Stradanja nema ko da opiše
22. jun 2018.
Mohamed al Kadi srećan je ako svoju porodicu može da vidi jednom godišnje. Poslednje tri godine on živi odvojeno od porodice. Bombaški napadi Saudijske Arabije prinudili su ga da napusti Sanu, glavni grad Jemena. Danas, ovaj 44-godišnjak pokušava da izvještava o ratu iz priobalnog grada Taiza i priznaje da nije siguran koliko dugo će moći da nastavi raditi. „Pored lošeg sigurnosnog stanja, tu je i psihički, mentalni i emocionalni pritisak", priča al-Qadhi. "Nije jednostavno kada znaš da svakog trenutka možeš da budeš ubijen.”
Rat između vlade i pobunjenih Hutijevaca ugrožava svih 25 miliona stanovnika Jemena, ali novinari su, zbog svog poziva, za sukobljene strane meta broj jedan: „Od 2015. godine u Jemenu je ubijeno 30 novinara, samo u poslednja dva meseca – trojica“, kaže Mustafa Nasr, predsednik organizacije „Studies and Economic Media Center“ (SEMC) sa sedištem u Taizu.
Mnogi beže, većina u inostranstvo
Novinare ubijaju, otimaju ili su meta nasilja i pretnji. Prema podacima SEMC, od izbijanja konflikta 2014. godine stotine novinara napustilo je svoju domovinu. Tačan broj se ne zna, jer ne postoje podaci o svim prognanim novinarima, a statistika i nije mogla da se vodi u ratnom metežu. Zbog toga je studija SEMC ograničena na 726 prognana novinara, koji su 2014. godine radili u Jemenu - 86 odsto njih u glavnom gradu Sani.
Trećina je potražila zaštitu u manje opasnim regionima Jemena, a mnogi su i odustali od svog poziva, jer nisu mogli da prevaziđu strah od hapšenja ili progona. Mnogo veći procenat, njih oko 70 odsto, napustio je Jemen. Za sada su najpopularnije zemlje u koje odlaze Egipat i Saudijska Arabija, ali i Turska.
„To je težak udarac za novinarsku profesiju u Jemenu“, ocenjuje se u studiji. „U ovom surovom ambijentu, jemenskim novinarima preti hapšenje, pa čak i smrt.“
Lov na „najopasnije borce“
Pre rata je bilo drugačije, kaže novinarka Samia al Agbri, koja je nekada radila za novine u Sani, bliske Socijalističkoj partiji Jemena: „Pre rata je postojala raznovrsna medijska scena, smeli smo da kritikujemo državu i institucije“.
To se naglo promenilo kada su Hutijevci 2015. preuzeli vlast: „Prvo što su uradili bilo je da preuzmu kontrolu nad medijima“, priča Al Agbri. „Lideri Hutijevaca smatrali su da su novinari ’najopasniji borci na bojnom polju’.“ Ubrzo nakon toga, Sana se pretvorila u „veliki zatvor“. Mnogi novinari su proganjani, napadani, hapšeni. „Volela sam svoj posao“, kaže Al Agbri. Ona je pre tri godine prebegla u Egipat. „Danas se osećam bespomoćno i frustrirano“.
U međuvremenu su Hutijevci preuzeli kontrolu nad velikim delom zemlje. Odatle neprestano stižu izveštaji o otmicama, racijama i pretnjama. „Za novinare u Jemenu ne postoji sigurno mesto“, kaže Mustafa Nasr. „Nasilje protiv novinara znači da priče o patnji stanovnika Jemena neće biti ispričane.“
Opasnost za novinarstvo
Mohamed al Kadi danas živi i radi u Taizu, gradu u kojem se vode žestoke borbe. Jednim delom grad kontrolišu Hutijevci, a drugim delom regularna vlada. „U Taizu me je pretukla grupa bliska vladi. Bilo je i poziva za nasilje protiv mene“, priča novinar. „Ovde nije bezbedno, ali bar mogu da radim“.
Ništa ne ukazuje na to da će se situacija u Jemenu popraviti – ni za stanovništvo, ni za novinare. „Ali ovde se ne radi samo o novinarima, nego o samom novinarstvu“, kaže Al Kadi. „Ono se zloupotrebljava za propagandu, a to je veoma opasno za budućnost novinarstva u Jemenu.“