„Turska je kao Nemačka posle 1933.“

Elegantno je oučen i neće da razgovara sa nama u zajedničkoj prostoriji u domu za azilante. Mazar Zumrut ne veruje svojim cimerima i šapuće nam: „Mogli bi da me prisluškuju“. Sumnjičav je. Čak i u navodno bezbednoj Nemačkoj, oseća da ga i dalje progone i špijuniraju.

Ali ovde u prirodi, na rubu Severne Rajne-Vestfalije, oseća se bolje. Privremeno se smestio u maloj sobi, jarkih boja. Nije, kaže, imao izbora.

Borba za politički azil

Iza Mazara Zumruta je prava odiseja. U Nemačku je stigao u maju, preko Sirije i Iraka. Politički azil zvanično je zatražio 20. maja. Bio je uplašen za svoj život u zemlji u kojoj predsednik Erdogan neprestano širi despotizam. „Turska iz koje sam pobegao ista je kao Nemačka posle 1933. godine“, kaže Zumrut. A sada je njegova jedina nada – Nemačka. „Ovde se“, kaže, „zakoni još uvek poštuju“.

On je Kurd iz Dijarbakira i nepravdu je doživljavao skoro svakodnevno. Nazivali su ga izdajnikom i teroristom. Letos, kada je odred policajaca upao u njegovu kuću, shvatio je da je vreme da se ide. Tog dana izdat je nalog za hapšenje, a Mazar Zumrut odlazi u ilegalu, razdvaja se od svoje supruge. Optužba glasi: Zumrut se angažovao za zabranjenu, militantnu Radničku partiju Kurdistana (PKK).

Taj 64-godišnji bivši zvaničnik Ministarstva rada to negira. On je, kaže, samo bio član nekadašnje kurdske Partije mira i demokratije (BDP). Brojni članovi te stranke prešli su kasnije u Demokratsku partiju naroda (HDP) koja je zastupljena u turskom parlamentu i čiji su poslanici pre mesec dana uhapšeni. Zumrut je sve to naveo prilikom saslušanja u Saveznom zavoda za migraciju i izbeglice.

Rekordan broj turskih azilanata

Ta nemačka institucija poslednjih meseci beleži ogroman porast broja turskih državljana koji u Nemačkoj traže politički azil. To se događa pogotovo nakon neuspelog pokušaja puča 15. jula i kasnije „čistke“ koju je sprovela Erdoganova vlada. Savezni zavod navodi da je, samo od januara do oktobra, 4.437 osoba podnelo zahtev za azil. Većina njih tvrdi da su Kurdi. Poređenja radi, 2015. je bilo samo 1.767 zahteva za azil.

Nemačka Savezna vlada i Ministarstvo spoljnih poslova, iskazuju solidarnost sa progonjenim Turcima. Državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot, nedavno je izjavio: „Svi kritički umovi u Turskoj treba da znaju da je nemačka vlada sa njima solidarna. Politički progonjeni imaju pravo da zatraže azil.“

Poslednja nada: Nemačka

Za Mazara Zumruta su takve izjave su veliko olakšanje. One bude nadu. „Nemačka je pravna država. Ne verujem da će me izručiti fašistima u Turskoj.“

On, međutim, nije zabrinut samo za svoju sudbinu. Pokazuje nam fotografije snimljene nekih ranijih, srećnih dana u istočnoj Anadoliji, u Dijarbakiru. Na njima on, zajedno sa suprugom – umetnicom, široko nasmejan gleda u kameru. „Nedostaje mi. Želi da dođe u Nemačku. Moja žena je takođe u ilegali“.

S njom je sada teško održavati kontakt. Zumrut se plaši da turske vlasti prisluškuju telefonske razgovore.

Čekanje mu kida živce. Donekle mu odvlači pažnju kurs nemačkog jezika na koji odlazi gotovo svakodnevno.

O njegovom zahtevu za azil uskoro će da se odluči. Ove godine, državljanima Turske odobreno je samo oko sedam odsto zahteva za azil. A ako ne dobije azil, Mazaru Zumrutu jedino preostaje – da se krije. Svakog jutro proverava poštansko sanduče – nada se pozitivnom odgovoru nemačkih vlasti.