Srbija: Referendum ispod radara

„Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ – pitanje je na koje će građani Srbije u nedelju odgovarati sa DA ili NE. To jest, oni koji uopšte odu do biračkog mesta. Neke ranije ankete su pokazivale da više od devedeset odsto građana ne zna kakve su ustavne promene u pitanju.

To nije čudo, jer se u Srbiji o referendumu govorilo malo i šturo. Ni bilborda na koje smo navikli, a koji u vreme izborne kampanje vrište iza svakog ćoška. Čak je i predsednik Srbije u intervjuu za javni servis koji je ove srede trajao sat i trideset devet minuta, o referendumu govorio nepuna dva minuta i to pred sam kraj emisije.

U ta dva minuta rekao je da je nedeljno glasanje važno za napredak zemlje i ubrzani dolazak stranih investitora. On će glasati sa DA, rekao je tada, i pozvao građane da učine isto.

Građani Niša sa kojima smo razgovarali nisu baš upoznati o kakvim promenama Ustava je reč, i svoje pozivne listiće za glasanje su uglavnom negde zaturili. Drugi stav češće zasnivaju na političkim simpatijama i antipatijama, pa jedan prolaznik kaže: „Izaći ću i glasaću NE, jer neću da glasam ni za šta što je od ove vlasti.“

Nišlijka koju pitamo da li je upoznata sa referendumom je pravnica i kaže da bi ove promene Ustava bile dobre jer sudije i tužioci više neće biti poslušnici političara.

Sudije i tužioci donekle za promene

Zamenik višeg tužioca u Nišu, na posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, i član UO Udruženja javnih tužilaca Aleksandar Radosavljević iznosi za DW i dobre i loše strane novih promena Ustava.

Kaže, to je početak depolitizacije tužilaštva jer tužioce više neće birati Narodna Skupština. Članove Visokog saveta tužilaca biraće kolege na izborima, pa je tu depolitizacija delimična, a jedino će glavni državni tužilac biti biran u Narodnoj skupštini, za šta je potrebna dvotrećinska većina.

Dobra strana je, navodi Radosavljević, slabljenje moći glavnog tužioca – nema više reizbora kao što sada imamo Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac u trećem mandatu, niti će moći da upućuju predmete bilo kom drugom tužilaštvu. Jača se i autonomija tužilaca, kaže naš sagovornik, pa će između ostalog moći da istupaju i u medijima, pogotovo u predmetima koji su značajni za javnost.

Negativne strane su, prema njegovim rečima, sastav Visokog tužilačkog saveta – od ukupno jedanaest članova, sada će biti pet izglasanih tužilaca (ranije je bilo šest) potom ministar pravde i republički javni tužilac, i četiri „istaknuta pravnika".

Jedini uslov za njihov izbor je deset godina radnog iskustva u pravnoj struci, a dodatna mana – bira ih Skupština. Radosavljević tome dodaje i to što tužioci i dalje nisu nezavisni već samo samostalni, za razliku od sudija koje su i nezavisne i samostalne, a upravo je to princip kojem treba težiti, smatra sagovornik DW.

„Kada se kaže da niko ne može da utiče na tužioce, javnost misli da onda oni neće imati odgovornost. Upravo je suprotno. Tada bi sami tužioci snosili odgovornost za rad u svom predmetu“, dodaje Radosavljević.

„Sada imamo podeljenu odgovornost jer imamo mogućnost da tužioci, glavni tužioci i republički tužilac utiču na zamenike, da im oduzimaju predmete, da im daju predmete u rad, da im izdaju obavezna uputstva, s tim što ta obavezna uputstva sad izričito ulaze u Ustav, mora biti pisano obavezno uputstvo na koje javni tužilac ima pravo prigovora“, pojašnjava on.

