Stranke u Bundestagu pozdravljaju zeleno svetlo za BiH

Adis Ahmetović, izvestilac vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), koji se od svog ulaska u Bundestag snažno zalaže za to da pitanje Zapadnog Balkana ne padne u drugi plan, u odluci Evropske komisije da Savetu EU preporuči početak pregovora o punopravnom članstvu s Bosnom i Hercegovinom, vidi i snažan nemački uticaj.

„Ova odluka je važan signal iz Brisela građanima Bosne i Hercegovine, kojima je odavno obećana evropska perspektiva i mesto u društvu zemalja-članica. Narod Bosne i Hercegovine zaista zaslužuje takvu perspektivu za bolju budućnost. Kao nemački političar posebno sam zadovoljan što je savezna vlada aktivno doprinela tom napretku na evropskom putu Bosne i Hercegovine“, saopštio je Ahmetović.

Ponos na ulogu Nemačke

Poslanici vladajuće SPD u izjavama za DW nisu krili ponos što je upravo taj korak Bosne i Hercegovine na putu ka članstvu u velikoj meri delo aktuelne nemačke vlade sa socijaldemokratskim kancelarom na čelu. „Ekonomska i politička saradnja između Nemačke i Bosne i Hercegovine nije nikada bila tako bliska kao sada“, kaže Ahmetović i dodaje da je po tom pitanju između tri vladajuće stranke uvek vladala sloga.

Njegov stranački kolega Josip Juratović, koji već decenijama prati nemačku politiku na Balkanu, u zelenom svetlu Bosni i Hercegovini takođe prepoznaje i zasluge Nemačke i njenih institucija. „Ovaj događaj smatram jednim od najvažnijih uspeha mog osamnaestogodišnjeg rada u Bundestagu“, rekao je Juratović. On je naglasio i da je to zasluga i jednog drugog nemačkog političara aktivnog na Balkanu, visokog predstavnika Kristijana Šmita, ali i susedne Slovenije i Hrvatske koje su se kao EU-članice zalagale i zalažu za približavanje BiH Evropskoj uniji.

Juratović, kao i mnoge njegove nemačke kolege, ujedno hvale i velike promene u političkom delovanju u BiH nakon poslednjih izbora. „Ova istorijska odluka je velika pobeda demokrata nad nacionalizmom i rezultat ogromnog angažmana bosanskohercegovačkih političara u zadnjem sazivu, koji su pokazali da u dve godine mogu da naprave više nego svi prethodnici“, kaže Juratović.

Bez popuštanja kada su kriterijumi u pitanju

Njegov kolega iz Liberalno-demokratske stranke (FDP) Tomas Haker, u svojoj poslaničkoj grupi zadužen za zemlje Zapadnog Balkana, takođe je mišljenja da bi trebalo podržati demokratske snage u zemlji, ali istovremeno i nastaviti s oštrom politikom prema protivnicima evropskih integracija.

„Naš zadatak i dalje ostaje da pružimo podršku demokratskim i proevropskim snagama u zemlji, a da demagozima poput Milorada Dodika pokažemo gde im je mesto. Dodikovi očajnički sastanci s autokratskim vladarima pokazuju da on više neće igrati nikakvu ulogu u evropskoj budućnosti svoje zemlje“, ocenio je političar Liberala.

On istovremeno upozorava na to da EU, uprkos svim međunarodnim okolnostima koje idu na ruku bržoj integraciji Zapadnog Balkana, ne bi trebalo da popušta kada su u pitanju pristupni kriterijumi. „EU ne sme da odustane od pristupnog procesa koji se bazira na uspesima“, smatra Haker.

Poslanik Zelenih Boris Mijatović smatra da je preporuka Komisije dokaz da Evropska unija misli ozbiljno kada je u pitanju integracija Bosne i Hercegovine i ostalih zemalja Zapadnog Balkana. Ipak, i on smatra da na tom putu ne sme biti „popusta“. „Bosna i Hercegovina i dalje mora uverljivo da sprovodi potrebne reformske procese i da ispuni data obećanja“, rekao je Mijatović za DW.

„Ili s nama ili s Kinom i Rusijom“

I Jirgen Hart, koji za opozicionu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) sedi u parlamentarnim odborima za spoljne poslove i Evropsku uniju, zasluge za napredak Bosni i Hercegovine vidi u promenama koje su se dogodile nakon smene vlasti u toj zemlji. „Od dobijanja statusa kandidata u decembru 2022. godine, Bosna i Hercegovina je jasno izabrala evropski put. Pozitivna dinamika u reformskim koracima već je potvrđena izveštajem Evropske komisije o napretku u novembru 2023. godine“, rekao je Hart za DW.

Ni Hart, kao ni nemački političari koji su Bosnu i Hercegovinu posećivali poslednjih nedelja, ne krije zašto je približavanje zemalja u regionu Evropskoj uniji posebno sada od velike važnosti. „Mi moramo u našem sopstvenom interesu snažno da podržimo taj evropski put za Bosnu i Hercegovinu, jer je čitav region Zapadnog Balkana trenutno suočen s odlukom – ili stati na stranu slobode i vladavine prava ili se razvijati prema diktatorskim sistemima poput onih u Rusiji ili Kini“, jasan je Hart.

AfD protiv EU i proširenja

Na upit DW oglasila se i poslanička grupa desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD), stranke koja otvorene deluje protiv Evropske unije, a istovremeno i protiv njenog proširenja.

Član odbora za EU-pitanja Bundestaga i AfD-ov poslanik Peter Beringer, kratko je odgovorio na pitanje DW-a da prokomentariše zeleno svetlo Evropske komisije Bosni i Hercegovini. „Mi to sasvim sigurno kao poslanička grupa AfD-a odbacujemo“, poručio je Beringer.