Sukobi u „Lužičkosrpskoj metropoli“

Baucen, ili lužičkosrpski: Budišin, gradić je sa oko 40.000 stanovnika u Istočnoj Nemačkoj, gotovo na samoj tromeđi Nemačke, Poljske i Češke. Tokom poslednjih meseci tamo je bilo više pojedinačnih sukoba između potražilaca azila i domaćeg stanovništva, a u sredu (14.09.) uveče, izbila je masovna tuča zbog koje je moralo da interveniše oko 100 policajaca. Sve se dešavalo u centru grada koji je popularno nazvan i „metropolom Lužičkih Srba“. Šef policije Baucena, Uve Kilc, rekao je da su iz grupe od 15 do 20 potražilaca azila poletele flaše i kamenice u pravcu grupe od oko 80 građana (koje mediji uglavnom nazivaju „desničarima“) koja se tu okupila nakon što je prethodnih dana već bilo čarki, a jedan građanin je povređen. Kada je na poprište sukoba došle policijske patrole, izbeglice su i njih počele da gađaju flašama i motkama. Policajci su ih oterali sa Kornmarkta, a četvoricu najagresivnijih su priveli na razgovor.

„Stvari nisu jednostavne“, piše list Zeksiše cajtung (Drezden): „Mržnja prema svemu što je strano je u delovima društva velika. [...] Staranje o mladim izbeglicama, posle događaja od poslednjih dana, mora da se preispita, baš kao i upadljivo kasno delanje grada i okruga. Upozorenja policije i građana je bilo dovoljno. Zašto su odgovorni pustili da se stvari toliko razviju?“

Folksštime (Magdeburg) smatra da „Potencijal opasnosti od nasilja između desničarskih ekstremista i izbeglica u Baucenu ne može biti veći. Ako neko napadne čak i vozila hitne pomoći, onda je pređena granica i stanje postaje alarmantno. Tu državna sila mora da pokaže da je sposobna da održi red i zaštiti ljudske živote. Inače će zavladati stanje slično građanskom ratu, o kojem je nedavno govorila i šefica Alternative za Nemačku – Frauke Petri. Pri čemu je bašnjena stranka zapravo vrh koplja usperenog protiv prijema izbeglica. Ponovo je Saksonija ta koja se našla u žiži zbog nereda i netrpeljivosti prema strancima. Ali to nije samo saksonski problem: ko može biti siguran da iskra mržnje neće skočiti i na druge regije i gradove?“

Tiringer algemajne (Erfurt) konstatuje: „Opuštenost u koju je godinama bila uljuljkana Nemačka – nestaje. U zadovoljnu stvarnost prodiru disharmonični tonovi. Počelo je novo vreme i pametno je suočiti se s njim. A to se može – bez odricanja od ljudskosti.“

Landescajtung (Lineburg) piše da „Nije važno koja strana je prva bacila kamen. Mnogo je važnije to što je ciljano tražena konfrontacija. Izbeglica je bilo bitno manje i one možda jesu počele sa nasiljem, ali pred njima su se našli desničari koji su se preko interneta dogovorili da se okupe. I sada se stalno govori o oštrom postupanju policije prema izbeglicama starim između 15 i 20 godina, a nikako o tom šta je učinjeno protiv desničarskih huškača koji dižu sve veću prašinu u Saksoniji i posebno u Baucenu. Poslednji put u februaru, kada je u gradu koji uglavnom glasa za desničare aplauzom propraćen požar u prihvatilištu za izbeglice i sprečavano gašenje vatre.“

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „Slike sukoba idu na ruku onima koji stalno govore da se Nemačka kreće ga građanskom ratu. Ne zna se da li takvim besmislicama treba podstaći samo nesigurnost i strah, pesimističnu sliku sveta ili tihu fascinaciju političkim nasiljem. Za policiju i službu za zaštitu ustavnog poretka, stvar je jasna: u propagandistički repertoar evropskih desničarskih ekstremista već godinama spada i slikanje sloma javnog reda i poretka zbog sukoba između 'srdžbe naroda' i 'Arapa'. Scene sa Kornmarkta pokazuju da tako uporno huškanje bukvalno može da zapali vatru. To je klima u kakvoj je pre mnogo godina nastao NSU (teroristička organizacija Nacionalsocijalističko podzemlje – prim. prev).“