Stop radikalizaciji mladih

Kada je Murad ušao u kancelariju, na sebi je imao polo majicu, a preko kožnu jaknu. Kosa mu je bila očešljana, brada štucovana. Kada je počeo da priča o svojim iskustvima na birou za zapošljavanje u Kelnu, zvučao je pomalo nesigurno. „Nekako su mi vrata uvek bila zatvorena. Nisam nalazio rešenje.“ Taj 22-godišnjak seća se kako su neki hteli da iskoriste nedostatak perspektive. „A čovek ne zna ko je dobar, a ko loš.“

Mimun Berisun je u međuvremenu, otkako je osnovao udruženje „Promena za 180 stepeni“, doživeo slične stvari sa stotinama drugih mladih. Tridesetogodišnji sociolog kaže da uvek isti razlozi dovode do radikalizacije mladih ljudi. „Kada im u životu više ne ide, mladi krenu stranputicom“. U školi se više ne vide, a besposlenost često vodi u kriminal ili radikalizaciju.

„Nama ide...“

Berisun se pre pet godina osećao nemoćno, gledajući sve te osobe koje „propadaju jer su izgubile vezu sa porodicom i društvom uopšte“. A onda je odlučio da nešto uradi. Jer, „nama ide“. Kada kaže „nama“, on misli na ljude migrantskog porekla koji su se u Nemačkoj integrisali i koji su uspešni. I on sam je rođen u Kalku, jednoj četvrti Kelna, u kojem živi preko 40 odsto stanovnika migrantskih korena, i u kojem se nalaze i kancelarije udruženja.

On i njegovi saradnici, kaže, sa mladima razgovaraju na istom nivou. „Mi upotrebljavamo pravi jezik koji nas približava našoj ciljnoj grupi.“ Udruženje „Promena za 180 stepeni“ raspolaže mrežom multiplikatora u celom Kelnu, u krugovima u kojima se kreću mladi: u fudbalskim klubovima, džamijama... Među mladima kojima preti opasnost da ih regrutuju radikalne ili kriminalne grupe. Multiplikatori, ili osobe koje nadgledaju te grupe, senzibilizuju se da prepoznaju određene znakove radikalizacije: da li osoba gleda video-klipove sa nasilnim sadržajem? Da li upotrebljava neki drugi jezik? Da li se drogira? To je tajna uspeha te inicijative u Kelnu, ako jedan multiplikator primeti promene na svom prijatelju, on može pravovremeno da reaguje. To što je velika većina onih koji rade u udruženju već doživela nešto slično, znači da su autentični i mogu lakše da se približe mladima.

Takav je i 22-godišnji Aparslan Korknaz, student i tzv. trener-junior. On pomaže mladima da se snađu na tržištu rada. Jedan od njih je Harun Tunka. On piše prijave za posao kada bude završio srednju školu. Pošto ne potiče iz porodice fakultetski obrazovanih, kaže da je zahvalan za pomoć koju mu pružaju u udruženju. Alparslan i Harun provode celo popodne zajedno i traže odgovarajuće ponude. „Pokušavam da prenesem ono što sam naučio i motivišem druge mlade“, kaže Alparslan.

U istom košu

Murad pak priča da je često osećao da ga ne razumeju. Kaže da su ga uvek „trpali u isti koš s drugima“ i u njemu videli osobu koja ne pripada Nemačkoj. „Ali ja to nisam“, protivi se mladić. „Ja sam rođen u Nemačkoj i osećam se kao Nemac. Ali ja sam čovek koji potiče iz dve različite kulture.“

Berisun priča kako se ranije govorilo često o „Turcima“, „Marokancima“, ali da se danas govori samo o „muslimanima“. Takav društveni diskurs ne dopire do grupa o kojima se govori, a posebno ne do mladih koji su u Nemačkoj odrasli. Mladi koji su se okrenuli od društva, najčešće to rade iz prkosa. A onda radikalne grupe imaju lak plen, govoreći im „ti pripadaš nama, sad si neko“, kaže Berisun.

Berisun priča kako ga je pozvao na razgovor jedan multiplikator koji je imao problem s mladićem koji je otišao među salafiste. Viđaju se nekoliko puta nedeljno, ali njegove reči do tog mladića ne dopire. Berisun i drugi saradnici Udruženja „Promena za 180 stepeni“ slušali su radio-stanicu preko koje se taj mladić informisao. Dvojica propovednika emituju program direktno iz Saudijske Arabije. Sadržaji jesu istina verski-konzervativni, ali nisu radikalni. Radio-propovednici distanciraju se od „Islamske države“. „To nije veliki problem“, ali bi trebalo pratiti dalje i pokušati mladića dovesti u grupe u kojima bi razgovarao s drugim mladima – onima koji slično govore i slično se oblače, ali su za sebe našli alternativnu formu života. Berisun ohrabruje multiplikatora i kaže: „Ti si za njega već zaštita, samim tim što si s njim u kontaktu.“

Inicijativa se oslanja najviše na volontere i može sebi da priušti samo nekoliko stalno zaposlenih. „Kada bismo imali više resursa, mogli bismo mnogo više toga da postignemo“, kaže Berisun. On dodaje da su njihovi članovi već aktivni u Leverkuzenu, Bonu i drugim gradovima. Taj sociolog zrači optimizmom, ali i upozorava da bi muslimani trebalo da zauzmu stav protiv terorizma i radikalizacije, a nemačko društvo moralo bi da se više angažuje protiv izopštavanja.

Murad se pak oseća mnogo bolje u Nemačkoj otkada ga podržavaju u Udruženju „Promena za 180 stepeni“. „Srećan sam“, kaže. Zato želi da i on pomaže na način na koji su pomogli njemu.