Sunčana zemlja sa premalo solarnih panela

Hotel Drim na živopisnom Ohridskom jezeru nedavno je obnovio sistem grejanja i hlađenja. Iako je hotel koristio toplotne pumpe već deceniju — energetski efikasnu alternativu bojlerima i sistemima za klimatizaciju — odlučio je da pređe na solarnu termalnu tehnologiju.

Za razliku od fotonaponskih sistema koji pretvaraju sunčeve zrake u električnu energiju, solarni termalni moduli proizvode toplotu koja se koristi za pogon jedinica za grejanje i hlađenje.

Direktor hotela Krste Blažeski rekao je za DW da će se investicija od 170.000 evra brzo isplatiti pri ovogodišnjem povećanju cene električne energije od deset odsto. „Povrat će trajati maksimalno tri do četiri godine“, kaže Blažeski. „Onda ćemo imati besplatnu energiju.“

Ipak, ulaganje Drima u solarnu termalnu tehnologiju je redak primer u Severnoj Makedoniji. Prema istraživanju DW, mnoge firme i građani bili bi voljni da slede primer. Ali baš ih ne ohrabruju oskudne vladine subvencije, zajedno sa nelicenciranim izvođačima koji preplavljuju tržište robom i uslugama ispod standarda.

„Makedonsko sunce za makedonsku energiju“ – bivši premijer Zoran Zaev najavio je 2018. da će zemlja iskoristiti svoje obilno sunce da generiše ekonomski rast. Pet godina kasnije, balkanska država – čija je zastava ukrašena sjajnim suncem – jedva da se približava svojim ambicioznim ciljevima.

Jedno od najsunčanijih mesta na svetu

Prema državnom zavodu za statistiku, domaćinstva u Severnoj Makedoniji postavila su skoro 80.000 solarnih termalnih kolektora u 2019. Još masovnija primena trebalo bi da bude izvodljiva: Severna Makedonija se kao malo koja zemlja može pohvaliti sa 280 sunčanih dana godišnje.

Najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju konstatuje da se manje od dva odsto električne energije u zemlji trenutno proizvodi solarno. To je jedan od najnižih nivoa u Evropi.

Nevladina organizacija Centar za istraživanje i informisanje o životnoj sredini, koja je nedavno pokrenula kampanju o pametnom energetskom planiranju, tvrdi da bi postavljanje solarnih panela na samo jedan odsto teritorije zemlje moglo da učini Severnu Makedoniju energetski nezavisnom. Očigledno, interesovanja javnosti ne nedostaje.

„Devedeset odsto građana veruje da bi solarna energija mogla da se koristi mnogo više za zadovoljavanje energetskih potreba“, kaže Ana Čolović Lešoska, direktorka ove nevladine organizacije. I otprilike isti broj veruje da bi trebalo više ulagati u energetsku nezavisnost, dodaje ona.

Premalo subvencija

Neadekvatna podrška investitorima je ogromna prepreka za uvođenje ove tehnologije, kažu stručnjaci i poslovni ljudi. Subvencije su do sada bile male. Samo 80.000 evra se izdvaja za kućne solarne termalne kolektore, što znači da oko 500 do 600 porodica dobija između 150 i 300 evra za pokrivanje troškova instalacije.

Sistemi za domaćinstvo, koji se obično sastoje od jednog ili dva modula, koštaju oko 500 evra po panelu. Jedan kolektor obezbeđuje oko 150 litara tople vode godišnje.

„Ovo nije ništa, s obzirom na potrebe zemlje“, kaže Ilija Nasov, direktor industrijske lobističke grupe „Solar Macedonia“. Zbog nedostatka sredstava u budžetu izazvanog pandemijom, Ministarstvo ekonomije Severne Makedonije potvrdilo je da ove godine uopšte neće biti državne pomoći za solarne termalne sisteme.

Cena solarne tehnologije dovela je do pojave takozvanih „fantomskih kompanija“, koje poslove ne obavljaju kvalitetno, upotrebljavajući loše materijale, uglavnom iz Kine.

„Ljudi žele da kupe sisteme što je moguće jeftinije. Često prave grešku ulažući u lošiji kvalitet“, kaže Sanja Popovska Vasilevska iz makedonske Agencije za zaštitu potrošača.

Kompanije se pojavljuju, završe posao i nestaju sledećeg dana, kaže ona. Ubrzo nakon toga, cevi sistema pucaju ili slično. Kada se frustrirani potrošači obrate za pomoć njenoj agenciji, obično je nemoguće pronaći firme, a potrošači su na gubitku, kaže Popovska Vasilevska.

Novo zakonodavstvo za sprečavanje neozbiljnih firmi

Ilija Nasov iz Solarne Makedonije smatra da je hitno potrebno promeniti trenutnu zakonsku regulativu. Oni koji postavljaju solarne kolektore bez državnog sertifikata ne bi trebalo da se kvalifikuju za subvencije.

On takođe napominje da su oni koji uvoze jeftine, neispravne kolektore i dalje oslobođeni carine, dok proizvođači iz Severne Makedonije kao što su Camel Solar i Plasma plaćaju porez od 18 odsto za uvoz sirovina za domaću proizvodnju solarnih kolektora. „Ne postoji mehanizam kontrole“, ističe Nasov.

Industrijska lobi grupa organizuje kurseve i izdaje sertifikate majstorima za instalaciju Osamdeset ljudi je prošlo obuku za tri godine. Ipak, 200 licenciranih majstora za instalaciju kolektora u celoj zemlji jednostavno je premalo, kaže udruženje.

„Kada se instaliraju fotonaponski sistemi, situacija je potpuno drugačija“, objašnjava Marko Bislimoski, šef regulatorne komisije za energetiku Severne Makedonije.

Pre nego što se obrate komisiji za dobijanje dozvola za proizvodnju energije, kompanijama su potrebna brojna dokumenta i građevinske dozvole. Programeri se žale na birokratiju, ali zbog toga oni koji ulažu u fotonaponsku opremu nisu izloženi istom riziku kao potrošači koji kupuju neispravne termalne sisteme.

Uprkos problemima, postoji pomak ka obnovljivim izvorima energije u Severnoj Makedoniji, što EU podržava. Proklamovani cilj je da učešće obnovljivih izvora u energetskom miksu bude 40 odsto do 2030. godine i 45 odsto do 2040. godine.

Investiciona banka EU (EBRD), je od 2018. godine finansirala postrojenja za proizvodnju solarne i hidroelektrične energije u vrednosti od oko 27 miliona evra.

„EBRD je podržao značajne investicije u prenosnu i distributivnu mrežu, neophodne za energetsku tranziciju i uvođenje obnovljivih izvora energije“, kaže Andi Aranitasi, šef EBRD-a u Severnoj Makedoniji.

Stručnjaci se, međutim, slažu da, bez obzira na ovakva međunarodna ulaganja u makedonsku energetsku tranziciju, to neće biti dovoljno da zemlja ostvari svoje ambiciozne ciljeve.

*ovaj članak je priređen uz podršku journalismfund.eu

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.