Tramp i Putin: Dve planete, ista orbita
10. novembar 2017.
Hoće li se sresti ili ne? Do poslednjeg momenta ostaje nejasno da li će Donald Tramp i Vladimir Putin naći vremena za razgovor na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske zajednice (APEC) koji se održava u vijetnamskom gradu Danang. Nakon što je predsednik SAD prvi spomenuo mogućnost održavanja takvog sastanka pre oko nedelju dana, Kremlj je reagovao pozitivno, ali na zvaničnu potvrdu se dugo čekalo. Izgledalo je kao da su dve države dugo razmatrale da li taj susret vredi realizovati.
„Verujem da predsednik Tramp želi takav sastanak, dok je predsednik Putin u modusu ’da sačekajmo’“, kaže za DW Mark Simakovski, viši saradnik američkog trusta mozgova Atlantski savet. Američki predsednik obećao je tokom predizborne kampanje da će unaprediti odnose sa Moskvom koji su, nakon ruske aneksije Krima, dramatično pogoršani. „Tramp želi da ispuni to obećanje, ali mora da nosi teret domaćeg skandala u vezi sa Rusijom i hakerskim napadima tokom njegovog izbora za predsednika“, podseća Simakovski.
Sa druge strane, šef Kremlja ne veruje u brzo poboljšanje odnosa s Vašingtonom, između ostalog i zbog toga što najnovije američke sankcije protiv Rusije ne može da ukine samo predsednik. Kada je Tramp pre godinu dana izabran za predsednika, u ruskom parlamentu otvarali su flaše šampanjca. Ta euforija odavno je prošla, a neki tamošnji poslanici izražavaju sumnju u to da bi Moskva morala da sklapa bilo kakve dogovore s Trampom. Zato sastanak u Vijetnamu ima „male šanse za uspeh u pogledu konkretnih rezultata“, kaže Simakovski. „Na neki način, Tramp i Putin su kao dve udaljene planete, koje povremeno dele istu orbitu i međusobno se privlače.“
Uzdržanost uprkos spirale sankcija
Nakon prvog zajedničkog sastanka Trampa i Putina na marginama samita G-20 početkom jula u Hamburgu, i jedan i drugi predsednika iskazali su zadovoljstvo tim susretom. Oni su tada, kako se pohvalio Putin, uspostavili i lični odnos. Ali događaji koji su ubrzo usledili stavili su taj odnos na probu.
Američki Kongres je krajem jula usvojio nove, strožije sankcije i time Rusiju postavio u istu ravan sa Iranom i Severnom Korejom. Razlog: mešanje u američku izbornu kampanju 2016. i aktivnosti Rusije u Ukrajini. Moskva je, skoro istovremeno, odlučila da uskrati gostoprimstvo i faktički izbaci više od 750 američkih diplomata. To je bio odgovor na „brojne neprijateljske korake Vašingtona“, saopštilo je tada rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Među tim koracima bilo je i prethodno proterivanje na desetine ruskih diplomata krajem 2016. Godine, što je uradila Obamina administracija. Moskva je to vreme odustala da odgovori na taj korak, ne želeći verovatno da opterećuje odnose sa novoizabranim predsednikom Trampom.
Kao odgovor na masivno smanjenje svog diplomatskog osoblja u Rusiji, Vašington je pozvao Rusiju da u roku od nekoliko dana zatvori svoj konzulat u San Francisku, što je izazvalo bes u Moskvi. Neki komentatori u državnim medijima čak su tvrdili da se „oseća miris rata“. Putin je međutim odustao od novog diplomatskog kontranapada, kao i od nekakvih oštrih kritika. Kremlj je Trampa predstavio kao žrtvu političkih sukoba unutar Sjedinjenih Američkih Država. „I jedna i druga strana su retorički uzdržane“, ukazuje Andrej Kortunov, direktor ruskog provladinog trusta mozgova Savet za spoljnopolitičke odnose. „Očigledno je da je ruska strana odlučila da više ne ruši mostove, kako bi izbegla dalju eskalaciju i ponovo pokrenula dijalog“, kaže Kortunov za DW.
U prvom planu – Severna Koreja
Na sastanku Putina i Trampa ne bi trebalo da fali tema. Prema Kortunovu, moskovski spisak želja uključuje i ponovno uspostavljanje diplomatskog i vojnog dijaloga između Moskve i Vašingtona, kao i nastavak razgovora o budućnosti strateškog sporazuma o razoružanju, kao što je sporazum INF o raketama srednjeg dometa. Rusija je takođe spremna da razgovara i o kriznim žarištima širom sveta.
Kada je Tramp izrazio želju da se sa Putinom sretne u Vijetnamu, spomenuo je tri moguće teme razgovora: Severnu Koreju, Ukrajinu i Siriju. Ovo prvo bi re svega trebalo da bude na dnevnom redu, smatraju eksperti. Iako i Moskva i Vašington kritikuju najnovije testove nuklearnog oružja koje izvodi Pjongjang, Rusija i Kina insistiraju na pronalaženju diplomatskog rešenje, koje uključuje i koncesije Severnoj Koreji. S druge strane, Tramp preti vojnim udarom.
Postoje i razlike po pitanju rešavanja rusko-ukrajinskog sukoba. Donedavno se raspravljalo o raspoređivanju mirovnih snaga UN u istočnoj Ukrajini, na području koje kontrolišu separatisti, a koje je Kijev nedavno klasifikovao kao teritoriju koju je okupirala Rusija. Napredak po tom pitanju otežali su nedavni komentari novog američkog specijalnog izaslanika za Ukrajinu Kurta Volkera, ocenjuje Kortunov. Volker je isključio mogućnost učešća Rusije u mirovnim snagama, kao i direktne razgovore sa separatistima.
Gubitak poverenja
I konačno, Tramp i Putin bi u Vijetnamu mogli da razgovaraju i o međunarodnom, nuklearnom sporazumu sa Iranom, iz koga bi američki predsednik želeo da se povuče. I tu su razlike u mišljenjima ogromne. Putin je nedavno boravio u Teheranu i time iskazao solidarnost sa rukovodstvom Islamske Republike.
Najveći problem na putu poboljšanja odnosa između Rusije i SAD jeste gubitak poverenja, smatra američki stručnjak Simakovski. Ali Moskva, zaključuje Kortunov, neće odustati od traženja dijaloga. „Razgovaraće se, čak i ako su šanse za uspeh male“.