Sve više napada na strance
10. avgust 2017.
Dogodilo se to usred dana u centru Varšave. Jedan Poljak skočio je na Vijetnamca, prislonio mu pištolj na leđa i povikao: „Nestani iz Poljske!“ Taj napad od pre desetak dana okončan je bez posledica. Radilo se o pištolju plašljivcu, saopštila je policija. Vijetnamac je bio prestravljen, a napadaču preti sudski proces.
Strancima se u Poljskoj ranije retko dešavalo da budu napadnuti ili prebijeni, ali sada je alarmantno povećan broj napada na njih. Beleže se čak i pretnji smrću motivisane neprijateljstvom prema strancima, kao u slučaju jednog imama u poljskom gradu Poznanju. Jusef Hadid od 1996. ima poljsko državljanstvo i predsedavajući je Savetu muslimanske lige u Poljskoj. Ali to ga nije sačuvalo od preteći mejlova i telefonskih. „Oni hoće da me se oslobode i zato mi danonoćno prete“, žali se Hadid. Čak razmišlja o preseljenju u drugu zemlju, ukoliko pritisak ne popusti.
Mediji koji kritikuju vladu pišu i o slučaju jedne muslimanske učenice iz Berlina koju su na ekskurziji pljunuli u lice. To se dogodilo u gradu Lublinu na istoku Poljske. Policajci su se, kako je ispričala, čak smejali kada im se obratila za pomoć. I druga policijska patrola nijem ozbiljno shvatila taj napad. Nakon protesta koji je uložio ombudsman Adam Bodnar, državno tužilaštvo sprovelo je istragu, ali ne samo zbog ponižavajućeg akta pljuvanja, već i zbog toga što policija nije reagovala.
Ombudsman Bodnar je u međuvremenu i sam dospeo pod pritisak. Neofašistička grupacija „Nacionalno-radikalni kamp“ (ONR) protiv njega je podigla tužbu za klevetu. Desno-populističkoj vladajućoj partiji „Pravo i pravda“ (PiS) je bivši advokat specijalizovan za ljudska prava odavno trn u oku. Bodnar je jedan od poslednjih predstavnika organa demokratske kontrole prethodne desno-liberalne vlade, koji su još uvek u službi.
Vlada ne pomaže
Bodnar od 2016. upozorava na sve veću mržnju prema islamu u Poljskoj i traži od vlade da deluje. Ona međutim ne reaguje. Štaviše, njeni predstavnici uglavnom ćute. Jedva da se neko suprotstavlja ekstremno-desničarskim grupama i napadima na strance. Ministar unutrašnjih poslova Marijuš Blaščak je napad na kioske sa kebabom u poljskom gradu Elku opravdao „strahom od islama prouzrokovanim terorističkim napadima u Evropi“.
Neraspoloženje prema strancima sve je veće. Neki od napada usmereni su i prema Poljacima za koje se, zbog njihovog izgleda, mislilo da su Arapi, izveštavaju su iz organizacije Monitoring protiv rasističkih i ksenofobnih pojava. „Beležimo izuzetno veliko povećanje napada, ne samo kada se radi o broju, već i intenzitetu“, kaže Konrad Dulkovski iz Monitoringa. On uočava vidi jasnu vezu između napada i činjenice da je stranka Prava i pravde od pre godinu i po dana na vlasti. Monitoring svakodnevno dobija od 30 do sto prijava.
I policijske statistike uznemiravaju: broj napada motivisanih mržnjom prema strancima od 2010. se ušestostručio. Tokom 2016. zvanično je zabeleženo 700 takvih napada. U Monitoringu kažu i da se mnogi prestupnici uopšte krivično ne gone. „Državni organi pokušavaju sve da zataškaju. Oni pokušavaju da sakriju da je mržnja prema strancima, koja je PiS-u i pomogla da dođe na vlast, izmakla kontroli“, kaže Dulkovski.
PiS i 2015.
Političari iz stranke Pravo i pravda su u predizbornoj kampanji 2015. napadali migrante sa Bliskog istoka i Afrike. Na vrhuncu izbegličke krize, partija Jaroslava Kačinskog usprotivila se da primi 7.000 izbeglica iz kampova u Grčkoj i Italiji, iako je tadašnja desno-liberalna vlada dala svoj pristanak Evropskoj uniji.
Šef partije Kačinski čak je raspirivao strah da bi izbeglice mogle da donesu i bolesti, kao što je kolera. On je upozoravao i na napade na žene. Kandidati njegove stranke tokom izborne kampanje izjavljivali su da je islam „najveća opasnost“, dovodeći u najdirektniju vezu talas izbeglica i napade u Parizu i Briselu. To je izazvalo nesigurnost u društvu. To što je upravo Nemačka pokušala da privoli druge članice EU da prihvate izbeglice, veoma je razljutilo Poljake koji su smatrali da su im prava uskraćena. Varšava zvanični Berlin do dan-danas optužuje da je uveo Evropu u izbegličku krizu.
Zato se stranka PiS od dolaska na vlast i preuzimanja vlade 2015. godine bori protiv „političke korektnosti“ i „levičarskog EU-establišmenta“. Devedesetih godina Poljska je primila na desetine hiljada čečenskih izbeglica-muslimana, a danas se čečenskim porodicama s malom decom na granici između Poljske i Belorusije u Terespolu ne dozvoljava ni da podnesu zahtev za azil. Čak se ni zbog tog očiglednog kršenja ljudskih prava niko ne uzbuđuje.
Centralna služba za strance u Poljskoj ipak javlja da se broj zahteva za stalnim boravkom u toj zemlji od 2015. godine povećao za 86 odsto. Reč je pre svega o Ukrajincima, Belorusima, Indijcima, Kinezima i Vijetnamcima koji bi da se nastane u Poljskoj.