Sve veći problemi sa Turskom

Turski premijer Binali Jildirim održao je (u subotu, 18.2.) govor pred svojim sunarodnicima u areni Kenig pilzener u Oberhauzenu, što je prijavljeno kao „privatna manifestacija". On je tom prilikom opomenuo nemačku vladu da „ne pruža dalju podršku antiturskim terorističkim organizacijama". Između ostalog, rekao je i da se njegova zemlja ne meša u unutrašnje stvari drugih zemalja, a da će onaj ko pokuša da se meša u unutrašnje stvari Turske dobiti primeren odgovor. „Niko neće prinuditi ovaj narod da padne na kolena. Ovde u Oberhauzenu je dokaz!", rekao je Jildirim i zahvalio Turcima u dijaspori za njen „nemerljivi" doprinos blagostanju u Turskoj.

Cilj manifestacije je bio traženje podrške za glasanje na referendumu o uvođenju prezidijalnog sistema u Turskoj – referendum bi trebalo da bude održan u aprilu. List Velt piše da je „masa postala posebno glasna kada je taj političar pomenuo Gulenov pokret, koji, kako tvrdi (turska vladajuća stranka) AKP, stoji iza neuspelog puča u Turskoj 2016. Desetine hiljada ljudi u areni su skandirale da traže smrtnu kaznu.

Predsednica poslaničkog kluba Levice u Bundestagu, Sara Vagenkneht, smatra da je činjenica što je dozvoljeno održavanje ovakvog skupa još jedan gest potčinjavanja turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Vlada je, kako je rekla, mogla i morala da spreči održavanje manifestacije. „Umesto da ovde dozvoljava nastupe kojima se reklamira uspostavljanje islamističke diktature, bolje bi bilo da se vlada založila za puštanje na slobodu opozicionih političara i novinara uhapšenih u Turskoj, pa tako i nedavno uhapšenog dopisnika lista Velt Deniza Jučela."

List Velt prenosi da „Mogućnost da strani šefovi država ili članovi vlada iznose politička gledišta na području Nemačke spada u spoljnu politiku, pa je odluka da se održavanje manifestacije dozvoli - u rukama države, a ne organizatora priredbe. Dakle ako strani predsednici ili premijeri žele da nastupaju u Nemačkoj, a to se ne dešava u okviru zvanične državne posete, onda to može da se učini samo uz – izrečeno ili neizrečeno – odobrenje savezne vlade. I ono je po svemu sudeći dato i u ovom slučaju."

Uz sve to, nekolikim novinarima je, i pored uredne akreditacije, obezbeđenje zabranilo ulazak u arenu. Reč je (između ostalog) o novinarima lista Tagescajtung, investigativne grupe Korektiv i nedeljnika Džangl vorld.

List Frankfurter algemajne cajtung ovako piše o manifestaciji u Oberhauzenu: „Za oko 9500 posetilaca koji su došli da slušaju premijera, ovo je neka vrsta narodnog slavlja, vikend sa porodicom i prijateljima, na koji su otišli ne samo oni iz Oberhauzena i okoline, već iz čitave Nemačke, pa i susednih zemalja […] Ako turski birači na referendumu 16. aprila zaista budu glasali za prezidijalni sistem, to bi aktuelnom predsedniku Erdoganu garantovalo gotovo neograničenu moć. Jildirim bi u tom slučaju ostao bez posla, piše novinar Frankfurter algemajne cajtunga koji je u podnaslovu teksta inače konstatovao da „se Turski premijer u Oberhauzenu zalaže za ukidanje svoje funkcije"...

U istom listu se povodom ovih događaja novinar Mihael Martens posebno posvetio slučaju novinara Velta Deniza Jučela koji je uhapšen u Turskoj. On je najpre opisao razgovor troje nemačkih novinara sa „jednom neimenovanom osobom zaposlenom u nemačkoj ambasadi" u Ankari, razgovor vođen sredinom januara. Ta osoba je sa novinarima otvoreno i ljubazno razgovarala o svim aktuelnim problemima u Turskoj i nemačko-turskim odnosima, ali je izbegla odgovor na pitanje šta je sa Denizom Jučelom „koji već nedeljama nije ništa napisao". A bilo je jasno da zna nešto o tome. Tek kasnije se saznalo da je „Deniz Jučel, novinar sa nemačkim i turskim pasošem, krajem 2016. zatražio zaštitu u Generalnom konzulatu Nemačke".

„Tursko državno tužilaštvo ga je, kako stoje stvari, optužilo, između ostalog, da je član terorističke bande. To je u principu kompliment. Novinari koji savesno rade svoj posao i sveobuhvatno informišu javnost o događajima, u Erdoganovoj Turskoj brzo postaju 'teroristi' i završavaju u zatvoru. Doduše, to je dosad važilo samo za domaće novinare. Nepoželjnim stranim novinarima su uskraćivane akreditacije pa time i dozvola ulaska u Tursku."

Martens primećuje da do sada strani novinari nisu bili hapšeni. Što se Jučela tiče, on je u Turskoj radio bez akreditacije – ona mu je odbijena – ali je kao državljanin Turske smeo da boravi u zemlji. Turske vlasti ga tretiraju isključivo kao turskog državljanina. Na terenu nemačkog konzulata, Jučel je mogao da ostane godinama, poput Džulijana Asanža u ambasadi Ekvadora u Londonu, pa se prošlog utorka ipak predao turskoj policiji. A prošlog petka se Velt odlučio da čitav slučaj iznese u javnost.

„U slučaju Jučel", piše berlinski dnevnik Tagescajtung, „kao i u bezbrojnim slučajevima progona turskih kolega, konačno mora postati jasno da je osnovno pravo na slobodu štampe važnije od subjektivne osetljivosti onih koji tamo vladaju. To naši političari moraju jasnije da stave do stanja nego do sada. Flert sa onima koji samovoljno ograničavaju ljudska prava zaista više nije u duhu vremena. Huškanje protiv slobodnih medija je nešto čemu čitavo slobodno društvo mora da se dosledno suprotstavi. Jamačno ne samo u Turskoj. Ali tamo se situacija posebno zaoštrila. Tamo pravna država, koja je ionako imala nedostatke, posle referenduma o prezidijalnom sistemu preti da se pretvori u farsu."