Sva vlast za predsednika
26. jun 2018.
U aprilu prošle godine, Turci su na referendumu tesnom većinom glasali u korist predsedničkog sistema kome teži Redžep Tajip Erdogan. S parlamentarnim i predsedničkim izborima prelazak na taj novi sistem sada je okončan.
Kritičari strahuju da će to omogućiti vladavinu jednog čovjeka u Turskoj. Jasno je da Erdogan sada ima više snage nego što je imao ranije.
Predsednik postaje šef države i vlade
Ured premijera je ukinut. Prvi čovek izvršne vlasti sada je predsednik, koji je prema ustavu do sada imao pretežno reprezentativnu funkciju. U budućnosti će predsednik biti nadležan za imenovanje i razrešenje potpredsednika i ministara, čiju brojnost će sam određivati, kao i svih visokih državnih zvaničnika. Parlament nema pravo saodlučivanja, a članovi njegovog kabineta ne mogu da budu poslanici.
Vladavina po dekretu
Predsednik, kada je u pitanju izvršna vlast, može da donosi dekrete koji imaju snagu zakona i koji stupaju na snagu nakon objavljivanja u Službenim novinama. Saglasnost parlamenta nije neophodna. Dekreti će postati nevažeći ako parlament usvoji neki zakon iz te oblasti. Predsednički dekreti ne smeju da ograničavaju ustavna prava i zakonom već određene propise. Zakone može – s izuzetkom nacrta budžeta – da donese samo parlament.
Predsednik postaje lider većine u parlamentu
Pre reforme, predsednik je bio obavezan da bude politički neutralan, ali on sada može da zadrži svoje članstvo u stranci. Predsednik je zato predsednik najveće stranke i tako, kao predvodnik većine u parlamentu, može da kontroliše njegov rad. Erdogan se vratio na vrh AKP u maju 2017. godine.
Izbori u dvostrukom pakovanju
Kao što je to bilo u nedelju, u Turskoj će parlament i predsednik biti birani u isto vreme i to na petogodišnji mandat. Istovremeno, stranački izbori povećavaju verovatnoću da stranka predsednika raspolaže većinom u parlamentu. Aktuelni izbori u stvari su bili zakazani za novembar 2019, ali Erdogan je od njih napravio prevremene izbore.
Dva i više mandata
U principu, predsednik može biti izabran samo na dva petogodišnja mandata. Međutim, vladajuća stranka AKP pobrinula se i da ostavi mala otvorena vrata: ukoliko se parlament odluči da se tokom trajanja drugog mandata održe novi izbori, predsednik može još jednom da se kandiduje za tu funkciju. U tom slučaju, brojanje mandata počinje ispočetka, kako predviđa novi predsednički sistem. Erdogan se dakle, posle pobede, nalazi u svom prvom mandatu. S tim malim vratima (i uz odgovarajuće izborne uspehe) on bi teoretski mogao da ostane na vlasti sve do 2033. godine.
Manje prava za parlament
Poslanici u parlamentu gube mogućnost da smene ministre iz vlade. Parlamentarna pitanja i podnesci mogući su samo u pisanoj formi na adresu potpredsednika i ministara – ali ne i predsednika. U budućnosti, poslanici neće biti u mogućnosti da traže impičment samo za izdaju, već i za sva krivična dela. Međutim, prepreke za to su veoma velike: kako bi se obavila odgovarajuća istraga u pravosuđu, potrebna je dvotrećinska parlamentarna većina.
Još malo prilika za manje stranke
Veoma sporan je i izborni cenzus za ulazak u parlament od deset odsto, koji posebno ugrožava prokurdske stranke. On ostaje na snazi.
Ograničavanje nezavisnosti pravosuđa
Ovom reformom predsedniku je omogućena veća kontrola nad pravosuđem. Od usvajanja ustavne reforme on je imenovao šest od 13 članova Saveta sudija i državnih tužilaca. Taj Savet je, između ostalog, odgovoran za imenovanje sudija i tužilaca. Druge članove Saveta biraju poslanici – u parlamentu u kome je predsednik predvodnik većine. U starom sistemu, pravnici su sami određivali većinu članova tog tela, koje se prethodno sastojalo 22 člana. Vojni sudovi u zemlji već su ukinuti.