Srebrenica: Nećemo milostinju, već posao

Srebrenica je do rata bila među tri najrazvijenije opštine u Bosni i Hercegovini, a danas je među najnerazvijenijim u Republici Srpskoj. Prema predviđanjima stručnjaka, već u narednoj godini situacija će biti još lošija, uprkos tome što se beleži privredni rast veći nego u drugim delovima RS.

Pad sa vrha na dno prouzrokovan je pre svega ratnim razaranjima privrednih kapaciteta koji su zapošljavali nešto manje od trećine od 37.000 predratnih žitelja Srebrenice. Usledila je posleratna pljačkaška privatizacija, a zatim, svesno ili ne, pogrešna ulaganja u obnovu i zloupotrebe brojnih donacija. Poseban problem predstavlja centralizovan sistem u Republici Srpskoj po kojem lokalne vlasti u opštinama nemaju gotovo nikakvih ingerencija nad prirodnim i drugim značajnijim resursima, kaže za DW Ćazim Salimović, savetnik načelnika opštine Srebrenica i glavni ekonomski stručnjak za pripremu prve Investiciono-razvojne konferencije u Srebrenici.

„Srebrenica je svoj privredni procvat doživela onda kada je svoje prirodne resurse počela da prerađuje u finalne proizvode i tada je po bruto domaćem proizvodu (BDP) bila treća, a po nekim drugim parametrima četvrta opština u BiH. Nažalost, nije to samo u Srebrenici. U opštinama RS svi prirodni resursi potpali su pod upravljanje Vlade RS. Srebrenica je tako ostala bez koncesija za rudnike olova i cinka, i boksita, te za šume. Naknadu koja pripada opštini za korišćenje tih prirodnih bogatstava, redovno plaća jedino rudnik olova i cinka, ali sedište njihove uprave je u Gradišci, tako da tamo plaćaju sve poreze i doprinose, a ne u Srebrenici. Rudnik boksita i Šumsko gazdinstvo već dve godine ne plaćaju opštini koncesije. Vlada im je čak odobrila reprograme na dve do tri godine za ta dugovanja, što sa jedne strane direktno utiče na punjenje lokalnog budžeta, a sa druge, to su preduzeća na granici poslovanja, pa su i primanja radnika i potrošnja smanjeni i neredovni“, kaže Salimović.

Novac za Srebrenicu, ali ne i u Srebrenici

Sve što je nakon rata preostalo od privrednih kapaciteta u Srebrenici u iole upotrebljivom stanju, brzopotezno je rasprodato i preprodato za male pare. Oni koji su te pogone stvarali, a mnogi imali i vlasnički udeo, dobili su gotovo bezvredne papire i nisu od toga imali ništa. Korist se slila u džepove nekolicine tajkuna. Većina tih pogona nikad više nije ni proradila, a ta preduzeća zapošljavala su više hiljada radnika. „Jedini svetli primeri uspešnih pogona koji i danas rade kao pre rata, a možda čak i sa većem kapacitetom, jesu Fabrika za pocinkovanje u Potočarima, popularna „Cinkara“ i rudnik olova i cinka u Sasama“, naglašava Salimović.

Kada se pomene Srebrenica prva pomisao je genocid, a nakon toga da je taj grad postao sinonim za ogromne svote novca koji je tu navodno uložen u obnovu života, a da se od toga malo vidi. Najkraće objašnjenje za to drugo jeste što neki često kažu da je novac došao na ime Srebrenice, ali ne i u Srebrenicu. Mnogo toga je na ime Srebrenice investirano, ali daleko od Srebrenice.

Neutvrđen, ali sigurno značajan iznos sredstava namenjenih zapošljavanju odlio se i kroz donacije koje su pojedinci zloupotrebili. Na primer, samo u izveštaju tima za praćenje realizacije Ugovora za mala i srednja preduzeća po Programu Veća BiH oporavka i razvoja Srebrenice iz 2012. godine stoji da je od 40 korisnika, samo 15 u potpunosti opravdalo dobijena sredstva i zaposlilo nove radnike. Za četiri korisnika povučene su bankovne garancije, a sedam ih je tuženo zbog neispunjavanja obaveza po kojima je trebalo da bude otvoreno ukupno 40 novih radnih mesta.

Šansa za Srebrenicu

O tome šta je cilj predstojeće investiciono razvojne konferencije, Ćazim Salimović kaže: „Cilj je isključivo pokretanje proizvodnje, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje ekonomske situacije za stanovništvo koje danas živi na području opštine Srebrenica i koje tu namerava da ostane. Smatramo da se taj cilj može ostvariti kroz rešavanje pitanja naplate rente za potopljeno zemljište koju već 23 godine ne uplaćuje hidroelektrana Bajina Bašta u Srbiji“.

Domaćin i inicijator konferencije o investicijama i razvoju Srebrenice je načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković. Na pitanje zašto konferencija, on odgovara: „Razlog za to je što fokus interesovanja šire javnosti za Srebrenicu prestaje 12. jula i uglavnom se život svede na granicu svakodnevice. Ljudi žive teško, a mnogo je toga što Srebrenica ima da ponudi. Mi ne želimo da živimo od sadake (milostinje), već od svoga rada, kroz resurse kojima raspolažemo. Ovo je i šansa svima onima koji deklarativno podržavaju Srebrenicu da sa reči pređu na dela i da se Srebrenici pomogne kako bi se politički deblokirali neki procesi. Tu mislim na Banju Guber, šume, vode i rude Srebrenice, kao i sve drugo što može donijeti dobro građanima.“