Sudar titana, drugi deo
23. avgust 2018.
Ako kaznene mere ostanu na ovom nivou, dve najveće svetske ekonomije mogu da podnesu dodatne troškove. Međutim, šta će se desiti ako trgovinske tenzije nastave da rastu? Da li se Peking oseća dovoljno jakim da se uhvati u koštac sa svojim najvećim trgovinskim partnerom?
Iz kineskog Ministarstva trgovine rekli su da će Peking morati da se bori protiv mera SAD tako što će uvesti sankcije na uvoznu robu iz Amerike – od sirove nafte i uglja do proizvoda od čelika i medicinske tehnologije. Ove sankcije su stupile na snagu istovremeno kad i Trampove.
Ali nisu svi u Pekingu ubeđeni da je hitna reakcije Kine na Trampovu prvu rundu sankcija bila dobra ideja. U junu je Tramp targetirao kinesku robu u vrednosti od 34 milijarde dolara za dodatne carine.
Javna neizvesnost
„Odgovor Kine je došao brzo. Rekli su: Onda ćemo učiniti isto. Održaćemo paritet. Međutim, čini se da se sada mnogi insajderi pitaju da li je ovo bio mudar potez“, kaže politikolog Tomas Jeger sa Univerziteta u Kelnu.
Kineska javnost je, takođe, zabrinuta kako će se spor odigrati. „Smatram da će SAD pobediti u trgovinskom ratu zato što su napredniji od Kine. Iako Kina ima veliku populaciju, prednost je na strani SAD kada borba počne“, kaže 25-godišnji trener Lin Zaiši koga je DW intervjuisao u Fudžou na jugoistočnoj obali Kine.
Finansijski menadžer Čen Đun smatra da „ne treba kriviti nijednu stranu, zato što rade u cilju svojih nacionalnih interesa. Trampova administracija mora da uzme u obzir sopstvene interese.“
Mesecima je trgovinski konflikt bio glavni problem u Kini. Ubrzo nakon što je izbio rat rečima sa Trampom, kineski mediji preuveličali su moguće negativne efekte sankcija po američku ekonomiju. Mediji koje kontroliše država tvrde da će američka preduzeća, potrošači i radnici ovim carinama izgubiti. „Podigni kamen samo da bi ga bacio na svoja stopala“, glasi kineska poslovica.
Kineski lideri su upozorili da bi eskalacija trgovinskog rata na kraju dovela do veće štete po američku ekonomiju. Pre nekoliko dana, provladin tabloid Global Times upozorio je: „Trgovinski rat će najviše pogoditi porodice iz srednje klase i najsiromašnije [u SAD].“
Čak i da je tako, zajedno sa špekulacijama o efektu sankcija, kineska javnost deluje kao da se sprema za najgore. Uprkos strogim propisima, mnogi Kinezi pokušavaju da zamene juane u dolare, evre ili zlato. Mnogo pažnje je privukao slučaj jednog bankarskog menadžera koji je navodno pokušao da napusti Kinu sa nekoliko kilograma zlatnih poluga – što je dodatno podstaklo paranoju na kineskim društvenim mrežama.
Donosioci odluka u Pekingu već su alarmirani, te su dali instrukcije bankama da bez prethodne provere dozvole povlačenje deviza samo do 5.000 dolara. Preko te sume klijenti moraju da objasne zašto im je neophodan novac. Izveštaji ukazuju na to da su nova pravila uvedena krišom.
Igra sa strahom
„Trgovinski rat je definitivno podstakao javni strah“, kaže Huang Veiping sa Univerziteta Renmin u Pekingu, koji smatra da su sankcije SAD prvenstveno sredstvo psihološkog rata. „Psihološki efekti prevazilaze stvarne efekte. Strah javnosti je stvaran, ali uticaj na stvarnu ekonomiju je minimalan“, kaže profesor ekonomije za DW.
Prema Huangu, sankcije koje je uveo Tramp trenutno su manje nego godišnji promet, na primer, nekretnina u tipičnom kineskom gradu srednje veličine. „To nije pitanje novca. Strah među stanovništvom predstavlja najveći problem za kinesku ekonomiju“, dodaje on.
Ren Ceping je jedan od najpoznatijih poslovnih analitičara u zemlji i glavni ekonomista na istraživačkom institutu Evergrande. Kao i mnogi Kinezi, smatra da nije vreme za veći trgovinski sukob sa Amerikancima. „Pre trgovinskog rata postojala je tendencija Kine da preceni sebe i pokazuje naduvano samopouzdanje. Sadašnji konflikt nije doneo ništa više do povratka razuma.”
Ren je dodao da Kina mora da prizna da još uvek ima dosta toga da uradi u smislu inovacija, izgradnje visokih pogona, finansijskih usluga, obrazovanja, tehnologije i vojske.
Kineski lideri moraju da prihvate da preteći trgovinski rat, kao i sve veći otpor kineskom preuzimanju kompanija u Evropi predstavljaju upozoravajuće znakove da je zemlja previše ambiciozna, rekao je Tomas Jeger za DW.
„Naravno, to će se sve promeniti do stogodišnjice Narodne Republike Kine, najkasnije u oktobru 2049. godine, kada će Kina ne samo napredovati brže od SAD, već će i dominirati ključnim tehnologijama globalne ekonomije“, dodao je Jeger.