Srbija i Ukrajina u raskoraku

Odnosi Srbije i Ukrajine su zakomplikovani nakon ruske invazije na Ukrajinu, rečeno je na tribini. Kako ističe Katerina Šimkevič, gostujući istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), ti „odnosi su doživeli veliku promenu još nakon okupacije Krima 2014 godine. To su sada komplikovani odnosi, koje pre svega obeležava veliki uticaj ruske propagande.“

Šimkević stoga smatra da „postoje male nade da će se ti odnosi popraviti, ali eksperti bi trebalo da ulože više truda kako bi se analiziralo šta se zaista dešava, kako bi to dovelo do većeg razumevanja dve zemlje. To će biti teško, jer srpsko javno mnjenje veruje u stereotipe i laži o Ukrajini, i malo je medija koji pokazuju drugačiju sliku o Ukrajini“, ocenjuje gostujuća saradnica BCBP.

-pročitajte još: Vučić je širio prorusko raspoloženje – sad mu je ono problem

Kako proći ispod radara

Viši istraživač BCBP Vuk Vuksanović ocenjuje da je spoljna politika Srbije i nakon 2014. godine bila obeležena rečju „balansiranje“: „To je politika da se prođe ispod radara, ali to je sada postalo daleko teže, jer je Zapad mnogo energičnije delovao nakon početka rata u Ukrajini.“

Rusija i Srbija neće raskinuti odnose, nastavlja Vuksanović, „ali se isto tako ne može govoriti o nekoj velikoj saradnji kada su praktično fizički zatvoreni mnogi kanali saradnje dve države. Mislim da je stoga Srbija u poslednje vreme pokazala da se sve više okreće Vašingtonu i da je ono što drži Rusiju u Srbiji pre svega pitanje Kosova, popularnost Rusije u narodu i energetska zavisnost“, ocenjuje Vuksanović.

Aktuelnim stanjem na frontu i vojnim pitanjima pozabavio se Mihailo Samuš, iz Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja. On ističe da „Rusija nije uspela da uništi energetsku infrastrukturu Ukrajine, nije se desio slom ukrajinske ekonomije i sada je fokus sukoba u Donbasu. Sada imamo očekivanja ukrajinske ofanzive, dok se Rusija sprema za stratešku defanzivu. Teško je stoga reći kakav će biti razvoj događaja do kraja ove godine, ali postoji varijanta da Ukrajina vrati neke teritorije ili da dođe do neke vrste zamrzavanja sukoba“, što je, prema rečima tog analitičara, „bolja varijanta za Rusiju“.

Promenjena bezbednosna arhitektura

Globalna i evropska bezbednosna arhitektura svakako će biti promenjena, primećuje Igor Fedik, šef balkanske sekcije Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja, „ali ćemo razmere te promene moći da vidimo tek nakon završetka rata“.

Fedik smatra da ipak ne bi trebalo čekati završetak rata, već da bi već sada trebalo imati viziju kako bi ta arhitektura trebalo da izgleda. U tom smislu on ocenjuje da „to mora biti bazirano na transatlantskoj vezi, a ona mora uključivati i Ukrajinu. Pored toga, NATO se mora vratiti na Crno more, koje sada kontroliše Rusija. Balkan je u svemu tome najslabija karika evropske bezbednosne arhitekture gde za sada nema opasnosti od sukoba, ali ima incidenata. I to je problem za Evropu“.

Fedik stoga smatra da „Evropa mora da vrši pritisak da se izbegavaju koraci koji vode eskalaciji sukoba, i da se pojača proces evropskih integracija“.

Na tribini su izneti i podaci iz istraživanja koji govore o tome na koga bi Srbija trebalo da se osloni u svojoj spoljnoj politici. Rusiju kao oslonac vidi preko 50 odsto ispitanika, dok recimo SAD kao oslonac vidi svega 1,2 procenta.

Za Vuka Vuksanovića to je „dokaz raskoraka javnosti i zvanične spoljne politike Srbije. Elite stoga žele i dalje prisustvo Rusije, jer ne žele nikakav korak koji bi njih direktno ugrozio. Trebalo bi zato, ukoliko se želi poboljšanje odnosa Srbije i Ukrajine, pronaći neke pozitivne elemente u tim odnosima i da na njima bude fokus“, napominje istraživač BCBP.

Vučić koristi evropsko nejedinstvo

Rat u Ukrajini donekle je ugrozio i jedinstvo Evrope, a kako je primećeno na tribini, što rat bude duže trajao, teže će biti očuvati to evropsko jedinstvo. Kako primećuje Vuksanović, „ako se pojave veće pukotine unutar Evrope, to će Aleksandru Vučiću biti lakše. On već sada vešto koristi neke poteze Turske, Mađarske, pa i Francuske, kako bi skretao pažnju na tu činjenicu“, napominje Vuksanović.

S druge strane, Igor Fedik ipak misli „da je jedinstvo Evrope sada još veće, bez obzira na neke drugačije stavove“ i on je „u tom smislu optimista“.

Katerina Šimkevič dodaje da Evropska unija „Srbiju često vidi kao neprijatelja ili kao nekog Trojanskog konja, a Rusija to obilato koristi za svoju propagandu“.

Vuk Vuksanović na kraju podseća na ključne pogrešne poteze Evropske unije u regionu, koje on naziva strateškim samoubistvom EU, a „to su Briselski sporazum i pritisak na Makedoniju da promeni ime, nakon čega su obe zemlje ostale udaljene od EU kao i pre toga“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.