Tajne Smolenska izgubljene u prevodu?
5. januar 2019.
Prošlo je nešto manje od devet godina otkako se u blizini ruskog grada Smolenska, prema zvaničnoj verziji događaja, srušio poljski avion sa 96 putnika među kojima je bio tadašnji predsednik države Leh Kačinjski. Sa njim su u letelici poginuli i njegova supruga Marija, brojni poslanici parlamenta, članovi vlade i visoki oficiri, predstavnici crkve, kao i članovi porodica žrtava masakra u Katinjskoj šumi.
Povodom 70 godina od tog masakra, u blizini Katinja je 7. aprila 2010. održana komemorativna svečanost kojoj su prisustvovali tadašnji ruski premijer Vladimir Putin i njegov poljski kolega Donald Tusk. Na tu manifestaciju nije bio pozvan poljski predsednik koji je 10. aprila tamo odleteo na odvojenu komemoraciju. Prilikom sletanja na aerodrom u Smolensku, po magli i lošem vremenu, avion se srušio i zapalio.
Nesloga između istražnih komisija
Na osnovu proučavanja sadržaja crnih kutija u avionu, Međudržavna vazduhoplovna istražna komisija od 12 zemalja u kojoj glavnu reč vodi Rusija zaključila je da je neposredni uzrok nesreće to što posada nije pravovremeno odlučila da zbog loših uslova sleće na neki drugi aerodrom iako je bila informisana o lošoj vidljivosti, te da je ravan poniranja aviona bila bitno niža od propisane.
Izveštaj poljske komisije koja je radila paralelno sadrži, međutim, i optužbe na račun ruske strane, na primer, da je ruska kontrola leta potvrdila poljskoj posadi aviona da je na korektnoj liniji sletanja iako to nije bilo tačno.
Ubrzo posle nesreće, u Poljskoj su se začule optužbe da je u pitanju atentat na predsednika Kačinjskog te da je avion namerno uništen. Te optužbe još uvek iznose pripadnici vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) koju predvodi brat-blizanac stradalog predsednika Jaroslav Kačinjski.
Optužbe se potkrepljuju amaterskim video-snimkom na kojem se vidi kako se neko kreće po šumi na mestu nesreće, poneki deo olupine i čuju se pucnji. Prema njihovim sumnjama, pucnji su značili egzekuciju preživelih. Poslanici PiS su još 2012. predstavili izveštaj posebne istražne komisije koju su činili uglavnom poljski naučnici koji su živeli u inostranstvu, prema kojem su avion pred sletanje potresle dve eksplozije.
Prevodilački faktor
Postoji i teorija prema kojoj je čitava nesreća inscenirana a predsednik i ostali putnici uopšte nisu poginuli, a nju potkrepljuju snimci nesreće na kojima se ne vide nikakvi veći delovi trupa aviona, nijedno sedište, kao ni tragovi vatre i sagorevanja. To bi moglo da se očekuje s obzirom da avion nije pao sa velike, već sa vrlo male visine. Malo delova aviona koji se vide na snimcima izgledaju vrlo čisto presečeni.
Isto tako se nigde nisu videla kola hitne pomoći ili pomagači niti je bilo intervjua sa spasiocima, lekarima, predstavnicima policije… Prema ovoj teoriji, pucnji sa amaterskog snimka su značili egzekuciju slučajnih svedoka prevare.
U fokusu istrage koju vodi PiS je bivši poljski premijer i sadašnji predsednik Saveta EU Donald Tusk. Poljsko državno tužilaštvo ga optužuje za veleizdaju i želi da zna o čemu je on tačno posle avionske nesreće razgovarao sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom. Ono traži da se tim povodom sasluša i prevoditeljka Magdalena Fitas-Dukačevska, koja je za nemački radio Dojčlandfunk izjavila da o tome neće govoriti čak i u slučaju da je poljska vlada oslobodi obaveze ćutanja. Prema njenim rečima, svako davanje iskaza bi narušilo kako njen, tako i kredibilitet svih drugih prevodilaca.
Pravno nejasna situacija
Na isti način sada i Demokratska stranka u SAD traži da bude saslušana prevoditeljka razgovora između predsednika SAD i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina u Helsinkiju u julu 2018. Na takvim sastancima su obično dve osobe u funkciji prevodilaca – svaki državnik dovodi svog; za Trampa je razgovor prevodila Marina Gros, zaposlena u Stejt dipartmentu.
Da li će i pod kojim uslovima Gros biti saslušana, pitanje je koje još nije rešeno a moglo bi da se rešava čak i pred najvišim sudom SAD.
Nemačka prevoditeljka Izabela Guzenburger, koja često prevodi za nemačku Vladu i prevodila je razgovore koje političari vode u četiri oka, za DW je rekla da postoje različite pravne interpretacije obaveze ćutanja za prevodioce. Ona je navela da se pojam „poverljivosti“ kada je reč o razgovorima državnika u četiri oka odnosi ne samo na sadržaj razgovora, već često i na vreme održavanja i lokaciju razgovor, recimo ako postoji bojazan od atentata.
Kada je reč o slučajevima razgovora Tusk-Putin ili Tramp-Putin, Guzenburger smatra da su u pitanju pojedinačni slučajevi u kojima se javlja zbrka jer neki pravnici tvrde da prevodioci moraju da daju iskaz a neki da oni to ne treba da rade.
Šta zna Tusk?
Zanimljivo je i da, kako prenosi Guzenburger, prevodioci u slučaju državničkih razgovora najčešće rade konsekutivno – prevode izrečeno u manjim ili većim blokovima i da se pri tome obično služe notesom u koji, dok slušaju razgovor, upisuju razne skraćenice i simbole koji im pomažu da bolje upamte sadržaj.
No, već nakon kratkog vremena posle razgovora, prevodioci se obično više ne sećaju sadržaja, pa nisu ni u stanju da dešifruju crteže i simbole koje su pravili za vreme jedne prevodilačke seanse.
Bivši premijer Poljske Donald Tusk je bio na vlasti od 2007. do 2014. pre nego što je zbog umešanosti u skandal sa parabankom Aber Gold, sa kojom je poslovao njegov sin Mihal, „sklonjen“ u predsedništvo Saveta EU. Danas se predstavlja kao jedan od najvećih pobornika EU koji je u neprijateljskim odnosima sa aktuelnom vlašću PiS.
Ta vlast ga sada optužuje da prikriva istinu o nesreći u Smolensku. Zajedno sa tadašnjim ruskim premijerom Putinom Tusk je organizovao komemoraciju žrtvama avionske nesreće i demonstrirao prijateljstvo dve zemlje. PiS to smatra demonstracijom lažne slike odnosa Rusije prema Poljskoj, koji datira još od 1939 godine. Tada su Hitler i Staljin potpisali Ugovor o nenapadanju i u okviru njega dodatnih protokol koji je zapravo značio podelu Poljske između Nemačke i Sovjetskog Saveza.