Svetski skup o održivosti u Hamburgu: Ovako više ne može

Severnonemačka radio-televizija (NDR) na svom sajtu javlja da je nemački kancelar Olaf Šolc(SPD), koji je rođen u Hamburgu i koji je ranije bio gradonačelnik ove metropole na severu Nemačke, juče otvorio Konferenciju o održivosti - Hamburg Sustainability Conference.

„Siromaštvo, nejednakost, klimatske promene i nedostatak obrazovanja su globalni problem s kojima možemo da se uhvatimo u koštac samo zajedno“, citira novinar NDR-a reči nemačkog kancelara.

 „Više od polovine svetskog stanovništva živi u zemljama u kojima raste nejednakost. Pet najbogatijih ljudi sveta su od 2020. više nego udvostručili svoju imovini sa 405 milijardi dolara na 869 milijardi dolara."

U tekstu se podseća da su u UN 2015. usvojeni ciljevi održivosti, njih 17. Ova prva konferencija želi da razmotri brojna suštinska pitanja sveta: „Kako da se suzbiju siromaštvo i glad širom sveta? Kako da se obrazuju ljudi i u manje razvijenim delovima sveta?“

Prema mišljenju nemačkog državnog sekretara za održivost Johena Flasbeta ciljevi se ostvaruju presporo. „Otud ideja za Hamburg Sustainability Conference (HSC), na koju su pored nemačke Vlade pozvali i Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP, Senat pokrajine Hamburg i Fondacija za zaštitu okoline Mihael Oto“.

Navodi se da je na konferenciji učestvovalo1600 gostiju iz 102 zemlje, a među njima nekoliko šefova država i vlada, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Pored političara stigli brojni menadžeri iz privrede te predstavnici nevladinih organizacija.

Potom se u tekstu navodi i kritika koju je izrekao šef Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Ahim Štajner. On zahteva brži tempo ostvarenja ciljeva o održivosti, zacrtanih u UN 2015:

„Od početka nam je bilo od suštinske važnosti da ovde imamo predstavnike ekonomije, ne samo tehnologije, pa i predstavnike osiguravajućih društava, kao i poljoprivrede – ukupnog prehrambenog sistema, koji nas širom sveta takoreći održava u životu“.

List Hamburger abendblat je stavio akcenat na druge poruke nemačkog kancelara Šolca. „Olaf Šolc koristi Konferenciju za poruke o Izraelu“, glasi naslov.

U tekstu se najpre podseća da ovaj put u Hamburgu nije kao 2017. za vreme samita G 20 kada je došlo do sukoba demonstranata i policije.

„Hamburg Sustainability Conference 2024 (HSC), koja se održava u Gradskoj većinca, Privrednoj komori ili na Univerzitetu, stavlja održivost u centar pažnje i trebalo bi da bude održana u najmanju ruku još 2025. i 2026.“ List navodi pojačane mere bezbednosti u Hamburgu jer se mora „pružiti zaštita za više predsednika država i vlada kao i za predsednika Svetske banke“.

„Savezni kancelar Olaf Šolc je iskoristio svoj grad i godišnjicu Hamasovog napada na Izrael za skoro emocionalnu poruku, govorio je o patnji ljudi u Izraelu ali i u Gazi. Rekao je da se na Bliskom istoku sada mora ugasiti požar. Pozvao je šiitsku miliciju Hezbolah da se povuče, Šolc je dodao da se nada da bi jednog dana mogao zavladati trajni mir između Izraela i njegovih suseda. Hezbolah i Iran moraju da odmah obustave raketiranje Izraela“.

Potom se tekst okreće samoj dvodnevnoj Konferenciji. Citira se izjava šefa hamburškog ogranka Saveza za zaštitu prirode (Nabu), Maltea Zigerta: „Ovde je puno lepih reči. Biće zanimljivo da li će da uslede i dela“.  Potom se navodi Zigertov stav da bi Hamburška konferencija o održivosti mogla na globalnom planu da postane za zaštitu okoline i održiv razvoj to što je MInhenska bezbednosna konferencija za globalnu bezbednost.

Najtiražniji nemački tabloid Bild donosi naslov u svom stilu: „Mračne prognoze na Šolcovoj konferenciji“.

U tekstu se potom kaže: „Ugledni gosti su jedinstveni u stavu: Ako svet i dalje bude privređivao kao do sada, za 15 godina ćemo doživeti izbegličke talase ka Evropi, kakve nismo imali do sada“.

Šef svetske banke Ađaj Banga je prema novinaru Bilda naznačio šokantnu perspektivu: „`U novim imdustrijskim zemljama globalnog juga će u narednih 15 godina 1,2 milijarde mladih ljudi tražiti posao. Ali u tim zemljama ima 400 miliona radnih mesta`. To znači, 800 miliona mladih ljudi bez posla i bez perspektive“.

Potom se navode podaci koje je dodatno izneo Banga – 600 miliona ljudi u Africi nemaju struju. Naposletku se citira i nemački kancelar Šolc koji opominje da svi imaju pravo na razvoj i standard:

„Ne možemo da odredimo da Afrika, Južna Amerika ili Azija imaju manje automobila od sadašnjeg broja automobila u Severnoj Americi ili Evropi. Oni žele isti standard koji imamo i mi“. 

Zato nemački kancelar kaže da je najveći izazov da se „razviju tehnologije koje omogućavaju rast u celom svetu, a da se pritom ne našteti prirodnoj okolini“.