Srbija u padu na listi „Indeksa vladavine prava“

Među zemljama zapadnog Balkana, najbolje je plasirano Kosovo (57), a slede Severna Makedonija (63) i Bosna i Hercegovina (70). Crna Gora se ne navodi na listi koja se može pogledati OVDE.

Od 2009. godine, indeks vašingtonske nevladine organizacije „Svetski projekat pravde“ (World Justice Project) meri razvoj vladavine prava, na osnovu osam faktora. Za ovogodišnji „Indeks vladavine prava“ (Rule of Law Index) anketirano je više od 154.000 domaćinstava i 3.600 pravnih stručnjaka.

Stručnjaci neprestano raspravljaju o tome šta je to pravna država. Složni su da u pravnoj državi građani mogu da se oslone na to da se važeći zakoni poštuju.

Nemačka na šestom mestu

Danska, Norveška, Finska, Švedska i Holandija se ističu kao primeri pravne države. One zauzimaju prvih pet mesta na rang listi vladavine prava. Nemačka je na šestom mestu, jer nije dobila najbolje ocene za transparentnost vladinog i administrativnog delovanja. Između ostalog i zato što službe nisu dovoljno pristupačne novinarima.

Unutar Evropske unije, najslabije je ocenjena Mađarska i nalazi se na 73. mestu. Hrvatska je, inače, na 47, a Slovenija na 31. mestu.

Na samom dnu liste su Haiti, Demokratska Republika Kongo, Avganistan, Kambodža i na poslednjem mestu je Venecuela. U tim zemaljama nisu dovoljno zaštićena osnovna prava, poput slobode izražavanja. Isto tako, rad vlade nije pod adekvatnom kontrolom.

Vladavina prava slabi

Analiza „Svetskog projekta pravde“ pokazuje da je vladavina prava u šest od deset zemalja oslabila tokom prošle godine. To znači da Indeks vladavine prava na svetskom nivou slabi već petu godinu zaredom.

„Autoritarni trendovi koji su prethodili pandemiji nastavljaju da potkopavaju vladavinu prava“, kaže Elizabet Andersen, izvršna direktorka „Svetskog projekta pravde“. „Kontrola vlade slabi, a poštovanje ljudskih prava opada.“

Mere za borbu protiv korona pandemije, kao što su ograničavanje slobode kretanja i vanredna ovlašćenja za vlade, od 2020. godine podrivaju vladavinu prava u mnogim zemljama širom sveta. Iako je slabljenje vladavine prava trenutno usporeno, ono se nastavlja.

„Prevazilazimo zdravstvenu krizu, ali ne i krizu vladavine prava“, kaže Andersen. „Danas 4,4,milijarde ljudi živi u zemljama u kojima je vladavina prava slabija nego prošle godine“. Suština vladavine prava je princip pravičnosti, dakle pravda i jednaka prava za sve, naglašava Andersen, i zaključuje. „Manje pravedan svet će sigurno biti nestabilniji svet.“

ph/br/idj

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.