„Turističko proleće“ u Tunisu?

Između peščanih dina i ostataka filmskog seta na kojemu su snimani slavni Lukasovi „Ratovi zvezda“ leži Ong Jemal, što doslovno znači: „leđa kamile“. Velika dina između gradića Nefte i alžirske granice očigledno je one koji su joj dali ime podsećala na životinju toliko tipičnu za taj deo sveta. Tokom jednog vikenda krajem februara tu je bio veliki pustinjski disko-klub sa elektroničkom muzikom na otvorenom. Festival „Dunes Electronique“ pohodile su hiljade mladih ljudi plešući od podneva do ponoći uz ritmove svetski poznatih disk džokeja.

„Ako vi ne promenite Tunis, ništa se neće promeniti. Tunis vas treba“, uzvikivala je Aber Karbul na pozornici obraćajući se mladoj publici na mešavini arapskog, francuskog i engleskog. A publika je te reči oduševljeno pozdravljala. Karbul nije, kako bi se moglo pomisliti, neka animatorka, već ministarka koja je na jug Tunisa došla da „pogura“ lokalni turizam. Stil 40-godišnje inženjerke koja je na položaju ministarke za turizam oko mesec dana, nailazi na simpatije. Ali od nje se mnogo i očekuje: ona je jedna od samo dve žene u novoj ministarskoj garnituri, a dodatna, otežavajuća okolnost jeste činjenica da nije stručnjakinja za svoj resor.

Karbul je studirala, radila i zasnovala porodicu u Nemačkoj. Sada se vratila u svoju domovinu jer ju je premijer Tunisa Mehdi Jema u januaru zamolio da preuzme dužnost u novoj prelaznoj vladi. Ona neće imati baš mnogo vremena da se dokaže: novi izbori trebalo bi da se održe pre kraja godine. „I kada bih imala samo nedelju ili dve, uvek bih radila stvari razmišljajući na duge staze“, kaže. Shodno tome, izradila je plan koji bi trebalo da nacionalni turizam izvuče iz krize.

Zašto turisti više ne dolaze u Tunis?

Broj stranih turista u toj zemlji od 2011. godine rapidno je opao. Bilo je perioda u kojima je zabeleženo 60 odsto manje poseta stranih gostiju nego pre političkog prevrata u Tunisu. Mnogima nesigurna politička situacija uliva strah, iako stranci nisu nikada bili cilj napada. „Ljudi zaobilaze ceo regiona jer se u Libiji i Egiptu svašta događa“, kaže Karbul: „A to je kao da kažete: u Severnoj Irskoj je eksplodirala bomba, zato neću da odem na odmor u Italiju“. Pored toga tu su i strukturni problemi: u 60-im i 70-im godinama prošlog veka uz plaže su izgrađeni betonski hotelski blokovi, gotovo da i nije bilo kulturnog turizma. Četrdeset godina kasnije, ti hoteli su u lošem stanju i Tunis je na glasu kao destinacija za jeftini odmor na plaži. Za Amel Karbul je zato sada prioritet da promeni taj imidž i privuče drugačiju klijentelu. „Tunis može da ponudi veliko kulturno i istorijsko blago – a o tome se ne govori dovoljno“, smatra nova ministarka turizma.

Zatvoreni hoteli

Bertran je samo zbog muzičkog festivala došao u Tunis iz Kameruna. „Imam prijatelje iz Tunisa, poznajem zemlju već tri godine, ali ovako nešto još nisam doživeo“, kaže. I Stefan iz Francuske oduševljen je onim što je video: „Ovo je neverovatno, svi smo srećni što smo došli ovde. Set 'Ratova zvezda' sjajno izgleda, muzika je super, i hotel isto.“ Festivali poput „Dunes Electroniques“ trebalo bi da pomognu Tunisu da ponovno privuče javnost i – turiste. Tokom njegovog održavanja oko 10.000 gostiju provelo je vikend u regionu blizu granice s Alžirom.

I lokalno stanovništvo zadovoljno je što ponovno ima malo života u njihovom kraju. Tu se i živi samo od turizma i od uzgoja urmi u oazama. Od početka revolucije u Tunisu, u kraju oko Tuzeura i Nefte zatvoreno je 13 hotela, troškovi osoblja i održavanja bili su jednostavno previsoki, a noćenja suviše malo. Selmi Čokri, direktor hotela „Hafsi“ u Tuzeuru jedan je od retkih koji pokušava da prkosi krizi. On je srećan jer je uspeo da svoj hotel sa 300 kreveta tokom festivalskog vikenda napuni. Prošle godine u isto vreme imao je samo jednu desetinu noćenja koje je zabeležio ove godine. Računa da će zahvaljujući festivalu, ove godine zabeležiti rast prometa od 10 odsto. „Zahvaljujući novom festivalu, novoj ministarki i političkim promenama u zemlji, turistička radnici u Tunisu su optimisti“, kaže Čokri, ali istovremeno dodaje: „Ne možemo bolje da plaćamo radnike. Socijalna davanja za radnike, računi za struju, troškovi… jednostavno su previsoki. Mi nikoga nismo otpustili, ali patimo od posledica krize.“

Radili bi i za polovinu plate

U obližnjoj Tamerzi, gradiću sa predivnom oazom i spektakularnim kanjonom usred divljih planina, grupa muškaraca sedi pred zatvorenim luksuznim hotelom „Tamerza Palace“ – pred, kako kažu, „njihovim hotelom“. Od januara je 57 radnika na ulici, vlasniku se izgubio svaki trag. Oni žele da skrenu pažnju javnosti na njihovu sudbinu tako što sede pred hotelom. „Imam 47 godina, 25 godina sam radio u turizmu, koji drugi posao da nađem? Imam četvoro dece. Katastrofa...“, kuka barmen Abdelbaki na nemačkom beznadežno sležući ramenima.

U gradiću od 5.000 stanovnika ne vidi nikakvu budućnost i razmišlja o tome da iseli u Alžir. On i njegovi kolege ponudili su da će raditi za polovinu plate koju su dobijali, ali i to je direktoru hotela bilo suviše skupo. „Turističko proleće“ kojem se tuniski turizam nada u 2014. njih će, po svemu sudeći, da zaobiđe. Iako nisu izgubili zadnju nadu da će se neko čudo ipak dogoditi i da će im nova ministarka pomoći.

Autorke: Sara Merš / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković