to nije najveća nepoznanica. Dok u javnosti u Srbiji bukti rasprava o isteku važenja statusno neutralnih KS-tablica – kojih prema evidenciji kosovskih vlasti u srpskim sredinama ima manje od 100 i koje se već godinu dana uopšte ne izdaju – kosovske Srbe muče druge brige.

Pored tablica sa skraćenicama gradova u Srbiji, a koje će od sada na teritoriji Kosova biti zamenjene probnim RKS-tablicama, policijske ispostave MUP-a Srbije izdaju i registarske oznake gradova na Kosovu – KM, PR, GL, UR i PZ. Hiljade vlasnika tih automobila čeka na odgovor šta će biti s njima.

Te su tablice u ponedeljak ujutru, u kratkom periodu dok je na Brnjaku i Jarinju funkcionisao saobraćaj, navodno konfiskovane. Slične najave o konfiskovanju „nelegalnih“ tablica dolaze i iz kosovskog MUP-a. S tim tablicama do sada je bilo moguće preći samo Brnjak i Jarinje, ne i ostale prelaze, a saobraćaj im je bio dozvoljen samo u opštinama na Severu, jer kosovske vlasti smatraju da Srbija ne sme da izdaje registracije za gradove na Kosovu.

Putničkih automobila i teretnih vozila registrovanih na KM, PR, GL, UR i PZ je, prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku Srbije, prošle godine bilo 9.419. Vlasnik jednog od njih za DW potvrđuje da je u ponedeljak ujutru vraćen sa prelaza na Brnjaku: „Albanci mi nisu dali da priđem, a na srpskoj strani su mi rekli da ne pokušavam da prođem, jer će mi skinuti tablice.“

On živi u Brnjaku, selu u opštini Zubin Potok, do kojeg se stiže preko brnjačkog mosta na čijoj sredini je prelaz. Da bi stigli u naselje Zubin Potok, meštani Brnjaka na kratko ulaze na teritoriju Srbije, da bi se preko prelaza vratili na teritoriju Kosova. Sagovornik DW to juče nije mogao, a nije poznato ni da li će više moći.

Vozila sa registarskim oznakama KM (Kosovska Mitrovica) ima i u koloni vozila na Jarinju. Među njima je bilo i sanitetskih vozila koja su jedina koja su do sada uz policijsku pratnju mogla da se sa KM oznakama kreću po Južnoj Mitrovici, ukoliko bi to bio najkraći put do bolnice.

„Zagrevanje atmosfere“ pred izbore

Nasuprot severoistoka Kosova, na prelazu Merdare u Podujevu, juče je među prvima probne RKS-tablice dobio Miloš Milovanović, programski direktor „Nove društvene inicijative“, nevladine organizacije iz Mitrovice. On za DW kaže da je juče rano ujutru krenuo iz Beograda sa automobilom koji ima beogradske tablice. Na putu za Jarinje saznao je za prisustvo Specijalnih jedinica kosovske policije u Leposaviću i odlučio da pođe na Merdare.

Tablice je dobio brzo, ali se već nakon njega formirala duga kolona, Na putu do Severne Mitrovice privlačio je, kaže, pažnju policijskih patrola koje su ga dva puta zaustavljale da provere probne RKS-tablice.

Potez vlade u Prištini on vidi kao „zagrevanje atmosfere“ pred izbore: „Ovo je naznaka da ’Samoopredeljenje’ gubi poverenje građana koji su nezadovoljni načinom na koji vlada radi. Oni se nadaju da će ou retoriku povišene netrpeljivosti prema Srbiji pretvoriti u dobar izborni rezultat“, ocenjuje Milovanović za DW i dodaje da odjek „neće biti zadovoljavajući“, jer Kosovu predstoje lokalni izbori na kojima građani glasaju za lokalne politike i infrastrukturne projekte.

S njim se verovatno ne bi složio kandidat „Samoopredeljenja“ za gradonačelnika Južne Mitrovice Agim Bahtiri, koji se juče ujutru slikao s pripadnicima policije na, kako je napisao, „putu na Sever Kosova“, i to podelio sa medijima.

Sporazumi koji nisu održivi

Sloboda kretanja bio je prvi dogovor koji su Beograd i Priština sklopili u Briselu. To je ujedno i dogovor o kojem se najčešće pregovaralo, a čije su odredbe čak i revidirane. Od ponedeljka je jasno da su odnosi dveju strana toliko degradirali, da više ne mogu da se slože ni oko ove teme koja najviše utiče na praktičan život.

I uprkos prepucavanju vlasti i opozicije u Srbiji o tome koji sporazum je kriv za novonastalu situaciju, da li onaj iz 2011. ili onaj iz 2016, problem nije u sporazumima. Problem je u odsustvu suštinskog dijaloga. „Ovo je još jedan od pokazatelja da sporazumi koji su proistekli iz Briselskog dijaloga ne mogu biti održivi ako nema garanta međunarodne zajednice, odnosno posrednika“, zaključuje Miloš Milovanović za DW.

Probne tablice osmišljene su u sporazumu iz 2011. i on Kosovu daje pravo da, poput Srbije, izdaje privremene registarske oznake, ali i da izdaje takozvane dokumente o izlasku i ulasku. Kosovo do sada nije praktikovalo te odredbe sporazuma, a i sada praktikuje samo izdavanje probnih tablica, ne i dokumenta o izlasku i ulasku.

Koga pogađa „reciprocitet“?

Praksa izdavanja probnih tablica nije idealna. Ona predviđa da se te tablice vade na dva meseca, što je procedura koja u najboljem slučaju traje 15 minuta, a košta 450 dinara. Ipak, ona je omogućila ljudima sa Kosova da putuju kroz Srbiju.

Neretko je zbog procedure dolazilo do gužvi na prelazima gde se, prema navodima mnogih putnika sa Kosova, baš zbog tih zadržavanja među graničnim policajcima razvila i korupcijska šema koja je targetirala kosovske Albance – o čemu je pisao i DW.

Višegodišnja primena te prakse za automobile sa Kosova, razlog je zbog kojeg je najnoviji potez na Kosovu protumačen kao „pravičan“. Problem je međutim u tome što ta odluka neće pogoditi Srbiju, već Srbe sa Kosova, a zakomplikovaće život i Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Kosovski MUP njima je poručio da će im pomoći sa troškovima, a sličnih obećanja Srbima sa Kosova koje Beograd smatra svojim građanima, za sada nema.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.