Svi plaćaju zbog suše?
31. jul 2018.
Vreme u Nemačkoj je veoma toplo sa temperaturama do 40 stepeni. Stoga već sedmicama vlada suša. Farmeri od države traže potporu od milijardu evra, no konkretne mere će biti donete tek krajem avgusta na sastanku predstavnika pokrajina i federacije.
Situacija je posebno kritična na Severu i Istoku Nemačke. Veliki broj farmera prenosi da je ostao bez 80 odsto žetve. Predsednik Saveza seljaka Joahim Rikvid kaže da su teško pogođene sve poljoprivredne kulture, od žitarica, preko povrća, do krompira. „Kukuruz je visok jedva 30 do 40 centimetara“, kaže.
Mnoge sorte povrća su ovog leta skuplje nego prošle godine. Zelena salata je poskupela u poslednjih nekoliko nedelja, slično je sa kelerabom i karfiolom. Krompir još nije poskupeo, iako su plodovi zbog suše manji nego inače.
Zanimljivo je da je veliki broj medija, pišući o posledicama suše, preneo i da će „pomfrit biti kraći nego inače“, u istom rangu važnosti sa informacijama da će i uzgajivači stoke, posebno proizvođači mleka, morati da se pripreme za veće cene stočne hrane.
„Kada treba tražiti novčanu pomoć, Nemački savez seljaka uvek brzo reaguje, bez obzira da li se radi o zakasneloj hladnoći, vrućini ili niskoj ceni mleka. A kada treba reformisati agrarni sistem, onda koči li koči...“, piše Badiše cajtung (Fajburg).
„Tako je, na primer, insistirao da EU istrese dodatne milijarde na ime direktne pomoći. A da li će time hektar zemljišta zaista biti obrađen kao treba – to Savez ne interesuje. U Brandenburgu, na primer, pokrajini koja je teško pogođena sušom, lepo se vidi kao izgledaju posledice te kratkovidosti. Za veliki novac, zemlja je dugo i intenzivno obrađivana. To je dovelo do pada kvaliteta zemljišta koje je sada nezaštićeno i izloženo lošem vremenu, jer tlo koje se pretvara u pesak manje zadržava vodu.“
Noje osnabriker cajtung beleži: „Zar poljoprivrednici nisu preduzimači kao i svi ostali? Zar oni ne bi morali da ukalkulišu rizik od suše, baš kao i proizvođači odeće moraju da računaju s tim da će se modni trend promeniti? Odgovor je: i da, i – ne. Da, i u poljoprivredi postoje ogromni koncerni; ne, jer mnogi mali farmeri na zaštitu životne sredine i pravilno držanje životinja troše mnogo više nego što mogu da zarade svojim proizvodima. Zahtev da država pruži pomoć zbog suše može se obrazložiti posebnom odgovornošću koju ima poljoprivreda. Umiranje manjih farmi bi promenilo zemlju – na štetu svih.“
Kiler nahrihten piše: „Politika je predugo radila na stvaranju okvirnih uslova koji nisu sračunati na održivost, već samo na privredni rast, specijalizaciju, masovni uzgoj životinja. Sve to iako je poljoprivreda odavno raskrinkana kao značajan izvor štetnih gasova. Račun za to ćemo morati da platimo svi mi – pa i seljaci.“
Ugledni Frankfurter algemajne cajtung zaključuje: „Nemačka ministarka poljoprivrede Klekner obećala je da će ozbiljno shvatiti 'brige seljaka za egzistenciju'. No, pametno je postupila kada je kao vreme za svođenje bilansa suše odabrala kraj avgusta. To znači da će poreski obveznici još moći da se nadaju da ih niko neće dirati. To bi bilo poželjno, jer agrarni lobi ima tanke argumente za traženje pomoći države. Jer, tržište reaguje na loše vremenske uslove povećanjem cena. A osnovni zadatak svakog farmera je da se pripremi na vremenske neprilike. Njegovo je da rizik podeli na više segmenata, da se stara o pravilnom odabiru i mešavinama biljaka, te da stvori rezerve kapitala i da se osigura.“
priredio Saša Bojić