Stoltenberg: Turska pušta Švedsku u NATO

„Ovo je istorijski dan“, sa zadovoljstvom je izjavio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u ponedeljak kasno uveče u Vilnjusu. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je, nakon razgovora sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom, odustao od protivljenja da Švedska postane članica Alijanse. Turska je mesecima odlagala ratifikaciju članstva Švedske u NATO.

Sada su se Erdogan i Kristerson u razgovoru koji je moderirao Jens Stoltenberg dogovorili o novom načinu borbe protiv terorizma. Švedska je očigledno pristala da udovolji turskim zahtevima da se Kurdi koji su osumnjičeni za terorizam odlučnije progone. Premijer Kristerson je pred novinarima, međutim, naglasio da se ne radi o novim obavezama, već više o sprovođenju starih obaveza, koje je Švedska preuzela još pre godinu dana na susretu predsednika država i vlada NATO u Madridu.

-pročitajte još: Samit NATO – pritisak na Nemačku

Datum početka članstva još otvoren

Turski predsednik Erdogan zadovoljan je tim novim obećanjima i sa svoje strane je obećao da će turski parlament „što je moguće brže“ ratifikovati protokole o pristupanju Švedske NATO. Zato generalni sekretar Stoltenberg još nije mogao da kaže kada će tačno Švedska postati članica NATO.

Druga zemlja koja još nije ratifikovala protokole o švedskom pristupanju NATO je Mađarska. Generalni sekretar NATO je rekao da očekuje da će Mađarska održati obećanje i da neće biti „zadnja zemlja koja će konačno odobriti švedsko članstvo“. On se nada da je problem rešen obećanjem Turske, te da bi i mađarski parlament mogao da obavi ratifikaciju „što je moguće brže“. Ali, prava parlamenta moraju se poštovati, rekao je Stoltenberg.

Švedska će se zauzimati za Tursku u Evropskoj uniji

Novi uslovi koje je iznenada postavio turski predsednik Erdogan – ponovno oživljavanje pregovora njegove zemlje s Evropskom unijom, koji su zaustavljeni – nisu igrali veliku ulogu, kaže Stoltenberg. Švedska je obećala da će se zauzeti za ponovno pokretanje pregovora, naglasio je on. Ali, nema obećanja Evropske unije da će se to i dogoditi.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel takođe se sinoć u Vilnjusu susreo s turskim predsednikom Erdoganom. Mišel je samo saopštio da je to bio „konstruktivan razgovor“ te da će angažovati oko ponovnog približavanja. Evropska unija je pre više godina obustavila pregovore s Turskom, zato što Ankara, prema viđenju EU, nije više pravna država i zato što ima velike nedostatke na području ljudskih prava i demokratskih vrednosti. Osim toga, Turska uporno odbija da prizna Kipar kao punopravnu državu. Severni deo Kipra zaposela je turska vojska i on je i dalje pod njenim nadzorom.

Generalni sekretar NATO Stoltenberg obećao je turskom predsednik Erdoganu da će imenovati „specijalnog koordinatora“ NATO za borbu protiv terorizma, koji će se brinuti i o turskim zahtevima u toj oblasti. To će biti prvi put da NATO uvodi takvu funkciju.

Ukrajina mora da čeka na članstvo

Sada samit NATO može – a to je bila želja litvanskih domaćina – potpuno da se koncentriše na Ukrajinu koja već 500 dana trpi rusku agresiju. Očekuje se da će kao gost na samitu u Vilnjusu biti i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. On će ponovo zahtevati da njegova zemlja što je brže moguće postane članica NATO.

Brojni šefovi država i vlada članica Alijanse, a među njima i američki predsednik Džozef Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc, već su jasno stavili do znanja da članstvo Ukrajine dolazi u obzir tek nakon okončanja rata s Rusijom. U suprotnom bi NATO bio obavezan da brani tu novu članicu, a time bi aktivno bio uvučen u rat. Za Ukrajinu bi trebalo da bude dogovoren paket političkih mera koji bi trebalo da sadrži što je moguće konkretnija obećanja daljih koraka u smeru članstva u NATO. Na tekstu toga paketa još se radi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.