Tito - 30 godina kasnije

Tito je bio harizmatična ličnost i njegova jedina greška je bila ta što je nakon Drugog svetskog rata zabranio javnu raspravu o unutrašnjim konfliktima. Da su se narodi u bivšoj Jugoslaviji suočili sa svojom prošlošću, ne bi bilo ratnih sukoba koji su usledili 90-tih godina, komentariše Hans Košnik, nekadašnji nemački parlamentarac, gradonačelnik Bremena i prvi međunarodni upravnik Mostara. Tito je u evropskoj i svetskoj politici imao važnu ulogu, tvrdi Košnik.

„Tito je bio voljen, jer se oslobodio iz ’kandži Moskve’. Bilo je i onih koji ga nisu voleli, jer je komunista. Međutim, ostaje činjenica da je Tito jedan od retkih političara koji je radi bolje saradnje bio u stanju da izgradi mostove između blokova. To su u Evropi uspeli samo Finci, Jugosloveni i Austrijanci“, kaže Košnik.

„Zaslužan za industrijalizaciju, urbanizaciju, opismenjavanje…“

Socijalistička Jugoslavija nije se raspala zbog mržnje njenih naroda, kako to danas mnogi tvrde, objašnjava profesor istorije Univerziteta u Berlinu, Holm Zundhausen. Novija istraživanja pokazuju da se Titov model samouprave pokazao ekonomski neefikasnim. Ukidanjem Istočnog i Zapadnog bloka, životni standard je snižen, porasla je nazaposlenost, a Titovo delo izgubilo je legitimitet. Rat je iniciran manipulacijama Titovih političara i intelektualaca, tvrdi profesor Zundhausen.

„Titovo ime je sinonim za istoriju Jugoslavije, oslobađanje zemlje od fašista i nacista, otpor Staljinu, otvaranje prema Zapadu, nesvrstanost, model samouprave i prilično blagostanje građana o kojem su stanovnici drugih socijalističkih zemalja mogli samo da sanjaju. Međutim, da je nakon Drugog svetskog rata postojao Haški tribunal, Tito bi morao da odgovara pred sudom za likvidacije i zločine koje je počinio prema svojim neistomišljenicima“, kaže Zundhausen.

„…ali i za zločine nad neistomišljenicima“

„Organizovanjem partizanskih jedinica, Tito je samo delimično zaslužan za pad vladavine nemačke vojske u Jugoslaviji i na Balkanu“, tvrdi Harald Potempa sa Vojno-istorijskog instituta u nemačkom gradu Potsdamu. „Vojna istraživanja pokazuju da za oslobađanje Balkana nisu zaslužni samo partizani, već se nemačka vojska delom i dobrovoljno povukla, da im Crvena Armija ne bi presekla redove na Balkanu“, objašnjava Potempa.

„Zasluga Tita je što je izabrao put nesvrstanih, ali Titova Jugoslavija nije bila demokratska. Način na koji je pokušao da se odbrani od Staljinovog uticaja bio je hrabar, zanimljiv i za svaku pohvalu. To je sigurno bila blaža diktatura u odnosu na druge zemlje, ali nesporna je da je to bila vladavina jednopartijskog sistema“, kaže Potempa.

„Danas na Balkanu nedostaju političari poput Tita“

Kada je 80-tih godina počeo da studira istoriju Jugoistočne Evrope i da obilazi Balkan, mrzeo je Tita, jer je njegova slika bila u svakoj javnoj prostoriji, i to od zgrade Vlade pa do kafića, kaže balkanolog i novinar iz Berlina Ridiger Rosig. Tita je smatrao simbolom socijaldemokratske policijske države. Svoj stav o Titu, Rosig je promenio nakon dolaska nacionalista na vlast, čija je politika odvela zemlju u rat.

„Ja se, u međuvremenu, divim Josipu Brozu, ne zato što je držao sve te čudne, balkanske narode pod kontrolom, nego zato što je uspeo da napravi državu u kojoj su građani osećali da sebi mogu da stvaraju dobar život. To je iz današnje perspektive ’status kvo-a’ na Balkanu, ipak velika stvar. Ja bih danas poželeo nekoliko političara koji liče na Josipa Broza“, kaže Rosig.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković