„Treba nam evropska obalska straža“
28. jul 2017.
DW: Libija kao propala država na jednoj strani, preopterećena Italija na drugoj. Koju potencijalnu opasnost pokazuje taj deo Sredozemlja?
Sebastijan Bruns: Područje između Libije i Italije spada u najuže na Sredozemnom moru i glavna je ruta za ilegalne migracije, za krijumčare, ali i za očajne ljude iz Afrike i Azije. Otkako je zatvorena Balkanska ruta, izbeglice traže novi put i pronašle su ga u tom području. Pored operacije EU pod nazivom „Sophia" na Sredozemnom moru postoje i pojedinačne operacije pomorskih jedinica zemalja članica EU koje spašavaju izbeglice. To povećava šanse da se izbeglice ne udave u moru.
Zašto se to područje ne može kontrolisati?
Jedan od faktora je njegova veličina. Kompletno područje na kojem se realizuje operacija „Sophia" je veliko kao Nemačka. U operaciju je stalno uključeno između šest i osam brodova. Tome treba još dodati brodove humanitarnih organizacija koje takođe rade na spašavanju izbjeglica. Međutim, to nije dovoljno. Jedno tako veliko područje mora biti dobro pokriveno. Potrebno je više aviona nego što ih trenutno ima. Na taj način se lakše uočava položaj brodova i vrši koordinacija. To je težak poduhvat. U sve to spada i politička volja za stalnim prisustvom.
Međutim, pitanje izbeglica deli Evropu. Osim toga nema integrisane evropske obalske straže nego obalske straže i mornarice države pred čijom obalom se dešava cela stvar. Fronteks u međuvremenu ima pomorski mandat, ali zemlje članice EU prema njemu imaju maćehinski odnos. Osim toga, Fronteks nema sopstvene velike brodove niti avione.
Šta je potrebno uraditi da se stanje poboljša?
Sigurno ne škodi ako se bude borilo protiv uzroka zbog kojih ljudi napuštaju svoje zemlje. Ono što rade mornarica, humanitarne organizacije ili Fronteks je u stvari samo borba protiv simptoma. U Libiji moraju biti uspostavljene strukture tako da uopšte ne dolazi do krijumčarenja ljudi. Takođe se u Africi mora boriti protiv uzroka zbog kojih ljudi napuštaju svoje kuće i beže u Evropu. To je generacijski zadatak.
Sada imamo problem jer su ograničeni resursi koje Evropa želi staviti na raspolaganje. S jedne strane postoji formulacija prema kojoj se želi uspostaviti „Maršalov plan" za Afriku. Međutim, ja sam skeptičan. S druge strane evropske pomorske snage nisu potrebne samo na tom području. Postoji dosta drugih žarišta gde moraju biti prisutne: Sirija, istočni deo Sredozemnog mora, severni Atlantik, Baltičko more, Arktik... Pokušaj Italije da blokira produžetak misije EU pod nazivom „Sophia" vidim kao očajnički čin.
Da li postoji ikakva alternativa?
Od 2016. godine postoji „European Union Border Assistance Mission" (EUBAM) u Libiji. U okviru te misije se vrši obuka libijske obalske straže. Za tu obuku su potrebni oprema i brodovi. Međutim, u Libiji postoje različiti gospodari rata, akteri konkurentskih vlada koje ne veruju jedna drugoj i koje se međusobne bore. Pod takvim uslovima je veoma teško formirati državnu obalsku stražu. Ne radi se samo o obalskoj straži, već i odgovarajućem policijskom potencijalu za rad u lukama. Zatim se tu radi i o državnom tužilaštvu , sudovima ... aspektima koji zavise od dobrog državnog rukovodstva. To je lavovski zadatak.
Takođe je za to morsko područje potrebna evropska pomorska spasilačka služba. To znači da pomorske snage ne treba u region da šalju svoje razarače i fregate, nego da sve zemlje članice EU treba da učestvuju sa brodovima obalskih straža i policijom za zaštitu voda, dakle sa malim jedinicama koje ne moraju biti posebno opremljene da na Atlantiku love podmornice. Na taj način bi se bar malo rasteretile evropske pomorske snage. U takve pomorske jedinice bi se mogle uključiti i privatne spasilačke pomorske jedinice, tako da bi bila unapređena integracija civilnih, vojnih, ali i policijskih sredstava. Za Libiju i to morsko područje postoji mnogo različitih konkurentskih operacija koje još nikada nisu ujedinjene: Možda bi evropska pomorska spasilačka služba bila korak napred.
Kako se to uopšte može uspostaviti u ovim uslovima?
Iza toga mora biti određena politička volja. Za EU bi to bila šansa, jedan integrativni aspekt. To zahteva iskrenost: za šta treba koristiti tu evropsku obalsku stražu? Mora se sprečiti da to bude samo smokvin list. Ne možemo izbeći diskusiju o tome kako u ovoj oblasti možemo unaprediti pomorsku sigurnost. Ali evropska obalska straža bi u svakom slučaju bila prvi korak u tom pravcu.
*Dr Sebastijan Bruns je šef odeljenja za pomorsku strategiju i bezbednost na Institutu za bezbednosnu politiku Univerziteta u Kilu.