Teške optužbe Hjuman rajts voča na račun Rusije

To je dokument o stravi, samovolji, zatvaranju izbeglica u logore i drugim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava na ukrajinskim područjima koja su pod ruskom okupacijom. Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch, HRW) ispitala je 117 očevidaca od kojih je većina prošla takozvani „proces filtracije“ ruske vojske i njihovih saveznika u istočnoj Ukrajini.

Hiljade ljudi koji su bežali od rata, naročito nakon što je ruska vojska u proleće ove godine zauzela jug Ukrajine i grad Marijupolj, prisilno su zaustavljeni i podvrgnuti višednevnom ispitivanju. Sve do danas mnogi se satima saslušavaju kako bi se izdvojili ukrajinski vojnici. Pri tom se proverava šta ti ljudi misle o agresiji Rusije na Ukrajinu, uzimaju im se biometrijski podaci i otisci prstiju, fotografišu ih „anfas i iz profila“, navodi se u izveštaju HRW.

Sa telefona izbeglica kopiraju se podaci, njihove privatne poruke i komentari na društvenim mrežama. Izjave svedoka koji se nisu međusobno sreli, u izveštaju HRW se podudaraju i u njima se potvrđuju mesta gde se nalaze ti logori i kako izgledaju postupci, što ukazuje na veliku verodostojnost njihovih izjava.

Višesatna saslušanja

Istražitelji HRW su razgovore sa svedocima obavljali između 22. marta i 28. juna, delom i telefonom. Neke od tih izbeglica, nakon bekstva preko Rusije, danas žive u Norveškoj, Nemačkoj i drugim zapadnim zemljama. Tokom borbi oko Marijupolja, 78 ispitanih svedoka uspelo je da se probije na slobodnu ukrajinsku teritoriju kod grada Zaporožja.

Mnogima je, međutim, put preprečen. Vlada u Kijevu procenjuje da je milion i 200.000 njihovih građana, delimično prisilno, odvedeno u Rusiju. Neki jesu otišli i svojevoljno, ali uglavnom zato što nisu imali druge mogućnosti, ocenjuje HRW. Deportacija i „filtracija“ za mnoge je bila početak njihovog bekstva od rata. To predstavlja kršenje Ženevske konvencije o ljudskim pravima.

„Deportacija ljudi na područja koja je okupirala Rusija i njihovo dalje odvođenje u Rusiju bez njihovog pristanka“ mora biti odmah zaustavljeno, kaže istražitelj HRW Belkis Vile, koji je sastavio izveštaj. „Ruske vlasti i međunarodne organizacije trebalo bi da učine sve kako bi pomogle onima koji su protiv svoje volje odvedeni u Rusiju i koji žele da se vrate kući, da to mogu da urade bezbedno.“ HRW je pre objavljivanja izveštaja zatražio od Rusije da se po tom pitanju oglasi, ali nikakav odgovor nisu dobili.

Deset dana čekanja u redu

Jedna žena iz mesta Melekine, južno od Marijupolja, opisala je kako je sredinom aprila zajedno sa mužem pešice napustila svoju kuću. Otišli su do Manuša, gde su ih uhapsili pro-ruski separatisti tzv. „Donjecke Narodne Republike“. Tamo su deset dana morali svakoga dana da stoje u redu za ispitivanje. „U suštini, stoji se u redu čitav dan, a uveče, kad počne zabrana izlaska, vratiš se nazad u smeštaj i sledećeg dana radiš to“, citira HRW njene reči.

Jedan muškarac priča da je s desetinama drugih ljudi bio držan dve nedelje u jednoj školi u katastrofalnim higijenskim uslovima, pre nego što je počelo ispitivanje. „Osećali smo se kao taoci“, kaže taj svedok.

„Osobe koje ’nisu prošle’ u tom postupku, jer su očigledno imale veze s ukrajinskom vojskom ili s nacionalističkim grupama, zatvorene su na područjima koja su pod ruskom kontrolom, kao recimo u logoru Olenivka. Tamo je, prema izveštajima, 29. jula u eksploziji poginulo najmanje 50 ljudi“, navodi se u izveštaju HRW.

Drugi su bili u zatvoru na industrijskom području „Izolacija“ kod Donjecka, koji je uspostavljen odmah nakon početka borbi u istočnoj Ukrajini 2014. godine. Hjuman rajts voč nabraja ukupno 15 centara za saslušanja i internaciju na područjima pod ruskom okupacijom.

Najmanje 21 logor

Izveštaj HRW, samo je jedan od dokaza za postojanje ruskog sistema „filtracije“ i interniranja u Ukrajini. Krajem avgusta objavljena je analiza američkog univerziteta Jelj pod nazivom „Sistem filtracije“. Za razliku od izveštaja HRW, analitičari Jeljla bavili su se „mapiranjem ruskih mera interniranja na području Donjecka“, na osnovu javno dostupnih izvora kao što su vesti i video-snimci na društvenim mrežama, odnosno satelitski snimci tih logora.

Američki naučnici utvrdili su postojanje najmanje 21 logora i podelili su ih u četiri kategorije: mesta za „registraciju“, mesta na kojima se izbeglice prisilno drže do ispitivanja, centri za ponovno saslušanje i logori za interniranje. „U nekim specifičnim slučajevima koje opisuju pušteni ljudi, može se govoriti o mučenju – recimo primeni elektro-šokera, ekstremnim uslovima izolacije i fizičkom nasilju“, navodi se u izveštaju.

Osim toga ima naznaka „da je sistem uspostavljen još nedeljama pre početka invazije i da je, nakon ruskog zauzimanja Marijupolja u aprilu, proširen kako bi se svi građani filtrirali“.

Mnogim zatvorenicima se gubi svaki trag. Prema navodima Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) iz Haga, ukrajinska policija do sada je registrovala 32.000 nestalih, do danas se ne zna za 14.500 osoba, pri čemu se taj broj ne odnosi samo na internirane, već na sve nestale osobe u zemlji. Zbog trajanja borbi, taj broj može biti znatno veći.

Međunarodne komisije za nestale osobe je inače osnovana devedesetih godina kako bi se identifikovale nestale osobe za vreme ratova na području bivše Jugoslavije, pre svega nakon masakra nad više od 8.000 mladića i muškaraca u Srebrenici. U proteklih 25 godina iz masovnih grobnica su izvađeni i genetskom analizom identifikovani posmrtni ostaci više desetina hiljada nestalih tokom ratova na području bivše Jugoslavije.

„Trudimo se da pomognemo i Ukrajini“, kaže za DW generalna direktorka ICMP Katrin Bomberger. Radi se na tome da se „utvrde slučajevi nestalih osoba i prema sudskim standardima omogući pozivanje počinilaca zločina na odgovornost“ – na sudu.

Nakon što se saznalo za ruske zločine u mestima severno od Kijeva, kao što je Buča, saznaje se za još zločina protiv univerzalnih ratnih konvencija i konvencija o ljudskim pravima, tvrde sa univerziteta Jejl. U najmanje dva ruska logora za internaciju na jugu i istoku Ukrajine na satelitskim snimcima vidi se iskopana zemlja. Istražitelji smatraju da bi to mogle da budu masovne grobnice.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.