Srbija – još jedan pokušaj proterivanja?

Jevgenij Iržanski u Srbiju je došao u aprilu 2022. godine. Nastanio se u Beogradu i otvorio kompaniju koja se bavi organizovanjem javnih događaja, pre svega koncerata. Prvu dozvolu za boravak dobio je ubrzo pošto je stigao. Druga dozvola, koja je bila validna do 2024. godine, ukinuta mu je pre nekoliko dana.

„Početkom juna, dobio sam poziv da dođem u policiju. Rekli su da je to regularni razgovor, ali je zapravo to bilo pravo ispitivanje. Došao sam bez advokata, jer nemam šta da krijem. Bila su tri službenika, pitali su me gde sam rođen, ko su mi roditelji, šta mislim o Putinu, da li poznajem Petera Nikitina (ruskog državljanina i antiratnog aktivistu koji živi u Srbiji, prim.red). Posle tog ispitivanja ipak sam dobio drugu dozvolu za boravak“, kaže Iržanski za DW.

-pročitajte još: Ruski antiratni aktivista nepoželjan u Srbiji

Ipak, 28. avgusta, Iržanski je ponovo dobio poziv da dođe u policiju. „Rekli su da hoće da provere da li je sve u redu s mojim poslom, jer dozvolu za boravak imam po osnovi zapošljavanja. Rekao sam da organizujem koncerte, što je glavna aktivnost moje kompanije. Potom mi je rečeno je moj privremeni boravak u Srbiji ukinut. U rešenju piše da moram da napustim Srbiju u roku od nedelju dana i da mi je zabranjen ulazak do avgusta 2024. godine. Tražili su da u policiju dođe i moja supruga. Otišla je 29. avgusta i takođe joj je ukinuta dozvola za boravak, koju je imala po osnovi porodičnog okupljanja“, objašnjava Iržanski.

(Ne)zakonita odluka

U obrazloženju rešenja u koje je DW imao uvid piše da je Uprava za strance Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) obaveštena „da se organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije izjasnio da postoje bezbednosne smetnje“ za boravak Iržanskog u Srbiji.

Advokat Marko Štambuk koji zastupa Iržanskog, povodom ovog slučaja nije mogao da dâ izjavu za DW, zbog, kako je naveo, obima posla, ali i hitnosti slučaja Jevgenija Iržanskog.

Istovremeno, advokat Čedomir Stojković ocenjuje da odluka o ukidanju privremene dozvole za boravak Iržanskom nije u skladu sa zakonima u Srbiji – „pre svega jer nije objašnjeno o kojim bezbednosnim smetnjama je reč. Istina je da Srbija može da stranim državljanima poništi dozvolu o privremenom boravku, kada to zahtevaju razlozi bezbednosti Republike Srbije. Međutim, to je materijalno pravo. Procesno pravo zahteva da odluka o tome bude obrazložena. Mora precizno da se navede koji bezbednosni razlozi sprečavaju boravak stranih lica na našoj teritoriji. Mora da se navede da li to lice npr. planira pobunu, ili na neki drugi način ugrožava bezbednost“, navodi Stojković za DW.

Žalba

Iako u rešenju piše da žalba ne odlaže izvršenje rešenja o ukidanju boravka, Iržanski veruje da će moći da ostane u Srbiji dok ne bude doneta odluka o njegovoj žalbi.

Advokat Mihailo Pavlović međutim, kaže, da načelno, postoje zakonski uslovi da Iržanski bude izbačen iz zemlje, čak i ako se bude žalio. „Da li će to uraditi, ne znam, ali imaju sve zakonske uslove, pošto žalba ne odlaže izvršenje rešenja”, kaže Pavlović za DW.

Ko je Jevgenij Iržanski?

