Stela Goldšlag: Jevrejka koja je potkazivala Jevreje

„Stela – jedan život“, je kontroverzan film. Baziran je na istinitoj priči o Jevrejki iz Berlina koja je izdavala druge Jevreje tokom Holokausta. Film se bavi temom koja će verovatno izazvati negodovanje, naročito sada u Nemačkoj, u vreme kada je antisemitizam u porastu.

Priča o Steli Goldšlag ispričana je već nekoliko puta. Njen kolega iz razreda Peter Viden (ranije Vajdenrajh), napisao je 1992. knjigu o njenom slučaju pod naslovom „Stela – istinita priča“.

Stela je do sada bila glavni lik u dva romana, jednoj operi, mjuziklu, nekoliko igrano-dokumentarnih filmova, a 2007, samo pod drugim imenom, glumi je Kejt Blanšet u filmu „Dobri Nemac“ Stivena Soderberga.

Nemačkom filmskom i televizijskom reditelju Kilijanu Ridhofu (autor filmova „54 sata: Gladbek talačka drama“ iz 2018. i „Moju mržnju nećeš dobiti“ iz 2022.) pošlo je za rukom da pronađe pravu meru u portretiranju Stele Goldšlag, da saoseća s njom kao žrtvom, a bez ulepšavanja njene nemilosrdne strane.

Rezultat je savršeno fotografisan, realističan prikaz Berlina 1940-ih godina s uzbudljivom radnjom.

Jevrejka u Berlinu

Film počinje u Berlinu 1940. Stela (glumi je Paula Ber) je 18-godišnja plavokosa i plavooka devojka. Na pozornici je sa svojim džez-bendom i peva. Ona sledi svoj san, želi da postane džez-pevačica. Pri tom se suočava s dve velike prepreke: prvo, džez su nacisti označili kao „degeneričan“ i drugo, iako Stela izgleda kao prototip nemačke „arijevske“ devojke, ona je Jevrejka.

Mlada žena, odrasla u sekularnoj porodici, nikada se nije osećala kao Jevrejka, sve dok nacisti nisu počeli da progone nju i njene roditelje. Svi pokušaji porodice Goldšlag da emigrira u SAD propadaju. Stela i njeni roditelji moraju da rade kao prisilni radnici u fabrici oružja. Ujedno je zapela u nesrećnom braku s kolegom iz benda Manfredom Kiblerom (glumi ga Damijan Hardung).

Nacisti su 27. februara 1943. pokrenuli veliku raciju usmerenu na preostale Jevreje u Berlinu. U tom trenutku, oni su – poput Stele i njene porodice – uglavnom radili kao prisilni radnici u fabrikama oružja. Pošto su žene i muškarci uhapšeni na svojim radnim mestima, taj veliki program deportacije poznat je pod imenom „Fabrička akcija“. Te sedmice uhapšeno je između 8.000 i 11.000 Jevreja, a cilj je bio dalja „dejevrejizacija“ Nemačke.

Stela i njena majka za dlaku su pobegle SS-ovcima tako što su se sakrile u podrumu. Otac nije bio u fabrici tokom racije i takođe je izbegao hapšenje. Međutim, Stelin suprug Manfred biva deportovan u Aušvic i tamo ubijen. Svi Jevreji koji su preostali u Berlinu sada su tamo ilegalno i pokušavaju da prežive krijući se.

Život u ilegali

Kako bi nabavila karte za hranu i lažna dokumenta za sebe i roditelje, Stela se udružuje s falsifikatorom jevrejskih dokumenata Rolfom Isaksonom (Janis Nivener). Njih dvoje su lukavi dvojac koji po ogromnim cenama prodaje lažna dokumenta Jevrejima koji se kriju.

Oboje bivaju uhapšeni početkom jula 1943. godine. Stelu zatvara Gestapo i nemilosrdno je muči. Nacisti žele da im ona otkrije gde se nalazi Cioma Čenhaus, jevrejski falsifikator dokumenata koji se krije i koji je i Steli dao lažna dokumenta. A Stela pojma nema gde je on.

Stela uspeva da pobegne iz zatvora. S roditeljima se krije u kući u koju ubrzo upada Gestapo. Svo troje su uhapšeni i odvedeni u lokalni sabirni centar.

Dogovor s đavolom

Kako bi sprečila da nju i njene roditelje deportuju u Aušvic, Stela sklapa dogovor s nacistima. Počinje da radi za Gestapo kao „hvatač“ i mami druge Jevreje u zamku. U početku joj je teško, ali u svom očajničkom pokušaju da oslobodi roditelje i sebe sa spiska za deportaciju, ona brzo očvrsne.

Čak počinje da uživa u lovu na ljude. Vara i potkrada one koje izdaje. Posao joj omogućava povlastice kao što su novac i otmena odeća. Čak joj je dozvoljeno i da se slobodno šeta Berlinom.

Nakon što Stelini roditelji 1944, uprkos dogovoru s nacistima, budu deportovani u Terezijenštat, a kasnije u Aušvic gde su ubijeni, ona i dalje ostaje „hvatač“.

„Plavokosa prikaza“

Reditelj Ridhof naišao je na priču o Steli Goldšlag u novinama još pre više od 20 godina. Bio je šokiran i fasciniran „plavokosom prikazom“, kako su je zvali.

Scenario koji su napisali Ridhof, Jan Braren i Mark Blebaum, bazira se na godinama intenzivnog istorijskog istraživanja, na intervjuima sa svedocima događaja, na čitanju prethodnih radova o njoj, razgovorima sa ekspertima, na proučavanju zapisnika sa Stelinog suđenja u Zapadnom Berlinu 1957, kao i na ocenama iskaza svedoka.

Ridhof smatra da je njegov film danas izuzetno relevantan: „Proživljavamo masovni napad na demokratiju u čitavom svetu, pa i u ovoj zemlji“, naveo je reditelj u saopštenju za javnost. Desničarsko-ekstremističke, antisemitske i antidemokratske snage, napisao je, ponovno jačaju u Nemačkoj i Evropi. „I pre nego što mislimo, mogli bismo da se nađemo u situaciji u kojoj je bila Stela Goldšlag“, napisao je reditelj.

Suđenje

Film preskače kraj rata i prelazi direktno na Stelino suđenje 1957. godine, koje je pokrenula Jevrejska zajednica Zapadnog Berlina. Kada ljudi koji su preživeli njenu izdaju svedoče protiv nje, Stela sve poriče. I ne pokazuje nikakvo kajanje.

Ne postoje tačni podaci, ali procenjuje se da je Stela izdala na stotine Jevreja i tako ih oterala u smrt. Proglašena je krivom i osuđena na deset godina zatvora, ali kaznu nije morala da odsluži, jer je nakon završetka rata pred ruskim vojnim sudom već bila osuđena na deset godina zatvora i upravo je bila odslužila tu kaznu.

Stelino suđenje u Zapadnom Berlinu odvijalo se u vreme dok je Zapadna Njemačka još uvek vrvela nacistima čiji su zločini ostali nekažnjeni. Proći će još šest godina do suđenja u Frankfurtu u poznatima „Procesima Aušvic“ koji su se odvijali od 1963. do 1965. godine. To su bili prvi procesi protiv nemačkih nacističkih počinilaca prema zapadnonemačkom pravu. U Nirnberškom procesu 1945-1949. primenjeno je naime bilo međunarodno pravo.

Počinilac ili žrtva?

U filmu je Stela na početku naizgled normalna mlada žena, koja se kasnije razvije u nemilosrdnu izdajicu, koja ne iskazuje nikakvo kajanje za svoje zločine. Nagrađivana glumica Paula Ber uspela je da predstavi taj kompleksni lik: šarmantnu, veselu, ranjivu, usamljenu, uplašenu, narcisoidnu, manipulativnu osobu koja vešto koristi svoju lepotu.

Nije bilo srećnog završetka za Stelu Goldšlag. Kako je starila, njeno fizičko i mentalno zdravlje postajalo je sve lošije. Vodila je usamljenički i izolovan život. Prvi put je pokušala samoubistvo 1984, a 1994, kada je imala 72 godine, utopila se u ribnjaku. Pretpostavlja se da je tako sebi oduzela život.

Reditelj Ridhof svojim filmom želi da preispita da li je Stela bila počinilac ili žrtva? Da li je čovek spreman na takvu izdaju da spasi svoju porodicu? Koliko bi daleko išao da preživi? Da li bi stvarno rekao „ne“ Gestapou?

Film „Stela – jedan život“ u bioskope u Francuskoj dolazi 17. januara, a u one na nemačkom govornom području 25. januara. Biće prikazivan i u drugim zemljama.

Ovaj članak originalno je objavljen na nemačkom jeziku.