Verbalna borba za vlast: u SAD, predsednik Barak Obama i njegov naslednik na funkciji Donald Tramp, rvu se oko ispravne strategije u borbi protiv terora.
Za to vreme, iračke jedinice, uz podršku Vašingtona, prodiru u Mosul koji je okupirala „Islamska država“. A desetine hiljada ljudi beže iz sirijskog grada Alepa. Podudarnost ovih događaja ukazuje na jedno: odluke američke vlade imaju posledice – često tragične. Radi se o životu i smrti. O egzistenciji vojnika, o stabilnosti na Bliskom i Srednjem istoku.
Zato treba pažljivo gledati i slušati kako vodeća zapadna sila vodi borbu protiv terora i „Islamske države“.
Ne pominjući ime svog naslednika, Obama mu je u jednom govoru pred vojnicima dao nekoliko saveta: da je mučenje pogrešno, da zakoni važe i za vojnike, da bi zabrana ulaska u SAD muslimanima bila u suprotnosti sa osnovnim vrednostima države i da je odluka o povlačenju američkih vojnika iz Iraka bila ispravna.
Obamino zaveštanje
Tako je govorio političar koji brani svoje bezbednosno-političko zaveštanje, koji je refleksivan, koji diferencirano sudi. Obama je, s jedne strane, ponosan na to da za vreme njegovog mandata nije bilo većeg terorističkog napada na SAD, a s druge strane, dovoljno je tašt da ne pominje greške iz prošlosti.
Na primer, intervenciju u Libiji. Obama je 2011. pustio da ga na to nagovori njegova tadašnja ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton, koja je i u godinama pre toga snosila deo odgovornosti za ulazak vojske u Irak. Političarka koja pripada eliti koja naginje intervencionizmu, spoljnopolitičkim jastrebovima koji do danas potiskuju i zataškavaju posledice svoje politike po milione ljudi u drugim delovima sveta – a one su bile delom katastrofalne.
Od takvog „establišmenta“ – da upotrebimo njegovu sopstvenu terminologiju – ograđuje se budući predsednik Tramp. I zna da ga u tome podržava većina Amerikanaca. Prošla su vremena kada su trošene milijarde na „uspostavljanje država“ preko okeana. Vlade u Kabulu, Bagdadu, Tripoliju i drugde, trebalo bi da se pomire s tim.
Pouzdanost za saveznike
Zanimljivo: koliko god Obama i Tramp bili različiti, tu kao da politički nisu mnogo udaljeni jedan od drugog. Isto važi i kada je reč o pitanje kako će dugoročno moći da se finansira rat protiv terorizma. I Obama i Tramp vide opasnost od totalnog premora kada je reč o vojnim sukobima bez kraja i konca.
No, sve to ne može da otkloni brige koje muče saveznike SAD. Vlade u Berlinu i Parizu, Tokiju i Seulu, pitaju se: kako će izgledati bezbednosna politika predsednika Donalda Trampa? Saveznicima su važni pouzdanost i uračunljivost. Reakcije američkog predsednika moraju biti primerene, diferencirane, odmerene. Niko ne sledi obične rmpalije.
Tramp ima još mnogo toga da nauči.