Trka u naoružanju Beograda i Zagreba: bez vidljive svrhe

Uvođenje obaveznog vojnog roka od 75 dana u Srbiji još je samo stvar formalnosti, pošto nema sumnje da će Skupština usvojiti takav zakon, piše švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ).

To što se korak konačno povlači, posle godina spekulacija, „stručnjaci za bezbednost bliski vlasti pravdaju izmenjenim geopolitičkim okolnostima i neophodnošću da Srbija, kao neutralna država, bude u stanju da se sama brani“, piše list.

„Ali, vojska se koristi i kao strašilo za Kosovo. Više puta je Beograd prebacivao trupe u stanje pripravnosti i pomerao veće jedinice na granicu“, podseća NZZ.

Dodaje se da je Srbija poslednjih godina dosta ulagala u vojsku i da „bez sumnje“ raspolaže najjačom armijom na Zapadnom Balkanu.

Podseća se na kupovinu francuskih borbenih aviona tipa Rafal, ali i da „zemlja poznata po ljuljanju između blokova moći“ poseduje i ruske i kineske oružane sisteme.

Ciriški list piše da, pod utiskom geopolitičkih napetosti i posebno ruskog napada na Ukrajinu, mnoge zemlje u Evropi – poput Letonije i Hrvatske – vraćaju obavezni vojni rok ili razmatraju takav korak.

U članku se citiraju pojedini srpski stručnjaci i kritičari vlasti koji misle da vraćanje vojnog roka u Srbiji ipak pre svega ima veze s očajnim stanjem u profesionalnoj vojsci koju napuštaju hiljade ljudi godišnje.

„Prema jednoj studiji, za napuštanje vojne karijere je od relativno slabe plate kao uzrok još važniji nepotizam unutar vojske i slabe mogućnosti za napredovanje u službi“, piše ugledni list i dodaje:

„Takve okolnosti ispoljavaju se i u drugim institucijama u Vučićevoj Srbiji.“

Citira se Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koji u jednom tekstu piše da vraćanje vojne obaveze znači i podilaženje starijim i konzervativnijim biračima.

„Uprkos pomenutim manjkavostima, vojska u ovim krugovima – jezgru Vučićevog biračkog tela – i dalje uživa ugled. Sećanje na Jugoslovensku narodnu armiju je ionako mahom pozitivno“, navodi se.

NZZ piše da popularna vojna mera skreće pažnju sa unutrašnjih političkih kontroverzi:

„Veliko je nezadovoljstvo zbog planiranog kopanja litijuma. Frustracije budi i nemoć prema kosovskom postupanju ka srpskim institucijama na severu Kosova“, dodaje se u tekstu.

„Jer, uprkos svom zveckanju oružjem, vojna intervencija Srbije na Kosovu je iluzorna sve dok NATO garantuje bezbednost najmlađe evropske države“, navodi NZZ.

Nagađa se da i dinamika u susednoj Hrvatskoj, gde se uvodi vojni rok, igra ulogu. „Iako dve najvažnije republike proizišle iz bivše Jugoslavije nisu neposredna pretnja jedna drugoj, istorijski antagonizam u obe zemlje utiče na javnu debatu o bezbednosnim pitanjima.“

Vučić je „malo ljubomoran“

Upravo o „skupom pokazivanju mišića“ i „trci u naoružanju“ Srbije i Hrvatske piše austrijski list Salcburger nahrihten.

Navodi se da je naoružavanje Beograda i Zagreba „bizarno“ i „bez vidljive svrhe i cilja“.

Podseća se da je početkom avgusta predsednik Vučić priznao da je „malo ljubomoran“ jer Hrvati za 390 miliona dolara kupuju američki raketni sistem Himars. Ali, najavio je da će Srbija kupiti jedino oružje koje je nadmoćno u odnosu na Himars.

Podseća se da je Hrvatska u poslednje vreme jačala armiju francuskim raketama Mistral, američkim helikopterima Black Hawk i francuskim Rafalima.

„Vredno u šoping ide i Srbija koja, za razliku od komšija, može da se osloni i na jaku domaću namensku industriju“, piše austrijski list.

