Tompson "ispod belog prsluka nosi crnu košulju"

Nedelju dana nakon što se nemačka javnost uzburkala zbog videa na kojem nemački reprezentativni golman i kapiten Manuel Nojer peva pesmu Marka Perkovića Tompsona, novinar dnevnika Frankfurter Algemajne Cajtung Mihael Martens napisao je tekst koji se temelji na jednom davno obavljenom razgovoru sa spornim hrvatskim pevačem. Tompsonu su zbog političkih stavova već bili zabranjivani koncerti na nemačkom govornom području.

Martens piše da je i nemačka kancelarka u maju 2019. na predizbornom skupu evropskih narodnjaka u Zagrebu iskusila na sopstvenoj koži koliko je Tompson sporan ali i popularan. Tada je između ostalog puštena i "Lijepa li si" koju je i Nojer, svesno ili nesvesno, zapevao na odmoru u Hrvatskoj. "Sala se tresla, neupućena kancelarka je pala u ritmičko tapšanje mase. U Bosni i Srbiji ali i kod liberalnih Hrvata su slike kancelarke koja tapše u ritmu desničarskog roka izazvale nerazumevanje. Kasnije je ured kancelarke objasnio da Merkel nije znala kakve se to pesme puštaju i još je dodato da kancelarka odbacuje svaki nacionalizam."

Kod Tompsona u Čavoglavama

U nastavku Martens govori kako je uopšte došlo do intervjua s Perkovićem koji, kako je poznato, stranim novinarima ne daje intervjue. On kaže da je do kontakta došlo preko jednog pripadnika hrvatske zajednice u Nemačkoj - on je bio nezadovoljan tekstom u kojem je Martens negodovao zbog toga što je Tompson pozvan na proslavu osvajanja drugog mesta na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2018, te mu ponudio kontakt s hrvatskim pevačem. Tako je nakon dugih priprema i došlo do razgovora prošle godine - u Perkovićevom rodnom mestu Čavoglave.

Autor najpre opisuje uslove pod kojima je nastala pesma "Bojna Čavoglave" tokom napada "nadmoćnih srpskih jedinica pod vođstvom Ratka Mladića, odgovornog za streljanje 7.000 osoba u Srebrenici". "Tada, na prvoj liniji fronta, Tompson je napisao svoj prvi hit 'Bojna Čavoglave' koji govori o odbrani njegovog sela. Bez poznavanja ove pesme i rata o kojem se u pesmi radi, nemoguće je razumeti fenomen Tompson. Slogan nadmoćnih srpskih napadača je glasio: Hrvatima će ostati samo onoliko zemlje koliko se vidi s vrha zagrebačke katedrale. U toj situaciji je nastala Perkovićeva pesma koja se brzo proširila ratištima", objašnjava Martens i dodaje kako je pesma "kratkim stihovima i jednostavnim rimama trebalo da ojača hrvatski otpor i u tome je bila izuzetno uspešna".

Problematični pozdrav

Problematičnim Martens naziva uvodni pozdrav u pesmi, "Za dom – spremni" koji, kako kaže, odgovara nemačkom "Sieg Heil"."Zato nije za čuđenje što su kod srpskei jevrejske manjine u Hrvatskoj 1991. probudile najgore slutnje zbog toga što je hrvatska samostalnost bila propraćena ni manje ni više nego ovim zločinačkim pozdravom."

U razgovoru s Martensom, koji je obavljen još na jesen 2019. ali je zbog autorizacije objavljen tek sada, Tompson negira povezanost pozdrava "Za dom – spremni" sa zločinima NDH tokom Drugog svetskog rata i poziva se na istorijske korene ovog pozdrava. On isto tako govori da ljudi ubijeni za vreme NDH nisu ubijeni zbog "simbola" nego zbog "bolesnih glava koje su sledile Satanske planove".

No Martens naslućuje i druge razloge zbog kojih Tompson koristi ovaj sporni pozdrav. "Da na svojim koncertima istrajava sa tim pozdravom, to deluje kao tvrdoglavost no isto tako može biti povezano i s hladnokrvnom proračunatošću. Jer konstantno kršenje tabua je deo njegovog poslovnog modela", smatra Martens i, da bi dimenzije Perkovića približio nemačkoj publici, spominje i predvodnika najradikalnijeg krila desničarske Alternative za Nemačku – AfD koji često šokira javnost svojim revizionističko-nacionalističkim ispadima. "Perković je tako reći pevajući Bjern Heke", piše autor.

Za sve su krivi Jevreji?

Tompson u jednom delu svog intervjua jevrejsku zajednicu u Nemačkoj indirektno optužuje za napade na njega i zabrane koncerata u ovoj zemlji te govori o navodnom utjicaju te zajednice na medije. "To je delo klevetnika koji sarađuju sa jevrejskim organizacijama: 'Razumljivo je da su jevrejske zajednice posebno osetljive na fenomene fašizma i zato u većini slučajeva na žalost reaguju odmah i bez provere istinitosti laži koje se o meni šire'. Pod ovim pritiskom tada uvek iznova popuštaju organizatori i vlasnici sala: 'Tamo gde moji protivnici dobijaju podršku jevrejske zajednice, pruža im se mnogo prostora u medijima za realizaciju svojih planova a taj plan se uvek sastoji u tome da mene i moju publiku prikažu u lošem svjetlu'."

Crna košulja

Autor iz intervjua izdvaja i Perkovićev odgovor na pitanja kako procenjuje istiorijsku ulogu Ante Pavelića. "To želim da zadržim za sebe", glasi odgovor - koji autora navodi na povlačenje nekih paralela. "Kako bismo procenjivali nekog nemačkog umetnika, kojeg prati senka desničarskog ekstremizma, i koji bi ovako odgovorio na pitanje šta misli o Hitleru", pita se Martens.

Autor sumnja i u Perkovićevu tvrdnju da nikad nije pevao "Jasenovac i Gradiška stara" te da je snimak koja kruži internetom "verovatno delo srpskih tajnih službi". "Ako je ovo istina, onda se mora reći da srpska tajna služba raspolaže, i to odavno iz vremena kada se ovaj snimak prvi put pojavio u javnosti, genijalnim stručnjacima za falsifikovanje tonskih dokumenata. Posebno je neverovatna veština kojom je beogradskim agentima pošlo za rukom da veštački proizvedu Perkovićev glas", ironično komentariše autor.

Na kraju razgovora koji je obavljen "u prijatnoj atmosferi porodičnog doma u Čavoglavama uz hrvatsko vino i pršut" Martens donosi svoj zaključak o Marku Perkoviću Tompsonu. "Domaćin je bio pristojan, nenametljiv i prijatan. Neko koga biste poželeli da imate kao komšiju - dokle god dok pričate o vremenu i deci. Ali ne i o istoriji i politici. U tom trenutku se Perković pretvara u Tompsona. Tompson se predstavlja kao bezopasni hrvatski patriota, ali on to nije. On ispod svog belog prsluka nosi crnu košulju", zaključuje Martens.

Pripremio Nenad Kreizer