Podeljena opozicija

U opoziciji su se izdvojila dva tabora. Jedan referendum bojkotuje ili, bolje reći, ignoriše. Više vodećih političara Stranke slobode i pravde nije ni odgovorilo na pozive DW da objasni razloge za bojkot.

I drugi deo koji poziva da se glasa protiv ustavnih promena. Tu su Ne davimo Beograd, Dveri, Dosta je bilo, ali i neki istaknuti pojedinci poput Vladimira Gajića iz Narodne stranke i bivšeg poslanika Đorđa Vukadinovića.

Prema izvorima DW, deo opozicije koji ignoriše referendum ima za to jake političke razloge. U najvećem opozicionom bloku okupljenom oko Stranke slobode i pravde veruju da pitanje ustavnih promena mahom ne zanima građane, te da vlast bez ikakve kampanje može izvesti dovoljno odanih pristalica.

U tom čitanju, premda uz malu izlaznost, referendum će glatko proći. Umesto da idu u izgubljenu bitku, kažu nam upućeni izvori, ovi opozicionari bi da sačuvaju nešto elana među građanima za izbore u aprilu kada postoje realne šanse da odnesu pobedu makar u Beogradu.

Neki žele veći uticaj Skupštine

Sa druge strane, potpredsednica Pokreta Dveri Tamara Milenković Kerković za DW kaže da je neodgovorno pozivati građane da bojkotuju referendum, te da je neophodno zaokružiti NE. Mnoge stvari u izmenama Ustava vidi kao problematične, pre svega samo pitanje.

„Preteško pitanje za građane jer veliki broj građana ne zna ništa o referendumu, većina njih je dobila uz poziv za glasanje obrazloženje Republičke izborne komisije“, kaže Milenković Kerković. „Umesto da referendumsko pitanje bude nedvosmisleno kako piše u zakonu, građani su dobili pamflet RIK-a koji je opet prekšrio zakon jer u njemu nema argumenata ZA i PROTIV, nego samo ZA.“

Ona smatra da od depolitizacije pravosuđa nema ni govora, već suprotno, jer se, kako kaže, izbor sudija i njihova funkcija stavlja u privatnu sferu. „To znači da će uticaj na njih biti samo lakši jer će sudije

praktično same sebe birati, a uticaj Skupštine se minimalizuje. Tada će sudije biti eksponenti najjačih pritisaka, privatnih finansijera, znate, kapital je nemilosrdan i neumoljiv“, smatra ona i dodaje da ne treba pristajati na „ucene" EU.

Evropska unija podržava promenu ovog dela Ustava, pa i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib objašnjava: „Na refendumu 16. januara reč je isključivo o reformi u oblasti pravosuđa, ni o čemu drugom, a ovom reformom će Srbija napredovati na putu ka EU. Ubedljivo DA bi 16. januara bilo veoma važno“, napisao je u nedavno objavljenom tekstu.

Politika ispred pravosuđa

Aleksandar Radosavljević iz Udruženja javnih tužilaca kaže da je svestan društvenih okolnosti u kojima se sprovode ovakve ustavne promene. „Jer, ako Ustav bude izglasan, doneće ga skoro jednopartijska Skupština, mada se to može nadomestiti velikom izlaznošću na referendumu, pa se može dati legitimitet ustavnim promenama“, nastavlja Radosavljević.

Nad pitanjem kako treba glasati na referendumu i zašto je stručna javnost podeljena, zamislio se i naš sagovornik.

„Problematično je što je sve zbrzano, nemamo kampanju za referendum, nevladin sektor je takođe podeljen, a vidim da se na takozvanim menjstrim medijima uopšte ne priča o promenama Ustava, već o tome da li će izlaznost na referendumu povećati broj obolelih od kovida“, precizira on.

„Mislim da oni koji su za NE na referendumu to zagovaraju jer su protiv vlasti koja predlaže Ustav“, kaže Radosavljević, „to jeste problem, i meni je to problem, ali ove promene imaju i neke dobre strane."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.