Podseća se na podsmeh, ali i strah u regionu kad je Srbija 2016. „dobila“ rastavljene ruske MIG-ove. Pre par godina nabavljen je kineski protivvazdušni sistem FK-300 dometa sto kilometara. Sve je krunisano nabavkom Rafala za 2,7 milijarde evra.

„Strojevim korakom zajedno Beograd i Zagreb marširaju i kod uvođenja obaveznog vojnog roka iako njegovi troškovi deluju veći od koristi“, piše list.

Navodeći da posebno Vučić ne ume da objasni za šta se tačno Srbija sprema i od koga treba da se brani – okružena članicama NATO – list piše da srpski tabloidi gotovo svakodnevno skiciraju opasnost od tobožnjih novih ratova.

„A i za Srbiju i za Hrvatsku bi dobrosusedstvo bilo bolja garancija bezbednosti nego skupa ratna oprema“, piše salcburški list i zaključuje:

„Ipak, vojni budžeti ovih komšija ne pumpaju se samo zbog nepoverenja, brižljivo gajenih animoziteta i iracionalnog rivalstva. Nego i jer, skoro tri decenije posle rata u Hrvatskoj, obe vlasti ovom trkom u naoružanju i dalje mogu da poentiraju, makar kod nacionalistički opredeljenih birača.“

Gervala-Švarc „besna“ zbog politike EU

Kelnski Štat ancajger piše da je kosovska ministarka spoljnih poslova veoma zabrinuta. Naime, Donika Gervala-Švarc u razgovoru za taj list kaže da je Srbija „saveznik Putina“, a da Evropska unija zatvara oči na ukidanje demokratije u Srbiji.

„Došli su da poseju teror“, počinje tekst dramatičnim opisom okršaja u Banjskoj od pre tačno godinu dana. Ove sedmice je u Prištini optuženo 45 ljudi.

Gervala-Švarc krivi Srbiju i tvrdi da je konce Banjske vukla Rusija. „Da, pa ne verujete valjda da je Srbija napala zemlju u kojoj je više hiljada vojnika NATO, a da to nije prethodno utanačila sa Rusijom? Rusija je sa Kinom garant za Srbiju da mi nećemo postati članica UN. Da nemamo pristupa međunarodnim organizacijama. Tu ruka ruku mije.“

Zaista, slaže se i novinar kelnskog lista, srpski šef države Vučić je „u poslednje vreme u vidno sve široj političkoj špagi“.

„Sa jedne strane sa Francuskom potpisuje milijardski dil za borbene avione, ugošćava kancelara Olafa Šolca i hoće da iskopava litijum zajedno sa EU. Sa druge strane odbija da uvede sankcije Rusiji i šalje zamenika predsednika Vlade Aleksandra Vulina u Moskvu.“

List piše da kritičari godinama prebacuju Briselu „umor od proširenja“ i manjak interesa za Balkan. A sa Moskvom koja, kako piše, „otvara svoje kandže nad regionom“, taj bi se evropski kurs mogao pokazati kao „fatalan“.

Prema autoru, evropski dil sa Srbijom o litijumu je bio nužna promena tog kursa, no njegova sagovornica, Gervala-Švarc, „besna“ je zbog politike EU.

„Razumem da je jaka volja evropskih partnera da daju Srbiji razloga da se distancira od Rusije. Ali pogrešan je jezik koji EU koristi kako bi to postigla“, kaže ona.

Ministarka dodaje: „Srbija je najbliži saveznik Vladimira Putina na našem kontinentu. Time ne samo da nije dobar partner za Kosovo, nego nije dobar partner ni za Evropu.“

Kelnski list podseća da i vlada u kojoj sedi Gervala-Švarc trpi mnogo kritika iz EU i SAD zbog „jednostranih poteza“ pri zatvaranju srpskih banaka, pošte i institucija na severu Kosova.

O tome Gervala-Švarc kaže da je srpske institucije trebalo zatvoriti još pre više od decenije nakon Briselskih sporazuma. Sada od dijaloga pod palicom EU ne očekuje mnogo.

O Vučićevoj vlasti kaže: „Ne moramo biti prijatelji, ali bismo morali barem da prihvatamo međusobno postojanje – a ne svake sedmice iznova da budemo suočeni sa novim pretnjama ratom.“