„Trebalo bi razmisliti o zamrzavanju pristupnih pregovora“

DW: Gospodine Abraham, tenzije na severu Kosova su se poslednjih dana povećale. Kakva je vaša procena situacije?

Knut Abraham: Zaista sam zabrinut zbog razvoja situacije na severu Kosova, pošto smo suočeni sa zaoštravanjem. I to je apsolutno nespojevo sa zajedničkim nastojanjem Srbije i Kosova da idu u pravcu Evrope.

Imate li ideju kako bi se eskalacija mogla izbeći?

Trebalo bi da se razgovara sa obe strane. Pre svega smatram da bi srpska strana morala da razume da ne može da vozi dvotračno. Nije moguće imati normalne pristupne pregovore s Evropskom unijom, a istovremeno se igrati vatrom na severu Kosova.

-pročitajte još: Prividno večnom provizornom rešenju bliži se kraj

Da li Nemačka čini dovoljno u poslednje vreme kako bi se izbegla eskalacija?

Vidim da je Nemačka vlada aktivna na diplomatski način. Naravno, kada vidimo koliko je loša situacija, to onda nije dovoljno. Mislim da bi sada bilo dobro da uskoro započnu vrlo intenzivne diplomatske posete iz Berlina u regionu, kako bi učinili to što je do nas, pored onoga što mora da učini Brisel, a da bi se situacija smirila

Može li vlada Kosova da učini više za deeskalaciju?

Naravno. Ja najpre imam potpuno razumevanje za to da vlada Kosova, kao vlada suverene države, na svojoj državnoj teritoriji želi da sprovede pravila koja važe za sve ljude. Ali, trebalo bi da pri svakom koraku dobro razmisli da li to koristi ostvarenju cilja ili ne. Tako imam razumevanja da u oblasti registarskih tablica za automobile to želi da sprovede. Trebalo bi da se razmisli o tome da li je povezivanje sprovođenja tih mera sa kaznama pametno.

Naš savet je da se uzme u obzir i to šta su druge i treće posledice određenih mera. Za podstrekače, za ekstremiste, lako je ako postoji povod koji uzrujava i obične ljude, jer tada su i normalni ljudi spremni da opravdaju stvari koje inače ne bi opravdavali.

-pročitajte još: Nemačka štampa: „Potpaljivanje fitilja na kosovskom buretu“

U nemačko-francuskom planu, koji sada važi kao predlog Evropske unije za  postizanje temeljnog sporazuma između Kosova i Srbije, reč je i o rešenju za srpsku manjinu na Kosovu. Vlada Kosova to odbija i ukazuje da Srbi ionako imaju posebno mesto u Ustavu Kosova, a potom jer se ne želi druga Republika Srpska na Kosovu. Kako vi procenjujete Zajednicu srpskih opština?

Smatram da je tako nešto u svakom slučaju dugoročno zamislivo. Za takvu meru je potrebno apsolutno poverenje u lojalnost građana države koji su druge nacionalnosti. A ako tog poverenja nema, kao što je to trenutno slučaj, pošto se znaju strašni primeri sa severa, iz Mitrovice, onda ne postoji osnova za jednu takvu srpsku zajednicu opština.

Dugoročno gledano, jaka suverena država bi mogla da se približi takvom razmišljanju, ali za to su potrebne prave osnove i pravi plan. I takav korak ne može se iznuditi, ako poverenje iz dobrih razloga i dokazivo nije prisutno.

Osim što ima konflikt sa Kosovom, Srbija odbija da se pridruži sankcijama protiv Rusije. Šta nemačka Vlada može dodatno da uradi da bi pokrenula Srbiju?

Očito je da napori koji su ulagani nisu bili dovoljno uspešni. Naime, ne može se u isto vreme približavati Evropskoj uniji i flertovati sa Moskvom. To je po sebi isključeno, jer se Evropska unija jasno pozicionirala u pogledu sankcija, i to očekuje i od onih koji bi da postanu članovi Unije. Dakle, smatram da bi moralo da usledi podsećanje na same temelje saradnje.

Jedni predlažu sankcije protiv Srbije, drugi zamrzavanje pristupnih fondova Evropske unije. Kakvo je vaše mišljenje?

Ne odobravam sankcije, ali trebalo bi da se razmisli o zamrzavanju ili zaustavljanju pristupnih pregovora. Ako osnova nije dobra, onda i pregovori nemaju smisla.

Ali, pristupni pregovori su skoro zamrznuti, a sredstva i dalje pristižu u Beograd…

Pa upravo sam to i mislio. Ja to kažem sa gorčinom, želeo bih da vidim aktivnu, evropsku Srbiju, koja bi imala volju za mirnu koegzistenciju sa susednim Kosovom, u najmanju ruku. Želeo bih Srbiju koja aktivno hoće u Evropsku uniju i takođe zna u šta se upušta. Ovako sve to izgleda kao preko volje. Onda Komisija, ali i zemlje-članice moraju da kažu: Dragi prijatelji iz Beograda, rado bismo vas primili u klub, ali onda morate da imate iste ciljeve kao i mi.

Zašto nemačka vlada ima poteškoća s tim da poveća pritisak na Srbiju? Stoje li iza toga privredni interesi?

Sa Srbijom se razgovara veoma jasno. Dakle, ja to radim. Značaj Srbije proističe iz njene geografske i političke pozicije. Srbija je važna zemlja i u vezi sa pitanjem migracija, gde su postojale dodatne poteškoće. Ali, kontakt sa Beogradom važan je i zbog toga, jer je, naravno, zapadni Balkan teško zamisliv bez Srbije.

Osim toga, stalno se čuje da Nemačka okleva u pogledu Srbije, jer ipak ima „grižu savesti“ zbog toga što je 1999. Srbija bombardovana…

Dakle, ta odluka još uvek postoji kao izrazito teško pitanje. Taj deo vaše konstatacije je tačan. U drugom delu, gde se spominje da to utiče na naše odluke i delovanje, ja to ne bih tako posmatrao. Ali to je, posle događaja u Drugom svetskom ratu, bila veoma teška odluka za Nemačku.

Knut Abraham je član nemačke delegacije u Parlamentarnoj skupštini saveta Evrope. Od 2021. je poslanik opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Bundestagu. Pre toga je bio zaposlen kao diplomata u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova i u kabinetu bivše kancelarke Angele Merkel.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.