Iržanski je rođen 1982. godine u Sankt Peteburgu. U Rusiji je završio fakultet, a 2020. godine otišao je da živi u Španiju. „Tamo sam radio za jednu kompaniju koja je imala svoje podružnice u Moskvi i Odesi. Moj posao bio je da napravim proboj na američko tržište. Premestili su me u Srbiju nakon što je Rusija napala Ukrajinu, kada je bilo jasno da je trgovinsko poslovanje između Rusije i ostatka sveta završeno. Posle dva meseca boravka u Srbiji, napustio sam tu kompaniju i osnovao svoju. Prošle jeseni sam u Srbiji počeo da organizujem koncerte ruskih muzičara, pošto sam ranije imao kontakte u tom svetu“, kaže Iržanski.

Razlog za ukidanje boravka

DW je Upravu za strance MUP-a Srbije upitao za objašnjenje koji su razlozi zbog kojih je Iržanskom ukinuta dozvola za boravak, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovor nije stigao.

Iržanski veruje da mu se pravo na boravak u Srbiji ukida zbog veza s Ruskim demokratskim društvom (organizacijom koja se nalazi u Beogradu i protivi se ratu u Ukrajini i režimu Vladimira Putina, prim.red).

Dodaje da je i u Rusiji bio politički aktivan. „Ali ne mnogo, pošto sam se plašio posledica. Jedan moj poznanik završio je u zatvoru zbog političkog aktivizma. Zato sam i želeo da živim u nekoj slobodnoj zemlji u EU. U Španiji sam učestvovao na skupovima protiv Lukašenkovog režima. Organizovao sam skupove u znak podrške (ruskom opozicionaru) Alekseju Navaljnom“, kaže on.

„Mislim da mi se ovo dešava i zato što u Beogradu organizujem koncerte ruskih muzičara koji imaju antiratne stavove i u Rusiji su na “crnoj listi“, ocenjuje Iržanski.

Slučaj Nikitina i Volohonskog

MUP Srbije je Iržanskom ukinuo dozvolu za boravak mesec i po dana pošto je ruskom i holandskom državljaninu, antiratnom aktivisti i osnivaču Ruskog demokratskog društva Peteru Nikitinu, bio zabranjen ulazak u Srbiju.

Nikitin je polovinom jula bio zadržan oko 48 sati na beogradskom aerodromu. Obrazloženje je bilo da, prema proceni Bezbednosno-informativne agencije (BIA), njegov boravak u Srbiji ima bezbednosne smetnje. Posle toga mu je ipak dozvoljeno da uđe u Srbiju. „Nisu mi dali nikakav dokument, nikakvo obrazloženje u vezi s tom odlukom da ipak mogu da uđem u Srbiju“, kaže Nikitin za DW.

Desetak dana kasnije, boravak u Srbiji odbijen je antiratnom aktivisti iz Rusije Vladimiru Volohonskom. Obrazloženje je takođe bilo da za njegov boravak u Srbiji postoje „bezbednosne smetnje“.

„Postavlja se pitanje koja je to smetnja, ali mi svi dobijamo odgovor: ’To se vas ne tiče, to je BIA odlučila’. Jedino razumno objašnjenje u slučaju Volohonskog i mene su naše antiratne aktivnosti, a u slučaju Irižanskog, organizacija koncerata muzičara koji su protiv rata u Ukrajini“, smatra Nikitin.

Advokat Mihailo Pavlović kaže da problem i jeste u tome što BIA ne mora nikom da stavi na raspolaganje svoju bezbednosnu procenu, osim sudu, ako je on zatraži. „Onda sud odlučuje da li je ta procena smislena ili ne“, objašnjava Pavlović.

Osećaj nesigurnosti

Peter Nikitin ocenjuje da su strani državljani u stalnom riziku da će im boravak u Srbiji biti uskraćen.

„Sada ispada da niko od stranaca nema nikakvu sigurnost. Mogu svakom da zabrane ulazak u zemlju kad požele, bez obrazloženja. Nije ovde reč samo o ruskim antiratnim aktivistima, nego o bilo kom strancu u Srbiji“, zaključuje Peter Nikitin u izjavi za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.