Tabu je srušen, Nemci su zgroženi
7. februar 2020.
Uspon nacionalsocijalista tridesetih godina prošlog veka doveo je do Drugog svetskog rata i do Holokausta, najgoreg civilizacijskog loma u istoriji čovečanstva. To teško istorijsko breme pritiska Nemačku. Strah da bi tako nešto moglo da se ponovi nije nikada potpuno nestao, između ostalog i zato što su nekadašnji profiteri iz nacionalsocijalističke ere u posleratnoj Nemačkoj ponovno gradili karijere. To je kasnije pokret iz ’68. oštro osudio i pobunio se protiv ćutanja i zataškavanja.
Aktivna kultura sećanja u Nemačkoj otada je definisana kao nacionalni interes. Nemački konzervativci, politički organizovani u Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), otada su se obavezali da neće dozvoliti da se uzdigne nijedna druga stranka koja je pozicionirana desnije od njih. I to im je do sada uspevalo – sve dok na političku scenu nije stupila Alternativa za Nemačku (AfD).
Ta desno-populistička stranka se od 2015. malo-pomalo etablirala u političkom životu Nemačke. Ona beleži izborne uspehe pre svega na istoku zemlje tako da ostale stanke mogu da ostvare potrebnu većinu u pokrajinskim parlamentima samo ulaskom u neuobičajeno šarene koalicije u kojima je često i stranka Levica. Dve tzv. „narodne stranke“ – CDU i Socijaldemokrate (SPD), beleže dramatične gubitke.
-pročitajte još: Sramota za Nemačku
DEO CDU bio je spreman
U redovima CDU u pokrajinama na istoku Nemačke već odavno kuva. Iz pokrajinskih parlamenata se u zadnje vreme mogao često čuti zahtev da se razmotri opcija saradnje sa AfD-om. Ankete su pokazale da ta ideja ne nailazi na otpor kod svih članova CDU. S druge strane, postoji određeni otpor prema koalicijama sa Levicom, zbog diktature DDR-a koja je okončana pre samo 30 godina.
Događaji u Tiringiji su, dakle, naišli na plodno tlo u jednoj ionako nervoznoj i nesigurnoj klimi političke Nemačke. Stranački pejzaž se menja i razbijanje tabua je zato već dugo visilo u vazduhu.
U Berlinu su pokušali to da spreče izricanjem zabrana: rukovodstvo CDU stalno je ponavljalo da neće biti nikakve saradnje sa desnim populistima – ni u kom obliku. Ali nova šefica CDU Anegret Kramp-Karenbauer nema moć da nametne proklamovani stav kao što je to imala Angela Merkel.
Ne bilo koja pokrajina – već baš Tiringija
Tiringija, ta relativno mala nemačka pokrajina sa 2,2, miliona stanovnika, žestoko je uzburkala duhove, jer se u njoj već jednom u istoriji srušio tabu s dalekosežnim posledicama. Godine 1930. u Tiringiji je došla na vlast prva pokrajinska vlada u kojoj su sedeli i nacionalsocijalisti. Na to je podsetio poraženi kandidat Levice Bodo Ramelov citirajući na Tviteru Adolfa Hitlera koji se 2. februara 1930. pohvalio „najvećim uspehom u Tiringiji“, jer bez podrške nacionalsocijalista ne bi bilo moguće doći do većine.
Postoji još jedan razlog: AfD u Tiringiji važi kao utvrđenje radikala unutar AfD i nacionalističkog „Krila“ te stranke, s tamošnjim šefom Bjernom Hekeom na čelu. To što se naziva „Krilo“ osnovano je u Tiringiji kao interna stranačka struja koja se protivi umerenom usmerenju Aleternative za Nemačku. U međuvremenu, „Krilo“ ima toliku moć u stranci da učestvuje u donošenju kadrovskih i političkih odluka. Nemački Ured za zaštitu ustavnog poretka „Krilo“ drži na oku zbog desnoekstremističkih pretenzija.
-pročitajte još: Alternativa za Nemačku: može li desnije?
Taktički arsenal AfD
O strategiji ulaska desnih ekstremista u koalicije s konzervativnima strankama, kao što je slučaj u drugim evropskim zemljama, recimo skandinavskim ili u Austriji, raspravlja se i u Nemačkoj. Ali pritom su mnogi koji su to razmatrali kao mogućnost imali na umu pre svega umerenije pokrajinske ogranke AfD, a ne epicentar radikala te stranke u Tiringiji. U velikim gradovima na zapadu zemlje na Hekea se gleda kao na crvenu krpu pred nosom bika. Ali u internom stranačkom pokeru, Heke bi mogao sada još više da ojača.
Nije za očekivati da će AfD u Tiringiji preći na konstruktivan kurs. Oni tamo stalno ponavljaju da žele da zauzmu mesto koje je do sada imao CDU. Izdavač Gec Kubiček, uticajni ideolog AfD i Hekeov prijatelj, komentarišući sumnje i podele u CDU napisao je sledeće: „Još niko iz redova AfD nije tako konstruktivno-destruktivno delovao kao što to čini Heke. Postaviti nekoga u Tiringiji u premijersku fotelju, tako da se u Berlinu poljulja nekome drugome fotelje! Taktički arsenal Alternative za Nemačku postao je bogatiji za još jednu finu varijantu.“