Srbija, Kosovo i SAD – promene u odnosima

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung je pod naslovom „Bajden se oprašta“ objavio članak o, kako piše u podnaslovu, „gubljenju američkog uticaja na Balkanu“: „U utorak je Bajden kupio par opanaka, a u sredu je u Prištini čestitao Majlindi Keljmendi na prvoj olimpijskoj pobedi za Kosovo. A popodne je u američkoj bazi Bondstil prisustvovao proglašenju jedne saobraćajnice ulicom Boa Bajdena, njegovog pokojnog sina. Bilo je mnogo simboličkih gestova prilikom oproštajne posete američkog potpredsednika Bajdena. Ali, oni nisu mogli da skrenu pažnju sa činjenice da su SAD odustale od odlučujuće uloge na Zapadnom Balkanu koju su imali devedesetih godina. Žezlo su preuzeli Berlin i Brisel. Ali, ni njihove predstave jednog dugoročno mirnog regiona se ni izdaleka nisu ostvarile.“

„Bajden je pohvalio srpskog premijera Aleksandra Vučića za njegovu 'vodeću ulogu' u pomirenju s Bošnjacima, Hrvatima i Albancima. On je Srbiju okarakterisao kao ključnu silu za regionalnu stabilnost i poželeo joj uspeh u integraciji u EU. Bajden je velikodušno prećutao da su Vučićevi napori naišli na vrlo slab odjek kod suseda. Mnogi ne zaboravljaju njegovu prošlost nacionalističkog huškača i radije pred svojom publikom neguju sliku Srba kao neprijatelja – a i u novoj vladi ne nedostaje figura koje se odlično uklapaju u tu sliku.“

„Srpsko-američki odnos tradicionalno je zategnut. U Beogradu nije zaboravljena vodeća uloga Vašingtona u bombardovanju 1999. i njegovo kumovanje kosovskoj nezavisnosti 2008. Ali, Vučić se i pored javnog mnjenja preporučuje Amerikancima kao kooperativan političar. Od početka jula, u Srbiji se nalazi šest bivših zatvorenika iz Gvantanama koje SAD već godinama pokušavaju da razdele po različitim zemljama. Redovno se održavaju vežbe srpske vojske i Nacionalne garde Ohaja, a Beograd je aktivan član Partnerstva za mir sa NATO“.

„Nešto kasnije, prijem Bajdena na Kosovu je svakako bio topliji, ali politički problematičniji. Otkako je pre dve godine u senci partije Vetevendosja (samoodređenje) nastao snažan opozicioni pokret, prošla su vremena kada je svaka želja Vašingtona shvatana kao naređenje. Još pre pet godina, tadašnji američki ambasador je kao prokonzul donosio odluke o sastavu predsedništva koje su odgovarale Vašingtonu. To je danas nezamislivo. I militantni sekularizam političke elite – sa zabranom nošenja hidžaba – religiozna omladina na musimanskom Kosovu kritikuje kao ulagivanje Vašingtonu.“

„Veliki deo javnosti je i dalje vrlo naklonjen Americi – zna se da te države ne bi bilo bez SAD. Ali, to prijateljstvo više nije bezuslovno“, piše između ostalog novinar Andreas Ernst za Noje cirher cajtung.

Austrijski dnevnik Tiroler tagescajtung, pozivajući se na agenciju APA, prenosi da je „Kosovski predsednik Hašim Tači obećao gostujućem potpredsedniku SAD Džou Bajdenu brzo zbližavanje sa Srbijom. Naša obaveza je da što pre unesemo novu dinamiku u dijalog sa Srbijom i da se pobrinemo za pomirenje, rekao je Tači posle susreta sa Bajdenom. On je obećao i skoru ratifikaciju Sporazuma o utvrđenju granice sa Crnom Gorom, koja je, poput Kosova, nekada bila deo Srbije. Bajden je pohvalio napore Kosova oko sporazumevanja sa nekadašnjom maticom Srbijom.“

Rehabilitacija preminulog autokrate

Bečki dnevnik Prese se bavi Slobodanom Miloševićem: „Socijalisti traže rehabilitaciju preminulog autokrate. Kritičari odgovaraju sa gorkom ironijom“: „Jedan mali pasus u presudi Haškog tribunala je u Srbiji izazvao trijumfalna osećanja. Bivši autokrata Slobodan Milošević i Srbija nisu krivi za zločine počinjene u ratu u Bosni i Hercegovini (1992-1995), likovao je bivši Miloševićev portparol i sadašnji ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić. Još dalje je otišao Milutin Mrkonjić, počasni predsednik Socijalista: Svi znamo da je Milošević bio nevin. Trebalo bi da dobije spomenik i ulicu.

„U presudi Radovanu Karadžiću od pre pet meseci, nalazi se i deo u kome neki vide rehabilitaciju Miloševića. Tamo piše da nema dovoljno dokaza da je Milošević sa vođstvom bosanskih Srba usaglašavao planove o zločinima protiv čovečnosti i genocidu. Ali, kaže se da je Beograd potpomagao jedinice bosanskih Srba oružjem, paravojnim jedinicama i logistički. - Nepotpunim podacima i pogrešnim zaključivanjem, Dačić pokušava da naslika sliku 'nevinog' Miloševića – ljuti se aktivistkinja ljudskih prava Nataša Kandić. Ona u tome vidi još jedan pokušaj revizije 'istorije' – samo zbog zločina za koje se tereti na Kosovu, Milošević nikada ne bi bio oslobođen u Hagu.“