Glasanje je bilo jasno. Demokrate, koje u Predstavničkom domu SAD imaju većinu, gotovo jednoglasno su izglasale optužnicu protiv Donalda Trampa i time pokrenule postupak opoziva američkog predsednika. Iako je to prilično zabolelo mnoge novopečene demokratske poslanike iz tradicionalno konzervativnih biračkih okruga. S druge strane, republikanci su takođe jednoglasno glasali protiv. Ali odluku ipak nisu mogli da spreče.
Bio je to ogroman uspeh Demokratske partije i Trampove protivnice Nensi Pelosi koja je uspjela da zbije redove. Jedino što nisu uspeli da ubede republikance. A oni, koliko god to bilo nepojmljivo nekom ko to posmatra sa strane, i dalje kao i ranije podržavaju predsednika i zatvaraju oči pred njegovim skandaloznim ponašanjem. Ali drugačiji scenario nije se ni mogao očekivati.
Zatrovana atmosfera
Proces opoziva će, međutim, još jače nego do sada da podeli američku politiku i javnost. Verovatno će borba ubuduće biti još žešća. Atmosfera je zatrovanija, a ton žešći. Na kraju će Donald Tramp u Senatu, koji kontrolišu republikanci, verovatno biti oslobođen svih optužbi. Proces opoziva tzv. „impičmenta“ iskoristiće kao municiju za svoju predizbornu kampanju, kako bi mobilisao svoju biračku bazu i omalovažavao svoje političke protivnike.
Posledice po demokrate mogle bi da budu dramatične: bez smene vlasti u Beloj kući, gubitak većine u Predstavničkom domu, razočarani birači, kriza vođstva. Do svega toga bi možda moglo da dođe. No, ipak je bilo ispravno i važno suprotstaviti se Donaldu Trampu.
Tramp veruje da je on država
Kako može da se kaže „Samo tako nastavite!“ predsedniku koji moli jednu stranu silu, Ukrajinu, da podrži njegov reizbor? I to samo dan nakon što je istragu specijalnog istražitelja Milera, zbog navodne zavere sa jednom drugom silom (u ovom slučaju Rusijom), uz dosta sreće ostavio iza sebe? Kako bi se „Samo tako nastavite!“ moglo reći jednom predsedniku koji na najodvratniji način psuje svoje političke protivnike, koji se ponaša kao autokrata i koji vrši opstrukciju rada Kongresa?
Da demokratski poslanici nisu učinili ništa, to bi moglo da znači da Kongres, ta časna američka institucija, ukida sama sebe. Ko nije spreman da stane u odbranu Ustava SAD, onda ne treba za to ni da polaže zakletvu. Demokrate, dakle, nisu imale drugog izbora.
Intervencija kao dužnost
Jedan deo američkih birača izgleda ne interesuje to što njihov predsednik veruje da je iznad zakona. Ali, oni koje služba obavezuje da kontrolišu izvršnu vlast – oni moraju da intervenišu. Kada se zaista veruje u dužnost i odgovornost, to onda nisu prazne tlapnje o savesti i moralu.
Kakve bi posledice imalo ako se iz proste političke kalkulacije ili ubeđenja da se ionako ništa ne može postići ne bi suprotstavili nasilnicima i tiranima ovoga sveta? Demokrate bi tako izgubile sav kredibilitet.
Mrlja na Trampovoj predsedničkoj službi
Oni zato pokušavaju da učine dve skoro nespojive stvari: da uklone Trampa sa vlasti i istovremeno rade sa Belom kućom i republikancima na dobrobiti Amerikanaca.
No, ne znamo kako istorija ocenjuje taj dan. Malo je verovatno da će proces opoziva Donalda Trampa promeniti njegov stil vladanja i obuzdati njegov prezir prema pravilima i moralu.
Ali, sigurno je da će to uvek biti mrlja na predsedničkoj službi Donalda Trampa. Stoga jedno „Samo tako nastavite!“ nije bilo moguće.