Svetski poredak u kriznom modusu

Svetom se šire nesigurnost i nemiri – i to ne tek nakon što je Donald Tramp stupio na predsedničku dužnost. Dobro je što postoje forumi na kojim države i njeni vodeći političari na neformalnim susretima mogu da razmene mišljenja. Kada kažemo neformalnim, onda mislimo na to da se na takvim sastancima ne donose obavezujuće odluke.

G20 je jedan takav forum. Nemačka od 1. decembra predsedava grupi 20 najrazvijenijih zemalja sveta i takve forume, preko serije ministarskih konferencija, vodi do samita koji će u julu biti održan u Hamburgu. Taj proces se nastavlja i sastancima ministara spoljnih poslova zemalja-članica G20 koji se održavaju ovog četvrtka i petka (16. i 17.2.) u Bonu.

Afrika je u fokusu sastanka

Nemačka je na dnevni rad stavila veliki broj tema. Pored klasičnih tema, kao što su slobodna trgovina, regulisanje finansijskog tržišta i zaštita klime, tu su i borba protiv epidemije u svetu i sveukupna zdravstvena zaštita. Na dnevnom redu su i velike teme kao što su terorizam, migracije i izbeglice i s tim u vezi – više pomoći za Afriku. Nemačka želi da pridobije G20 za plan po kojem na licu mesta treba pojačati borbu protiv uzroka migracija.

Ekonomista i glavni nemački pregovarač na samitima G7 i G20 Lars-Hendrik Roler je nedavno pred Ujedinjenim nacijama preporučio upravo inicijativu za partnerstvo sa Afrikom zemalja G20. Posebna konferencija o toj tmi održaće se polovinom jula u Berlinu. „To je ponuda sačinjena zajedno sa međunarodnim institucijama i ministrima finansija i razvoja zemalja-članica G20 kojom hoćemo da unapredimo privatne investicije, posebno kada je reč o infrastrukturi“.

Klaudija Šmuker iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP), kaže da međusobno upoznavanje i neformalne razmene mišljenja i informacija čine glavne vrednosti G20: „To je posebno važno kada se radi o prvim kontaktima s novim američkim predsednikom i njegovim stavom o važnim temama G20. Tramp sve te teme posmatra kritički: slobodnu trgovinu kao i borbu protiv protekcionizma. Tramp je takođe i protiv multilateralnih sporazuma i međunarodnih organizacija.“

Možda je Lars-Hendrik Roler zbog toga pred UN istakao multilateralni angažman Nemačke: „Globalnim problemima potrebna su globalna rešenja – G20 bi u tome trebalo da pomogne. Multilaterizam i saradnja na područjima kao što je trgovina biće prioriteti nemačke vlade“, kaže Roler.

I predizborna kampanja igra važnu ulogu

Šmukerova navodi da „svetska privreda trenutno nije u dobrom stanju. Imamo novog predsednika Amerike, pri čemu ne znamo kako bi se trebalo odnositi sa SAD kao partnerom. Osim toga, samit G20 imamo relativno rano, u julu, jer u Nemačkoj predstoje izbori. Sve to će otežati donošenje značajnih odluka“, smatra Šmukerova u razgovoru za DW.

Nije slučajno što Nemačka u izbornoj godini obavlja predsedavajuću dužnost. Heribert Diter iz berlinske Fondacije za nauku i politiku (SWP) to posmatra kritički: „To ima dosta veze s predizbornom kampanjom. Iz perspektive drugih zemalja, G20 će biti iskorišćena da o nemačkoj predizbornoj kampanji u svet pošalje lepe slike. To nije baš ono što druge zemlje očekuju od zemlje koja predsedava G20.“

Očekuju se demonstracije

Već i pre sastanka ministara spoljnih poslova, najavljene su demonstracije, a tokom samita u Hamburgu protesti će biti daleko veći. Kako bi demonstrante držali dalje od mesta održavanja samita G7, 2015. godine su demonstracije morale da budu održane daleko od dvorca Elmau u Bavarskoj koji je štitilo 24.000 policajaca. Nemačka je 2008. bila domaćin samita G8 koji je održan na odmaralištu na Baltičkom moru Heligendam. Zato je veliki rizik što se ovakav sastanak održava u velikom gradu.